Izvor: KMnovine.com, 06.Jan.2018, 16:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Božićna poslanica episkopa Artemija (VIDEO)

"Od Božića, onoga prvoga od pre dve hiljade i više godina, sve se menja. Danas Bog pohodi narod svoj, dade nam Sina svoga Jedinorodnog da nas preko njega ponovo vrati k Sebi, da nas usini i da nam daruje dostojanstvo carskih sinova."


   
Episkop RP Artemije, u egzilu    


A R T E M I J E
Po milosti Božjoj pravoslavni episkop
Eparhije raško-prizrenske
U  E G Z I L U

Svemu >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << sveštenstvu, monaštvu i svim pravovernim
sinovima i kćerima Srpske pravoslavne crkve
sveradosni hrišćanski pozdrav

MIR BOŽJI! HRISTOS SE RODI!



Kada se Gospod Isus rodio od Svete Djeve,
sve je blistalo u svetlosti: Pastiri
su svirali, Mudraci su hitali na
poklonjenje, Anđeli su pojali;
a Irod se uznemirio, jer se
u telu javio Bog, Spas Duša naših.
(Stihira na Gospodi vozvah…)

Takvim i sličnim himnama, draga naša deco duhovna, Sveta Crkva Pravoslavna, dočekuje Onoga koga su Proroci prorokovali na stotine godina ranije, Onoga koga je Arhangel Gavrilo blagovestio Svetoj Djevi Mariji rečima: „Raduj se blagodatna… evo začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus“ (Lk. 1, 28–31), Onoga za Koga je anđeo Gospodnji svedočio Josifu da je „začet od Duha Svetoga“, naredivši i njemu da novorođenom Bogomladencu nadene ime Isus, „jer će On spasti narod svoj od grehova njihovih“ (Mt. 1, 20–21). I još anđeo govori da je upravo to ispunjenje onoga što je Gospod kazao preko proroka koji govori: „Eto devojka će začeti, i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil, što će reći: S nama Bog“ (Mt. 1, 22–23).

U to nekoliko jevanđelskih reči, braćo i sestre, koje anđeli objaviše, nalazi se sva tajna i sav smisao Božića. Naročito u imenu ISUS, koje znači SPASITELj, čime je naznačena misija Bogomladenca u ovome svetu. Došao je Sin Božji, među ljudima se pojavio EMANUIL – s nama Bog. Na prvi Božić, kada se ovaploćeni Bog rodio u pećini vitlejemskoj nastupilo je novo vreme, nastao je novi savez između Boga i ljudi. To je najvažniji događaj posle nastanka sveta, stoga i najradosniji za čoveka i za ceo rod ljudski. Danas, na Božić, okupila nas je po našim skromnim hramovima (katakombama) svetlost vitlejemske zvezde, radost koja ispunjava naše duše i srca, jer znamo i osećamo da nam se danas „Mladenac rodi, Sin nam se dade“. Kakva milost Božija, kakav dar neba grešnoj zemlji, kakva blagovest sužnjima u tamnici, jer gle, do rođenja Bogomladenca Hrista rod ljudski gde se nalazio, sa kim je bio? Nalazio se u tami i senci smrti, u kandžama troglave nemani: greha, smrti i đavola. Bog je bio daleko od nas i mi od Boga, jer je naša duša bila ispunjena grehom iza koga se uvek krije đavo. Time smo mi proterali Boga iz svoga bića, jer smo bili tuđi i strani Bogu.

