Izvor: KMnovine.com, 04.Avg.2015, 02:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crkveni vašari, slave svece uz turbo-folk, alkohol i gole igračice
U neka davna vremena o kojima znamo samo iz knjiga i sećanja onih generacija koje polako nestaju, živeli su neki drugi ljudi, nekim boljim životom, duže, srećnije, Bogu ugodnije.
Piše: Vesna Veizović / Vaseljenska TV
Radilo se, ratovalo se, slavilo se, veselilo se. Drugačije, umesnije, skromnije. Ta era je prošla, vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << u kom se Čovek sretao na svakom uglu, zgažena je od novih, savremenih ljudi željnih svega. Zgažena kao nešto nedovoljno dobro, nešto što u svakom „modernom čoveku“ po njima treba da izazove stid što je uopšte nastao od takvih predaka.
Odrasla sam nedaleko od crkve Svetog Ilije u Bajinoj Bašti. Porta je za nas decu iz komšiluka bila igralište, ipak i pored toga što smo se u porti osećali kao u sopstvenom dvorištu odnosili smo se prema tom prostoru sa nekim izrazitim poštovanjem. Niko nas na to nije navodio, niti su nam nešto branili, jednostavno to je bio naš odraz unutarnjih osećanja.
Sa druge strane, dok smo mi deca, valjda čistijeg srca i bliža Bogu, poštovala ne samo crkvu kao svetinju, već i dvorište i sveštenstvo, odrasli, svesno ili nesvesno, nisu imali isti odnos prema tome.
Crkva Svetog Ilije, logično slavi Svetog Iliju. Upravo u tom slavlju sveca koga poštuju i slave čak i Srbi muslinske veroispovesti, javlja se jedan šokantan paradoks.
Tog dana, valjda da bi se upriličilo što veće veselje, opštine podgojene komunističkim i bezvernim kadrovima podilaze najeftinijem kvazinacionalizmu, odnosno onim što oni posmatraju kroz nacionalizam – iću i piću u crkvenoj porti.
Nekada su te proslave crkvenih slava bile primerene, sem liturgija obično je svečanost bila upriličena crkvenim horom ili nastupom kulturno umetničkog društva, gde su mladi u narodnim nošnjama podsećali narod na stara vremena.Tada su ljudi dane provodili na njivi, pa je taj izlaz i „sastanak sveta“ bio jedan od retkih društvenih događaja.
No, kako je vremenom pogled bezumnih komunista uvek išao korak dalje i u svemu video priliku da kroz „narodno veselje“ iliti iće i piće, umeša svoje prljave prste i sve lepo i sveto zagadi, tako su nastali crkveni vašari kakve danas poznajemo.
Odlično se sećam kako smo naslonjeni na staru crkvenu kapiju posmatrali majstore dok postavljaju šatre. Celo Crkveno brdo bi bilo neprohodno za automobile već od drugog avgusta pa do četvrtog, petog… I maltene od rane zore, dok još traje liturgija, pa do kasno u noć bubnjali su basovi i čuli se zvuci kreštavih pevačica. Reči pesama neprikladne ni za kakvu priliku, a kamoli za proslavu Svetog Ilije.
Sećam se dobro kada je jedan sveštenik kazao: E jadni ljudi, ne raduje se Sveti Ilija jer ga ovako slavite, već plače nad vama bezumnicima.
Ipak, ko je mogao protiv „narodne volje“. Da su se sveštenici pobunili, komunistička vlast bi rekla: Eto narode, mi hoćemo da udovoljimo crkvi, da dovedemo narod, da bude veće veselje a njima i to smeta.
Prost narod, radnici, željni malo zabave samo bi klimali glavom… Jedne godine se čak nešto slično i desilo, doduše nisam najbolje shvatila šta i kako, tako da u te interne stvari ne bih ni zalazila.
Posebno jer nije u svakom kraju isto, bilo je mesta gde su sami sveštenici organizovali vašare, a bilo je i mesta gde su sveštenicima „skidane glave“ jer ni po cenu toga „šta će narod pomisliti“ nisu hteli da skrnave ni crkvu, ni svetitelja.
Prošle noći je u porti crkve u Vraniću, tokom postavljanja jednog od šatora za potrebe proslave seoske slave jedan čovek ubijen, dok je drugi ranjen. Policija traga za dvojicom mladića zbog ovog zločina. Prema rečima očevidaca, svađa je započela jer su osumnjičeni urinirali u krugu crkvenog dvorišta kada im je prišao nesrećno stradali Saša Joksić sa namerom da ih opomene da to ne rade. Svađa je izmakla kontroli i krv je pala, na Svetog Iliju.
Podvući, na Svetog Iliju! I zapitati se da li će novi, moderni ljudi kojima je Bog „fikcija umno obolelih religioznih fanatika“ moći da protumače znake opomene? Da li će se oni silni „veliki Srbi“ što se prekrste „odvaljeni“ od alkohola i razbiju flašu o dvorište porte „u ime Boga“ dozvati sebi i zapitati se da li je zaista moguće da naši sveci uživaju u ovim novokompanovanim melodijama i rečima pesama gde se jedino poziva na greh?
Najzad, hoće li se i sveštenstvo konačno opametiti i ukinuti ovakve proslave u neposrednoj blizini verskih objekata? Ili će možda radi više vernika, jer ko još brine o kvalitetu kad kvantitet donosi kintu, razgolićene pevaljke sem u portu ući i u crkveni hor…
Ovo nije prva nesreća koja je ljudskom glupošću „uveličala“ praznik, a nije ni poslednja.
Kada prođe vašar i skupe se šatori, klupe, stolovi,na zemlji ostane na stotine zlatnih čepova sa pivskih flaša, konzervi,polomljenog stakla. Ostane miris alkohola i duvana koji izbija iz zemlje, sve dok ne padne kiša ili ne dođu komunalci da speru tu sramotu.
Vesna Veizović / Foto: vaseljenska TV
Vrli novi svet, gde je sramota za ponos, a od ponosa se narod srami. Gde izopačenost caruje, a svi svakog gledaju, vide druge bolje nego sebe, vašare, slave ono što se ne slavi, grcaju u zavisti jer nisu na mestu lopuža da i sami kradu, tajno se oblizuju nad golotinjom dok je javno pljuju, čude se sopstvenoj nesreći i pitaju se: Pa gde je taj Bog da nas Srbe oslobodi, od nas samih?
Piše: Vesna Veizović
Izvor: Vaseljenska TV :: © 2014 - 2015 :: Molimo za navođenje izvora
.jpg)
