Izvor: KMnovine.com, 10.Sep.2015, 03:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budimo dostojni svojih časnih predaka!
U vremenu urušavanja nacionalne sveti Srpskog naroda, kada se zlonamerno menja istorija, a časna i sveta prošlost pokušava izbrisati, Svesrpska narodna organizacija “SRBI NA OKUP“, svake prve subote u septembru tradicionalno obeležava godišnjicu bitke na Gučevu.
Kako se odnosimo prema prošlosti, takva će nam biti budućnost, zato smo rešili da od zaborava otrgnemo jednu od najvećih bitki srpske vojske u Prvom svetskom ratu. O toj junačkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << borbi, nadčovečanskoj izdržljivosti, ogromnoj žrtvi koji su podneli naši časni preci na Gučevu, najbolje govori ono što su napisali u Kelnskim novima iz 1918.godine: “Malo vojnika se tuklo onako kako se tukao srpski vojnik. On je umirao tamo gde mu je bilo naređeno da se drži!“ ili reči austrougarskog vojnika i pisca Egona Ervina Kiša: “Sjajni su momci ovi Srbi, oni umeju da brane svoju zemlju. Tek u Srbiji 1914. shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda jača sila od nasilja velikih i moćnih“.
Sve za Hrista, Hrista nizašta!
Ispred muzeja“Memorijalna galerija bitka na Drini“ u Banji Koviljači, dana 05.09.2015.godine u 10 časova krenulo je oko osamdeset odvažnih Srba (muškarci, žene i deca) prema spomen kosturnici na Gučevu, sa velikim Časnim Krstom koji je osvećen na Hristovom grobu u Jerusalimu, sa barjacima, ikonama, zastavama Srbije, Rusije i Novorusije, dok se iz grla zaorilo “U boj krenite junaci svi…“. I ako je do tada sunce sijalo, kada je Litija krenula, počela je kiša koja je padala sve vreme, samo različitog inteziteta. Tako je bilo i prošle godine, valjda da nas podseti da je sve vreme Gučevske bitke bila prisutna kiša, ali i da je vreme za pokajničke suze naroda Srbskog. Međutim loše vreme nije nikoga pokolebalo, a Litija je posle obilaska oko parka pevajući pesme “Marš na Drinu“, “Pomozi nam višnji Bože“ i “Oj Kosovo kosovo“, krenula da se penje uz Gučevo sa molitvom “Gospode Isuse Hriste sine Božiji, pomiluj nas grešne“.
“Ko sme, taj i može!“ Vojvoda Mišić
Bila je to dirljiva slika malog ali odabranog Hristovog stada, koje odlučno i hrabro prelazi tih desetak kilometara, kao nekada gučevski junaci, samo umesto pušaka i topova, držali su Krst, Barjake i ikone, a umesto municije, oni su izgovarali Hristovu molitvu. Po dolasku kod spomen kosturnice, učesnici su redom prilazili celivali Časni Krst, a zatim uzimali blagoslov od O.Simeona (nastojatelja Katakombnog manastira Sv.kralja Milutina u Badovincima) koji im je tom prilikom davao ikonicu “Sabor srbskih Svetitelja“.
Umrli su za nas, zato mi živimo danas.
Posle kratkog predaha i osveženja, počeo je parastos za Gučevske junake i za sve srbske vojskovođe i vojnike koji su dali svoje živote u Prvom svetskom ratu za Krst časni i slobodu zlatnu. Zajedno sa kišom koja nije prestajala, niz lice prisutnih slivala su se i suze, zbog bola što narod srbski više nije dostojan svojih časnih predaka koji su pominjani u parastosu. I gle čuda, kako se parastos završio, prestala je kiša i pojavilo se sunce.
Čuvajmo uspomene na naše časne pretke i njihovu žrtvu, budimo ih dostojni!
Zatim je počela akademija posvećana uspomeni na naše slavne, neustrašive, hrabre i dostojanstvene pretke, na kojoj su se uz besede, pesmu, gusle podsetilo na njihov nadčovečanski podvig i žrtvu. Posle himne “Bože pravde“ koju su otpevale sestre Elena i Irena, obratio se o.Dimitrije, nastojatelj katakombnog manastira u Beču, koji nas je podsetio na žrtvu, podvig i reči naših časnih predaka iz Prvog svetskog rata. Uz Disove stihove, Milica Živković nam je pokazala kakvi su “Naši dani“. Pukovnik u penziji Miloš Dejanović je izneo jasno i ubedljivo sve bitne činjenice vezane za bitku na Gučevu, a guslar Milutin Đuričić nam je to dočarao kroz gusle. Zašto volimo Rusiju, a ne zapad objasnila nam je Mateja Kakuća, a sestre u Hristu Slađana Živković i Jelena Petrović su nam to i kroz pesmu o Rusiji i Srbiji potvrdile. Član Svesrpskog nacionalnog veća “Srbi na okup“ profesor istorije Igor Vojinović, koji je uz veliki napor došao iz K.Mitrovice, u svojoj više nego nadahnutoj besedi, pokazao je ogromnu razliku između Srba danas koji su obuzeti ravnodušnošću i naših predaka koji su se odlučno borili za Krst časni i slobodu zlatnu, sa zaključkom “ustanimo ili nestanimo“.
