Izvor: BujanovackiGlas.info, 06.Jan.2018, 15:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujanovačke priče: I Srbi imaju more

Među čestim putnicima namernicima ili slučajnicima koje su božije staze i bogaze dovele u Bujanovac, Srećko Stanić zauzima veoma interesantno mesto.
Rođen u Dragačevu kod Čačka, u porodici čiji je rodonačelnik Dragutin poveo šest sinova u Prvi svetski rat. Svih sedmorica Stanića prošlo je kroz Albansku golgotu, Krf, Solunski front, svi se vratili iz rata živi i okićeni odličjima za junačku borbu. O toj porodIci će kasnije biti snim– ljen film, pisani novinski feljtoni, kNjige… Sre– ćko je Dragutinov unuk. ‘
Bio je odličan učenik čačadske gimnazije, posle koje upisuje Novinarsko-diplomatsku školu. Studiranje mu prekida progon na Goli otok jer se izjasnio za Rezoluciju Informbiroa. Po povratku s trogodišnje robije za njega nigde nije bilo zaposlenja.
Beznadno se prijavio na konkurs za nastavnika matematike u Osnovnoj školi u Bujanovcu. Sveto Protić, referent za prosvetu, obradovan da će dobiti deficitarnog nastavnika matematike, odmah mu telegramom potvrdio prijem u radni odnos.
Došao je Srećko u Bujanovac, sa suprugom Lucijom, medicinskom sestrom i trogodišnjim sinom Veljkom.
Godinama je predavao matematiku, ali i bilo koji drugi predmet za kojeg nije bilo odgovarajućeg nastavnika. Potucao se po podstanarskim sobama.
Izuzetnom inteligencijom, širokim poznavanjem mnogih oblasti nauke i kulture, plenio je sredinu. Družio se sa svim i svakim, izuzev sa političarima.
Još kao đak gimnazije, kao podstanar kod nekog kafedžije, ogrezlog kockara, posmatrajući gazdu u igri, naučio je kockarski zanat, pa gotovo postao zavisan o kocki.
Neumoran je bio igrač. Uvek spreman da razbaci karte sa odabranim društvom, ali i s ciganima i Šiptarima sklonim kockarskim podvalama. Prihvatio je svaki izazov s dostojanstvenim manirom s filozofskim odnosom u nadigravanju, kao da ga finansijska dobit uopšte nije interesovala. Tražio je igračku prevlast i pobedu zbog samo njemu znanih zakonitosti i razloga.
Moguće da je boravak na Golom otoku ostavio snažne tragove u njegovoj duši. Jer, tamo se ostajalo živim samo na kockarsko logičan način.
Mnoge generacije učenika iz Bujanovca prva znanja iz matematike sticale su od Srećka Stanića. Predavao je on i istoriju, francuski jezik, likovno vaspitanje
Podučavao je Srećko čitavu plejadu bujanovačkih privrednih i političkih rukovodilaca iz svih predmeta koji su polagani u osnovnoj i srednjim školama.
Sa zadovoljstvom je tim “učenicima”, ratom ometenim, a obaveznim da završe škole, ukoliko žele da ostanu na položajima, naplaćivao podučavanje. To je valjda jedini novac koji je cenio.
Verovatno zbog izgubljenih ideala, prihvatio je život spontano s tihom patnjom, razočaran.
Bežao je od svih političkih rasprava. Samo bi ponekada filozofskom opaskom prokomentarisao određena dnevna zbivanja. U jednom intimnom, neobaveznom, učiteljskom društvu, rekao je:
– I Srbi imaju svoje more oko Golog otoka!
Neko od potkazivača, a takvih je uvek bilo u Bujanovcu, dojavio je izjavu nadležnim.
Dugo su trajali informativni razgovori između Srećka i radnika Državne bezbednosti. Posle tih razgovora, nakon par dana, u jeku školske godine, napusto je Srećko Bujanovac. Otputovao je za Dubrovnik, u kome je ubrzo postao veoma popularan. Postao “Učo”, ljubimac grada.
S vremena na vreme javljao se prijateljima pismima i čestitkama. Uvek su javljanja bila prepuna tuge za Bujanovcem i velikim brojem prijatelja.

Nastavak na BujanovackiGlas.info...