Izvor: JužneVesti.com, 25.Nov.2015, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudotvorne vode Sokobanje
Najveće bogatstvo Sokobanje jesu mineralne vode otkrivene još u doba Rimljana na kojima danas počiva gotovo celokupan razvoj ovdašnjeg zdravstvenog turizma.
Po legendi “u vremena davna, silan velmoža, gospodar tvrdog Sokograda, jahaše kotlinom”.
Odjednom, smrači se nebo nad Ozrenom, sevnu munja s Oštre Čuke, grunu grom i zadrhta zemlja sve do Šiljka na surom Rtnju. Poskoči uplašeni hat, jahač pade i izgubi svest. Kada se gospodar Sokograda osvesti… >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << nije mogao na noge da se osloni… Iznenada, začu se klokot vodenog ključa… Kad velmoža prvi gutljaj vode sa izvora popi, u glavi mu se namah sve razbistri. Kada desnicu ruku u vodu stavi, snaga u njoj ožive. Kad to vide, onako u odelu gospodskome okupa se u kladencu, ozdravi odmah - deo je legende.
Danas se u Sokobanji termalnim vodama od 39 do 40 stepeni i vodom sa izvora od 28 do 34 stepeni Celzujusa leče mnoga oboljenja poput bronhijalne astme, hroničnog bronhitisa, raznih reumatskih oboljenja, psihoneuroza, malokrvnosti... Lečenje ovim vodama, uz nadzor lekara, obavlja se kupanjem, ispijanjem, inhaliranjem, ispiranjem i hidro-masažom.
Navodi da postoji odvojeno kupatilo za žene, da se topla voda najpre meša sa hladnom i napominje da su ovde dolazili na oporavak bolesnici iz Turske i čak Male Azije.
Kao lečilište, banju pominje i austrijski osvajač general grof Šmetaus koji je 1737. zapisao da je “veliko selo Banja dražesno je mesto… Ima kupatila za koja se priča da su divna… Sagrađena su od mermera i održavaju se sa puno čistoće.”
Čuveni arheolog i putopisac Feliks Kanic utvrdio je da je znatan deo zida sokobanjskog kupališnog bazena rimski zid i u isto vreme nailazio na antičke fragmente cigala.
Pri obnavljanju amama, Miloš je naručio i izgradnju sopstvene kade, odakle je, kako kažu istoričari, opuštajući se u vodi kroz poseban prozorčić posmatrao i birao omiljene kupačice. Danas je kneževa kada pod zaštitom države i svojim autentičnim izgledom privlači pažnju posetioca.
Turistima je amam postao naročito zanimljiv nakon što su scene iz Šotrinog filma Zona Zamfirova ovde snimale, te je onima koji bi da zavire unutra sada ovo kupatilo otvoreno za razgledanje.
Dan Sokobanje kao turističkog mesta je 21. jun, a 1837. godina smatra se počekom organizovanog turizma. Tada je izgrađen špitalj, savremeni stacionar, sa 18 soba za smeštaj, ordinacijom za lekara i sobom za amamdžiju čija je dužnost bila da se stara o kupatilu i redu kupanja.
Za prvog banjskog lekara, kada ih je u Srbiji bilo samo desetak, postavljen je Đorđe Novaković, inače pokršteni Leopold Erlih. On je bio izuzetno obrazovani hirurg, govorio je više jezika, bio duhovit i prema rečima tadašnjih meštana voleo je neposrednost i gostoljublje banjskoga kraja, zbog čega je promenio svoju veru.
Zdravstveni turizam u Sokobanji otpočinje prvim uputom za lečenje koji je izdat poručniku Lazareviću u knez Miloševoj kancelariji u Kragujevcu 21.juna 1837.godine. Tako Lazarević postaje prvi banjski gost koji sa “vaučerom” dobija sledovanje od “po oke mesa, jednu oku hleba, soli i po jednu sveću nadan”.
