Izvor: BujanovackiGlas.info, 07.Jan.2018, 23:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujanovačke priče: Nije pravo meso

Došli prosvetni inspektori u Osnovnu školu u Bujanovcu. Časovi počeli a po hodnicima strašna trka i galama. Sveto Protić, pomoćnik direktora, ustanovi da đaci gube čas matematike, jer nastavnik Srećko Stanić nije došao u školu. Odmah posla kurira po Srećka. Vrati se kurir i saopšti da Srećko od juče nije dolazio kući. Neko se priseti da ga potraže u kafani. Zaista, na stotinak metara od škole u kafani “Niš” zatekoše Srećka i Šuku ciganina, profesionalnog kockara, u igri započetoj prethodnog dana.
I ne sasluša Srećko kurirov poziv.
Posle par minuta u kafanu utrča Sveto Protić, usplahiren do histerije, podvrisnub
– Prekidaj Srećko, prekidaj odmah. Inspektori došli. Brzo u školu, hoće kod tebe na čas.
– Sveto, pozdravi ih, kaži da dođu sutra pa ako hoće nek budu celi dan na mojim časovima. Znaš, Šuka danas putuje u Bosnu, a imamo neraščišćene račune reče Srećko, držeći jednom rukom karte, a drugom čačkajući nos.
Uzaludne su bile Svetine pretnje, molbe, ubeđivanja.
Igra je nastavljena, porazno za Srećka.
Sve vreme igre, uz Srećka je bio jedan veliki neotvoren paket, koji mu je otac iz Dragačeva poslao pred Novu godinu.
Nije stigao Srećko da ga od juče odnese do stana, samo pedesetak metara od kafane.
Manirom, ogrezpog kockara, posle izgubljenih para, Srećko je na kocku stavio paket. I izgubio. Pozdravi se džentlmenski sa Šukom i krenu u školu, a Šuka u Novo naselje, kući.
Posle nešto više od pola sata uđe Šuka sa paketom u kafanu.
Mujo, ovo meso ništa ne valja. Ni žena, ni deca ni da ga pogledaju. Meso je od svinju, a mi smo muslimani. Zatraži neku beznačajnu sumu za paket. Dobi je. Paket smo poslali u Srećkov stan, bez jedne pozamašne čačanske pečenice.
U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić
Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.
(BujanovačkiGlas)

Nastavak na BujanovackiGlas.info...