Izvor: JUGpress.com, 27.Dec.2019, 11:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crna Gora: Usvojen Zakon o slobodi veroispovesti, neredi u skupštini
PODGORICA
Usvajanju zakona prethodili su sukobi u parlamentu, protesti i blokade saobraćajnica u nekoliko gradova.
BBC News
Poslanici Crne Gore usvojili su Zakon o slobodi veroispovesti kojim se predviđa da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine – ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo.
Za usvajanje zakona je glasalo 45 poslanika od 81 koliko broji crnogorska skupština.
>> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << />Deo opozicije i predstavnici Srpske pravoslavne crkve smatraju da je ovaj zakon neustavan i tražili su da se povuče iz procedure.
Uoči glasanja došlo je do incidenta. Poslanici opozicionog Demokratskog fronta pokušali su da spreče usvajanje zakona, zaletali se na poslanicima vladajuće koalicije, gađali ih flašama i čašama i čupali mikrofone, prenosi Beta. Usledilo je i koškanje sa policijom, pa su poslanici ove stranke privedeni.
Usvajanju zakona prethodili su i protesti i blokade saobraćajnica u Podgorici, Nikšiću, Budvi i drugim gradovima u Crnoj Gori.
Policija je privela 20-ak osoba, od čega je 13 uhapšeno zbog prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru, prenosi podgorička Pobjeda.
Šta se desilo u skupštini?
Posle glasanja, skupštinsko obezbeđenje je ušlo u plenarnu salu i stalo između predsednika Skupštine Ivana Brajovića i poslanika DF, prenose Vijesti.
Premijer Marković i ministri napustili su plenarnu salu.
Nakon toga, poslanici DF-a, Milan Knežević i Andrija Mandić polomili su deo tehnike koja se nalazi na stolu predsedavajućeg.
Incidentu je prethodila eksplozija u skupštinskoj sali. Novinarima je rečeno da je u pitanju petarda, prenose Vijesti.
Skupštinsku raspravu obeležile su tenzije. , a premijer Duško Marković je, nakon razgovora sa mitropolitom Amfilohijem iz Crnogorsko primorske mitropolije SPC, kazao da je taj susret potvrda da Vlada želi dijalog o ključnim problemima.
Dijalog je trajao više od dva sata i Marković je dao garancije i uverenja da zakon „nema skrivenu agendu i zlokobnu misiju za Mitropoliju”, niti da ugrožava položaj i status sveštenika.
Mitropolit Amfilohije je posle sastanka rekao da ta mitropolija ne želi da se Zakon o slobodi veroispovesti ukine, već da se donese kroz dijalog sa verskim zajednicama.
„Sve što je gradila i gradi MCP gradi za Crnu Goru”, rekao je Amfilohije.
Andrija Mandić, lider opozicionog Demokratskog fronta tražio je povlačenje zakona i rekao da je „ovo najopasniji zakon, direktno uperen protiv naše crkve i svi verujućih ljudi”.
Ranko Krivokapić, poslanik Socijaldemokratske partije (SDP) koja je podržala predlog zakona, rekao je da Crna Gora u 21. veku rešava probleme iz 19. i 20. veka.
„Ova zemlja je građanska i ko hoće da priča o demokratiji mora pročiati po ustavu a ne po vladici”, dodao je on.
Zakonodavni i Odbor za ljudska i manjinska prava odbili su sve amandmane koje je podneo Demokratski front.
Predsednik Skupštine Ivan Brajović ocenio je uoči glasanja, nakon incidenta da odgovornost treba da snose vinovnici incidenta. Crna Gora, kako je rekao, nikad neće dozvoliti da se u njenim institucijama onemogućava rad. On je poslanicima DF-a izrekao meru udaljenja, što znači da u narednih 15 dana ne mogu prisustvovati sjednicama parlamenta.
Poslanik SDP-a Ranko Krivokapić je ocenio da je sinoćni incident, kako je rekao, bio “šešeljizacija”P crnogorskog parlamenta.
“Ovo nijesu najbolji oni, ovo su oni koji služe drugom. Nijesu ih birači birali da budu loše kopije potrošenog Šešelja”, rekao je Krivokapić.
Šta propisuje zakon?
Crna Gora je 2015. godine poslala Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope predlog Zakona o slobodi veroispovesti i statusu verskih zajednica, ali je nacrt ubrzo povučen usled brojnih kritika.
Novi nacrt poslat je ponovo u maju 2019. Stručnjaci komisije pohvalili su niz rešenja koja su predviđena zakonom, ali preporučili i da se pre usvajanja konsultuju i verske zajednice u pokušaju da se dođe do dogovora.
Zakon predviđa širi uvid države u finansije religijskih zajednica, ali najspornije su tačke kojima se predviđa podržavljenje crkvene imovine za koju ne postoji dokaz o vlasništvu pre 1918. godine, kada je Crna Gora postala sastavni deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Stručnjaci Venecijanske komisije naveli su da država ima pravo da nametne stroge uslove za korišćenje imovine kako bi se zaštitilo kulturno nasleđe, ali i da mora da predvidi dodatne mere zaštite u predviđenim upravnim i sudskim postupcima za dokazivanje prava na imovinu verskih zajednica.
Zakonom bi trebalo definisati i da verske zajednice moraju biti obaveštene o pokretanju sporova o imovini, da im se mora omogućiti učešće u postupcima, kao i da se vlasništvo nad imovinom može promeniti tek nakon konačne odluke nadležnih organa.
Oni su pozdravili izjave crnogorskih zvaničnika da prenos verskih objekata i zemlje neće u suštini uticati na njihovu upotrebu, ali i napomenuli da to ne proističe iz Nacrta zakona.
