Izvor: BujanovackiGlas.info, 06.Jan.2018, 02:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujanovačke priče: Bujanovački studentski lobi

Od polovine pedesetih godina pa do kraja te decenije na fakultetima Skopskog univerziteta studiralo je tridesetak momaka i devojaka iz Bujanovca. Bila su to uglavnom deca nižih i srednjih činovnika, nekako izjednačenog materijalnog stanja, koja su odlučila da studiraju u najbližem univerzitetskom centru iz ekonomskih razloga.
Postojala je redovna autobuska linija Skoplje–Bujanovac pa su majke mogle po vozaču Špirti ili njegovom zameniku poslati deci vruću sarmu, punjene paprike, đuveč, gibanicu… a deca, studenti sačekivali su autobuse i rešavali probleme ishrane za par dana.
Na skopske fakultete upisivali su se uglavnom svršeni učenici Vranjske gimnazije i poljoprivrednih škola širom Srbije.
Po mom dolasku u Skoplje, godine 1957. zatekao sam, sasvim slučajno, pravi Bujanovački studentski lobi. Njegov nerazdvojni deo bila je studentarija iz Preševa, Kosovskog pomoravlja, Vladičinog Hana, Surdulice, a uživao je simpatije Leskovčana, Čačana, Nišlija, posebno Bosanaca i Crnogoraca.
Druženje Bujanovčana, njihova neposrednost, povezanost po rodnom kraju, familijarnost, solidarnosti, sve te osobine izazivale su opšte simpatije. Među prvim studentima iz Bujanovca u Skoplju, našli su se Slavko Kragujević na agronomiji, Ružica Popović na književnosti i njen brat Borivoje na medicini, koji će studije nastaviti i završiti u Beogradu. Mladen Pašić studirao je pravne nauke, Brana Popović šumarske, a brat Srba, arhitekturu (kasnije će otići u Ljubljanu i tamo diplomirati). Za buduće inženjere poljoprivrede pripremali su se Miodrag Popović, Milorad Kovačević, Đorđe Mileusnić, Angel Mitrović, Radisav Trajković, Ranđel Protić, Boško Kostić, Antonije Novković iz Preševa…
Studenti medicine bili su Momčilo Marković, Milorad Denčić i Leposava Beba (Jankulovski) Rašković. Ekonomske nauke izučavali su Dušan Jordanović, Branimir Popović, Velimir Popović, Dragan Tomić. Kasnije će se priključiti i Miodrag Apostolović, Tomislav Mitić, Ljubinka Protić .
Raznim studijama na Filozofskom fakultetu bavili su se Poliksena Mileusnić, Gordana Nojković, Ivanka Jordanović, Stojan Stojmenović, Milovan Stošić, Zorica Dodić, Milica Erac i Velimir Trajković. Trajko Stošić započeo je studiranje prava, a potom otišao u Beograd i završio farmaciju, a Vladimir Manić, kao brucoš poneo je indeks arhitekture, a dobio diplomu Pravnog fakulteta. Moguće da je neko ime izostavljeno, jer sećanja su davna, Ako se to dogodilo, sasvim je sluččajno.
Svi ovi mladi ljudi došli su na studije sa jedinstvenom željom da završe fakultete. Tako su se i odnosili prema obavezama. Za desetak godina, od sredine pedesetih do sredine šezdesetih, gotovo svi nabrojani su se okitili diplomama fakulteta. Bilo je među njima veoma uspešnih studenata poput Branimira Popovića, Velimira Miloševića, Miodraga Popovića, Milorada Kovačevića, Gordane Nojković, Mladena Pašića…
Uz redovne studentske obaveze, taj bujanovački lobi, u gradu na Vardaru, razvio je društveni život po čemu je bio prepoznatljiv. Njihova okupljanja bila su stalna, međusobna saradnja, primerna. Zadržali su imidž grada iz koga su došli. Gajili su bezgranično međusobno poverenje, što je imponovalo kolegama iz drugih sredina i izazivalo poštovanje i želju za druženjem.
Svoje druženje Bujanovčani su i ozvaničili formirajući Zavičajni klub studenata Bujanovca, koji je spadao u najaktivnije istorodne asocijacije na Univerzitetu.
Klub je organizovao zajedničke izlete do Surdulice, Niša, Beograda… Učestvovao na Studentijadama u Beogradu, Zaječaru, Pirotu… U druženju sa Bujanovčanima našli su svoje mesto Dragan Stojnić, kasnije i danas najveći šansonjer u zemlji, Sokrat Kajević, kasnije prvak Sarajevske opere, Dušan Čećebić Dujo, kasnije visoki jugoplovensku funkcioner, Momčilo Delibašić Cviko poslednji skopski boem, koji će iz ljubavi prema Bujanovčanima par godina službovati u ovom gradu.
Miljan Stanisavljević, legenda Skopskog univerziteta, koji će kao lekar početi svoju karijeru u Bujanovcu, Mile Trajković Tifuz koji će mnogo godina kasnije formirati “Hebu” i biti njen direktor, Dragan Tomić, koji će izrasti u menadžera evropskog glasa, Stojan Milosavljević, direktor DIV–a, Đjorđe Mitić, kasnije inženjer i visoki političar…
Posle završetka fakulteta većina Bujanovčana vratilo se u svoj grad. Mnogi doveli bračne saputnike. Činjenice govore da su baš ti svršeni akademci preobrazili bujanovačku učmalu sredinu, dali joj nove obrise grada u pravom smislu. Izvršili su direktan uticaj na kulturni, ekonomski, pravi prosvetni preobražaj sredine.
ljudi iz tih generacija postaće poznati i priznati privredni rukovodioci, sudije i predsednici sudova, ugledni advokati, direktori škola, poznati lekari, profesori – ponos profesije, inženjeri od imena i prezimena. Sve u svemu, sveukupno snažne ličnosti, izrasle u nevoljama, očeličene u nemaštini. I uvek imali cilj da stečeno na studijama ponude na opšte dobro gradu u kome su ponikli.
Danas su to vremešni ljudi, pri kraju radnog veka, koji danas uživaju u manguplucima svojih unuka i retrospektivama svojih životnih puteva. Ukoliko ikada bude pisana istorija ovog grada ne–zaobilazne stranice biće one koje su ispisali baš ti bivši studenti Skopskog univerziteta.
Već u narednoj deceniji, negde od šezdeset pete godine svršeni bujanovački srednjoškolci nastavljaće studije, uglavnom u Nišu i Beogradu. Odlaziće većinom na tehničke i medicinske fakultete. Studiraće u znatno povoljnijim uslovima od njihovih prethodnika, ne retko i roditelja. Znatan broj mladih dokazaće se u nauci i praksi, ali slobodno se može reći da sve te generacije kasnijih studenata nikada nisu osetile prave draži studentskog života, onog pomalo beomskog, pomalo klošarskog, pomalo teškopreživljujućeg, a večito veličanstvenog, kao bujanovački studenti na Skopskom univerzitetu.

Nastavak na BujanovackiGlas.info...