Izvor: BujanovackiGlas.info, 02.Jan.2018, 19:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujanovačke priče: Beše to teror

Ariton Trajković, rođen u Žbevcu 1878. godine, došao je u Bujanovac u prošlom veku. Bio je trećepozivac u Kolubarskoj bici kada je ranjen u ruku. Bavio se šivenjem narodnih odela i trgovinom.
Više od pedeset godina vodio je dnevnik, po njemu najznačajnijih zbivanja. Ne retko bi govorio da su Bugari bili užasna vlast posebno za Šiptare. Među mnogobrojnim dokazima, ostala je u sećanju njegova priča:
Krene Šiptar na pijac u Bujanovac. Zajašio magare i poneo nešto da proda. Susreće ga dežurni bugarski policajac:
“Je li bre bratko, što jašeš tu jadnu životinjku, što je mučiš? Možeš i peške da odiš. Vrži životinjku ela vamo!”
Na svojoj koži Šiptar oseti čuveni bugarski ćutek.
Šiptar izađe iz zatvora, pogleda oko sebe, zaboravi zašto je došao, ne pada mu napamet više pijaca. Magare za ular pa požuri prema Trnovcu. Nije maknuo ni pedesetak koraka, kad isti policajac:
“Je li bre bratko, životinja je za jašenje, što je vodiš? Ne ti je drugar magare. Vrži životinjku, ela amo!”
Još jednom Šiptar prođe kroz ruke bugarskog policajca ne znajući zbog čega.

Nastavak na BujanovackiGlas.info...