Izvor: BujanovackiGlas.info, 07.Jan.2018, 23:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujanovačke priče: Traži se on

Nekada je Morava, a posebno Moravica, bila veoma bogata ribom. Retki su bili ribolovci s dozvolama, ali je zato bilo mnogo krivolovaca. U ranim subotnjim danima kretale su kolone Bujanovčana u ribolov. Nosile bi se ručno ispletene mreže, samo kao ispomoć za vešto hvatanje riba rukama. Poznati su bili majstori u tom zanatu: Guta Kaculj, Velimir Grza i Rade Kator. Retko kada bi se društvo vraćalo bez dobrog ulova.
Međutim, pravi lov na ribe događao se u majskim danima. Tada bi riba, terana prirodnim zakonitostima, iz Morave kretala u Moravicu na mrešćenje. Opijena ljubavnim zanosom nije ni znala da je na ušću reka čekaju nemilosrdni bujanovački ribolovci. Reke nisu bile zagađene tako da su u svoje ljubavne avanture kretali klenovi, mrene, krkuše, a često i somovi. Bujanovčani poučeni dugogodišnjim iskustvom znali su kada počinje mrest, te bi se u večernjim časovima našlo na desetine ljudi uz reku. Bilo je tu iskusnih lovaca, ali i dece, žena …
Jedne godine, u velikom naletu ribe, iz veće reke u manju, kada se svako zabavio jedinom željom da u mreže, cegere, džakove nagrabi što više opijenih riba, neka žena zapomaga:
– ljudi, neko me p…. ljudi, neko me izonodi… Niko ne obrati pažnju, valjda smatrajući da svako lovi svoju ribu …
Godinama je posle prepričavan ovaj događaj. Znalo se koja je žena zapomagala, ali ne baš kao da traži pomoć. Ko je bio “lovac” nikada se nije saznalo.
U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić
Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.
(BujanovačkiGlas)

Nastavak na BujanovackiGlas.info...