„Zbog toga Venecijanska komisija preporučuje da Nacrt zakona jasno navede da promena u vlasništvu nad verskom imovinom neće automatski uticati na već postojeće pravo na korišćenje takve imovine”, navodi se u saopštenju komisije.
Kakve su reakcije verskih zajednica?
Srpska pravoslavna crkva pozvala je poslanike da ne glasaju za usvajanje Zakona.
Protiv zakona je Mitropolija crnogorsko primorska čiji je mitropolit Amfilohije pozvao poslanike da bojkotuju sednicu Skupštine, a vladu da povuče zakon iz procedure.
Mitropolija SPC smatra da ponuđena rešenja predviđaju „otimačinu” crkvene imovine, što u vladi oštro demantuju.
Sveštenici Srpske pravoslavne crkve izašli su na ulice i pozvali poslanike da ne usvajaju zakon
Posle odluke Zakonodavnog odbora Skupštine Crne Gore da podrži predlog zakona, mitropolit Amfilohije je poručio da takvo bezakonje priziva na sebe prokletstvo svetog Vasilija Ostroškog i svetog Petra Cetinjskog.
“Još se nadam da Skupština Crne Gore to bezakonje neće potvrditi, jer bi to bio poraz Crne Gore i vlasti Crne Gore. A bila bi pobeda njina, kao i pobeda sviju nas da trijumfuje pravda, ime Božje i pravda Božja i zakon onako kako ga je utemeljio sveti Petar Cetinjski”, rekao je Amfilohije.
Predstavnici Kotorske biskupije katoličke crkve tražili su da Vlada produži dijalog i pronađe zajedničko rešenje u saradnji sa verskim zajednicama.
Mitropolija crnogorsko-primorska je objavila i da je papa Franja, u odgovoru patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Irineju, rekao da je za donošenje zakona potrebna saglasnost svih verskih zajednica.
Iz Islamske zajednice je saopšteno da je zakon potreban, ali je predloženo i nekoliko izmena.
Protest na most Blaža Jovanovića u Podgorici
„Ono na šta smo mi od početka ukazivali je kontinuitet verskih zajednica, a naročito Islamske verske zajednice u Crnoj Gori. Taj deo amandmana Vlada nije bila prihvatila, ali je Venecijanska komisija neke naše prigovore na Zakon usvojila i vidimo da je to Vlada Crne Gore prepoznala kao ispravno.
„Zakon je prepoznao i regulisanje verskih škola, kao i onaj deo da se verska delatnost odvoji od privredne delatnosti i ne podleže porezu. Generalno, zakon je prilično dobar, ima nekih stvari koje treba da se regulišu dodatnim aktima, ali otvoriće se i ta pitanja”, rekao je sekretar mešihata Islamske zajednice u Crnoj Gori Fuada Čekića za Slobodnu Evropu.
Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) podržala je usvajanje novog zakona. Ova crkva u Crnoj Gori postoji od 1993, a zvanično je registrovana kao nevladina organizacija. Ne priznaje je ni jedna kanonska crkva, ali ima podršku Kijevske patrijaršije.
CPC za sada vrši službu u nekoliko kapela na Cetinju i jednoj crkvi u Kotoru, ali ima pretenzije da preuzme sve crkve i manastire na teritoriji Crne Gore koje su u vlasništvu SPC.
Šta kažu političari?
Uoči skupštinske sednice, srpski patrijarh Irinej blagoslovio je lidere opozicionog Demokratskog fronta da se „na svakom mestu i u svakoj prilici bore i ne odustanu od odbrane Srpske Pravoslavne Crkve”, saopšteno je iz SPC.
„Posućemo klupe (poslaničke), posuti se i mi ako treba da se i mi zapalimo. Ako treba i Skupštinu da zapalimo”, rekao je nedavno poslanik Demokratskog fronta Milan Knežević.
Poruke slične oštrine imao je i njegov stranački kolega Slaven Radunović.
„Mi vam garantujemo da nećemo dozvoliti da se u ovom domu, preko nas živih glasa o tom zakonu. Možete da nas pobijete, možete da nas pohapsite, dovedite specijalne jedinice”, poručio je Radunović.
Taj savez traži od vlade da povuče zakon iz procedure, što izvršna vlast ne želi da uradi uz poruku da je zakon usaglašen sa najvišim međunarodnim standardima.
Jedna od retkih fotografija Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića – susret u vreme kad su obojica bili premijeri, na marginama regionalnog skupa u Briselu
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović rekao je da predlog zakona neće biti povučen, kao i da je o njemu razgovarano sa svim zainteresovanim stranama i da veruje da tenzije „ne mogu da odu daleko”.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se ne slaže sa Đukanovićem, ali da nema prava da se meša u unutrašnja pitanja Crne Gore.
„Mi nemamo prava da se mešamo, svakako ne na direktan način. Ja sam Đukanoviću izneo moju brigu, on stvari posmatra drugačije.
„Naš pogled na donošenje tog zakona je različit, ali se to dešava u zemlji u kojoj je on predsednik. Moram da poštujem prava druge države, a moje je da pokažem i brigu prema opstanku srpskog naroda i crkve”, rekao je Vučić dan pre rasprave u crnogorskoj skupštini.
(Foto Podgorice: Vikipedija)
PodeliteClick to share on Facebook (Opens in new window)Kliknite ovdje za dijeljenje na Twitteru (Opens in new window)Kliknite za slanje emaila prijatelju (Opens in new window)Click to share on Skype (Opens in new window)
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