Ponosna sam, jer sam Srbkinja!
Najmlađi učesnik litija desetomesečna Marija
Naš veliki pisac Antonije Đurić je rekao: “Ponositi se svojim precima a ne biti ih dostojan – čin je vredan samo prezrenja“, a to se danas događa Srbima. Pre sto godina Srbi su imali veru u Boga, a zatim veru u sebe, imali su čast i obraz i ogromnu ljubav prema Bogu, rodu i otadžbini, koja ih je pokretala da čine nadčovečanska dela. Njihovi potomci danas su izgubili prvo veru u Boga, a onda i veru u sebe, zatim svoju čast, obraz i ljubav, odrekli se slobode koju im je Gospod dao i prihvatili da budu obični robovi novog svetskog poredka.
Srbi skinite sa očiju ekumenističko-globalističku paučinu i pogledajte ovaj svet očima Svetosavskim i videćete: da živimo u zemlji koja ima grb sa krunom, a nije kraljevina, u kojoj ne vlada Božiji pomazanik kralj, već se na vlasti od 1945.g. smenjuju tirani bez karaktera i osećaja, koji sve rade protiv naroda Srbskog; u zemlji u kojoj vladaju prava i slobode za sve, samo za narod Srbe to ne važi; u zemlji u kojoj se progone oni koji ispovedaju Pravoslavnu veru kakvu nam je Gospod dao preko Svetog Save i Svetih otaca; u kojoj se progone patriote, oni koje vole svoju zemlju i bore se da nam preteče antihrista SAD, EU, NATO i Vatikan ne otimaju krvavo stečenu đedovinu, a narod ne progone i ubijaju; u zemlji kojoj se progone oni koji žele da žive u skladu sa hrišćanskim vrednostima koje nas čine ljudima; u zemlji u kojoj se silom nameću antihrišćanske gadosti (homoseksualizam, pedofilija, razvrat, blud, satanizam); u zemlji u kojoj se sistematski uništava Srbski narod, i istovremeno u ovu zemlju uvoze ljude čudne ćudi i sa istoka i zapada (arapi, šiptari i cigani) koje neće ta kulturna i humana Evropa, i koji nikada nisu živeli u ovoj zemlji, osim što su možda kroz nju samo prošli; u zemlji u kojoj žele da se ujedine sa onima koji su nas bombardovali, ubijali, rasparčavali, sa našim organima trgovali, koji su nas trovali i sve to i dalje čine; u zemlji u kojoj je sve dozvoljeno, osim biti normalan čovek Srbin koji voli svoju veru, svoju zemlju i svoju porodicu; u zemlji za koju su naši časni preci na Gučevu dali svoje živote da bi bila slobodna, a koju danas ekumenisti i evrounijati pretvaraju u veliki rezervat za istrebljenje jednog od najstarijih i najčasnijih naroda na svetu, naroda Srbskog!
Bogom dani vođa, oko koga treba da se saberu Srbi da bi opstali i ostali!
Srbija se jedino može spasti od propasti u koju srlja, ako se narod probudi, pokaje, očisti, dostojno pričesti i sabere pod jedan Svetosavski barjak u odbranu svoje Pravoslavne vere i Otačastva. Taj Svetosavski barjak je danas podigao jedini Arhijerej* u SPC koji se suprostavio izdaji Boga i otadžbine od strane duhovne i svetovne vlasti, a to je Preosvećeni Vladika Artemije. On je visoko podigao Svetosavski barjak, da ga svi vide, pozivajući Srbski narod da mu se pridruži u borbi za Pravoslavnu veru, Srbski narod i Srbiju po blagoslovu Gospoda i Svetih predaka. On je danas Bogom dani vođa, oko koga treba da se saberu Srbi da bi opstali i ostali.
Kako radili, tako nam Gospod pomogao!
Uz Božiju pomoć dogodine u Prizrenu!
Dana 08.09.2015.godine.
Svesrpska narodna organizacija “SRBI NA OKUP“
mesni odbor Šabac – Mačva
* Bogu hvala, dobili smo još dvojicu Arhijereja vernih Bogu i rodu, a to su duhovna čeda Vladike Artemija i to horepiskop staroraški i loznički Nikolaj i horepiskop novobrdski i panonski Maksim.
Izvor: Srbi na okup :: © 2014 - 2015 :: Molimo za navođenje izvora