  POGLEDAJTE VIDEO:  📽


Od Božića, onoga prvoga od pre dve hiljade i više godina, sve se menja. Danas Bog pohodi narod svoj, dade nam Sina svoga Jedinorodnog da nas preko njega ponovo vrati k Sebi, da nas usini i da nam daruje dostojanstvo carskih sinova. Dolazak Hrista Spasitelja u svet u korenu je izmenio život ljudi i samu našu prirodu. Došao je Sin Božji – Emanuil, i javio se na zemlji kao čovek da ljude oslobodi one troglave aždaje, koja je nenasito gutala čoveka za čovekom, pokoljenje za pokoljenjem, narod za narodom, jer smo svi bili robovi grehu. Do dolaska Gospoda Hrista, ljudi nisu znali ni pravoga Boga ni pravoga čoveka. Zaboravili su svoga Tvorca, pa su sebe ogradili mnogobrojnim lažnim bogovima i idolima kojima su se klanjali i kojima su služili.

Nemoćan je ljudski jezik, braćo i sestre, da rečima iskaže svu dubinu tajne današnjeg Praznika, ali ga srce oseća i, poigravajući, govori našem umu da se danas desilo preslavno čudo: Djeva rađa i utroba ostaje nepovređena; Reč Božja se ovaploćuje i od Oca se ne odvaja; nebo i zemlja se udružuju u jedno, jer danas Bog na zemlju siđe i čovek na nebo uziđe. Otuda, draga deco duhovna, nema ništa važnije od Božića. Zašto? Zato što je Bog sišao u ovaj svet i postao čovek da bi čoveka učinio bogom po blagodati. Gospod je na Božić dobio novo ime; nazvan je Emanuil, što znači „s nama Bog“ (Mt. 1, 23). A do tog događaja, ko je bio s nama? Ako nije bio Bog, bio je Njegov protivnik – đavo. Đavo kroz grehe, kroz strasti, kroz svaki greh počev od onog Evinog i Adamovog u Raju, pa do poslednjeg čoveka, gospodario je rodom ljudskim i držao ga u kandžama smrti, jer, kako kaže sv. Apostol: „Plata za greh je smrt“.

Program i misija Bogomladenca Isusa – Spasitelja, čije rođenje danas svečano proslavljamo, jeste upravo to da ljude oslobodi tog užasnog prisustva đavoljeg, da čoveka spasi. Užasan je bio život čoveka na zemlji gde đavola ima a Boga nema. Ali Gospod je došao, „s nama je Bog“, On nas spasava od greha, izbavlja od smrti i oslobađa od đavola, jer je On jedini jači od greha. To nije mogao učiniti niko od ljudi, niko od careva, niko od vojskovođa, niko od naučnika, jer i oni su svi bili robovi smrti. Jedino On, Bog koji je postao čovek, mogao je da iz čoveka istera greh, to najstrašnije čudovište koje čoveka baca u smrt. Do Gospoda Hrista u ovome svetu caruje smrt, caruje kroz greh, a kroz to nad ljudima ustvari caruje đavo. Dolazak Gospoda Hrista u ovaj svet predstavlja objavu rata grehu, smrti i đavolu. Jer samo je Gospod jači od njih, samo ih On pobeđuje i uništava i tako spasava čoveka i daruje mu život večni.

Gospod je svoju misiju izvršio besprekorno i celosno. No On očekuje da i mi ljudi, svaki za sebe učinimo ono što je neophodno da plodovi Božića postanu naša večna svojina. Gospod Hristos je svojim rođenjem na zemlji započeo i izvršio najgrandioznije delo, najsudbonosniju revoluciju, koja je ikad izvedena u istoriji roda ljudskog, revoluciju i bunt čoveka protiv samoga sebe, protiv svakoga greha, najpre u sebi pa onda i oko sebe, protiv svakoga zla, protiv svakoga đavola. Ta svesna borba protiv tog zla i jeste borba za spasenje čoveka. Zato je praznik rođenja Hristovog – Božić, najradosniji hrišćanski praznik koji je najdublje utkan u život svake ljudske duše, svake porodice, svakog hrišćanskog naroda. To je praznik najviše ukrašen i okićen narodnim običajima koji se, istina, u detaljima razlikuju od mesta do mesta, no koji u suštini uvek simbolišu i izražavaju samu suštinu događaja koji se praznuje.

