Izvor: JužneVesti.com, 22.Jun.2015, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudesni hleb pirotskog ratnika Alekse
Umešen pre 103 godine, hleb koji je vojniku Aleksi Zdravkoviću iz Pirota u Balkanskim ratovima bio amajlija koja ga je čuvala od smrti, a potom celom njegovom puku u I svetskom ratu svetinja, jedinstven je eksponat koji danas čuva Muzej Ponišavlja.
Kako objašnjava istoričarka i kustos pirotskog Muzeja Mila Panajotović, hleb je Aleksa poneo sa sobom u rat zbog zaveta njegove majke da prvo vojničko sledovanje, odnosno tain, sačuva jer je verovala da će ga on tako >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << čuvati od smrti. Ovaj vojnik vratio se iz dva rata sa hlebom, kao i odličjima.
U početku Aleksa nije verovao u majčine priče, pa je za čuvani hleb znala samo nekolicina njegovih drugova. Međutim, rat je nosio strahote koje su ga zaobilazile, pa je počeo da veruje u svoju amajliju - kaže Panajotovićeva.
Napominje da je Treći pešadijski puk prvog poziva, u kome je Aleksa bio nosilac zastave, u presudnom trenutku pritekao u pomoć svojim saborcima u bici na Oblakovskom visu nakon koje je ubrzo i završen I balkanski rat.
Usred najvećeg okršaja, u noći pre pobede kod Bitolja, metak je udario u Aleksinu čuturicu punu vode. U to vreme čuturice su pravljene od stakla, obavijene sa dva poklopca. Metak je probio poklopac i staklo, ohladio se u vodi i ostao u čuturici. Aleksa je ostao nepovređen i pošto mu je čutura spasila život, čuvao ju je zajedno sa metkom kao ratni trofej - objašnjava Panajotovićeva.
Dok se njegov puk nalazio na položajima u Mačvi i dugo odolevao napadima, u jednom trenutku puk je bio primoran da se povuče sa prve borbene linije. Tada je Aleksa primetio da je ostao bez torbice sa amajlijama i odlučio je da se vrati u rov po nju. Uzalud su ga drugovi odvraćali od te, po život opasne namere, on bio uporan i pronašao je torbicu - kaže istoričarka pirotskog Muzeja.
Već tada ceo puk je znao za Aleksin tain i svi su verovali da je svetinja, pa su ga čak celivali kao ikonu pre svakog odlaska u boj. Vojnik iz Pirota je sa hlebom u torbici preživeo i povlačenje preko Albanije, a kad je stigao na Krf i dovoljno se oporavio, premesio je hleb koji je počeo da se raspada.
Priča o čudesnom hlebu širila se među srpskim ratnicima kroz logor, pa je dospela i do Francuza i Engleza, koji su dolazili da ga vide i pokušali da ga kupe nudeći velike svote novca - kaže Panajotovićeva.
Kada se I svetski rat završio Aleksa se vratio kući sa Ordenom Karađorđeve zvezde na grudima i zastavom u rukama. Orden je zaslužio jer se, kada je njegov puk u vreme Kolubarske bitke ostao bez municije i bombi, dosetio kako da nadmudri neprijatelja.
Dao je znak maramom i neprijatelj je prestao sa paljbom, a onda je podigao svoju tabakeru pretvarajući se da drži bombu i viknuo da naša vojska ima još pedesetak takvih, te da bi im bilo bolje da se odmah predaju. Kako se u austrougarskoj vojsci nalazilo mnogo ljudi koji su znali srpski jezik, shvatili su poruku i predali se "dobro" naoružanoj srpskoj vojsci - objašnjava istoričarka.
Muzej Ponišavlja u Pirotu tain - vojnički hleb koji im je ostavio pirotski ratnik Aleksa Zdravković čuva u sefu, a zbog stanja u kojem se nalazi retko kada se izlaže.
Poslednji put izložen je prošle godine povodom stogodišnjice početka I svetskog rata, a izložen je kratko i pre tri godine prilikom obeležavanja stogodišnjice od I balkanskog rata - kaže Mila Panajotović.
Ona objašnjava da se sada hleb sastoji od nekoliko “okamenjenih“ delova, a da je zbog njegove specifičnosti “teško pronaći stručnjaka koji bi mogao da, sa malo para, spreči dalje promene”.