Suština Božića je ta, da Vitlejemski Bogomladenac predstavlja za svakog čoveka Hleb Života, Svetlost Istine, životvornu toplotu, večnu mladost i nepomutivu radost. Zato se Božić u srpskom narodu radosno proslavljao i u ropstvu i u slobodi, i u bogastvu i u sirotinji, i u kraljevskim dvorovima i u sirotinjskim kolibama, pa i u narodnim zbegovima i našim katakombama. Tu radost koju donosi „Božić Bata“ najviše osećaju i najpunije doživljavaju nevina deca, jer osećaju da je njima najbliži Onaj Koji se te noći uoči Božića rodio, a Koji je kasnije toliko ljubavi pokazao baš prema deci, postavivši ih čak za primer i uzor odraslima: „Ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo Nebesko“.

Stoga i mi danas, draga deco duhovna, zapevajmo programsku pesmu Anđela koju slušahu pastiri u vitlejemskoj noći: „Slava Bogu na visini, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja“ (Lk. 2, 14). Jer, uvek i svuda na prvo mesto dolazi proslavljanje Boga na visini, ne nekog i bilo kakvog zemaljskog „boga“ i idola, kojih je danas prepun ceo svet, nego onog Boga, Koji je tako zavoleo svet da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao za spasenje sveta. Proslavljanje Boga bio je i ostao jedini uzrok i uslov mira na zemlji, danas toliko potrebnog svima ljudima i narodima. A to dvoje – dovodi do dobre volje među ljudima, koja opet omogućava i mir na zemlji, i proslavljanje Boga. Sve je bogomudro međusobno povezano i protkano. Zato je Božić najstariji izvor neiscrpne večne radosti za ljudsko biće, za svakog čoveka. Zato se mi hrišćani razdragano pozdravljamo o Božiću, i posle Božića do Bogojavljenja, čudesnim i sveradosnim pozdravom: „Hristos se rodi“, i odgovaramo: „Vaistinu se rodi“.

Kao što Bogomladenac Hristos ispunjuje nas duhovnom radošću i obasipa nas svojim nebeskim i božanskim darovima, donoseći nam večnu Istinu, večnu Pravdu, večnu Ljubav, večni Život, i mi smo dužni, draga naša deco duhovna, da Njemu – Bogu i Spasitelju našem, uzvratimo našim darovima, poput istočnih mudraca. Pitamo se u nedoumici, čime mi možemo Bogu uzvratiti, šta Mu kao dare prineti, šta Bog od nas očekuje? Jedino mi Bogu možemo i treba da uzvratimo, pre svega, verom pravom, verom čistom i neiskvarenom; pa usrdnom molitvom „o vsjeh i za vsja“; pa ljubavlju prema Bogu i bližnjemu; pa našim trudom na ispunjavanju Njegovih Evanđelskih zapovesti: postom, milosrđem, dobrotom, čistim srcem, smirenjem, trpljenjem i ostalim svetim vrlinama. Pa i to sve prinosimo Bogu ne što to Njemu treba, već nama, jer tim našim trudovima i dobrim delima mi činimo sebe sposobnim i prijemčivim za Njegove nebeske darove, spremnim za ulazak u Carstvo Nebesko.

Sa takvim mislima i duhovnom radošću, braćo i sestre, Mi Vam od srca čestitamo i srećnu nastupajuću 2018-u godinu, želeći Vam sva neprolazna i večna blaga od Bogomladenca Hrista, i još jednom Vas pozdravljamo sa

MIR BOŽJI! HRISTOS SE RODI!
Vaši molitvenici pred Vitlejemskim Bogomladencem

+ Episkop ARTEMIJE
+ Horepiskop NIKOLAJ
+ Horepiskop MAKSIM
+ Horepiskop NAUM

O Božiću 2017. g.


Izvor: ERP u egzilu    :: © 2014 - 2017 ::    Hvala na interesovanju

Nastavak na KMnovine.com...