Izvor: KMnovine.com, 07.Jan.2016, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božićna poslanica 2015. - episkop Artemije
"Svuda se ističe „borba” za prava čoveka, prava deteta, čak i za prava životinja, ali put do tog „prava”, isti ti nazovi usrećitelji, natapali su i natapaju krvlju ljudskom".
ARTEMIJE
PO MILOSTI BOŽJOJ
PRAVOSLAVNI EPISKOP
EPARHIJE RAŠKOPRIZRENSKE
U E G Z I L U
Srpske pravoslavne crkve
Monaštvu, sveštenstvu i vernom narodu
Sveradosni pozdrav
MIR BOŽIJI! HRISTOS SE RODI! >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com <<
„Hristos se rađa. Slavite Ga;
Hristos (dolazi) s neba, sretnite ga...”
(Irmos prve pesme kanona)
Taj susret sa novorođenim Bogomladencem Hristom, stavlja nas, braćo i sestre, pred duhovno ogledalo u kome vidimo i sagledavamo ne svoje lice, nego lice i istorijski hod čitavog roda ljudskoga. Ta slika nije ni malo vesela i još manje poželjna. Na toj slici se jasno sagledavaju svi padovi, užasi i tragedije čoveka i čovečanstva. Zato Hristos i dolazi da spasi čoveka od svih tih užasa. I zato, dolazak Njegov tako radosno dočekujemo i slavimo.
Pogledajmo malo svet pre Hrista, i bez Hrista. U svakoj epohi, posebno u momentima velikog duhovnog i materijalnog nazadovanja, susrećemo mnoge ličnosti, raznih struka i zvanja, filosofa i naučnika, književnika i pesnika, vojskovođa i revolucionara, koji sebe ističu kao spasioce i usrećitelje čoveka, najavljujući jedan novi svet (NOVI SVETSKI POREDAK) u kome neće biti mesta za stare nevolje i stradanja. Takve „usrećitelje” čovečanstva imali smo i u našem Srpskom narodu. Nije tako davno bilo kada je čitavom Srbijom odjekivalo geslo i parola: „nema povratka na staro”. Svuda se ističe „borba” za prava čoveka, prava deteta, čak i za prava životinja, ali put do tog „prava”, isti ti nazovi usrećitelji, natapali su i natapaju krvlju ljudskom, kaldrmili i popločavali kostima i lobanjama stotinama hiljada i milionima nevinih ljudskih bića, pa čak i male, još nerođene dece.
Nije bilo malo slučajeva kada su pojedini i različiti radikalni pokreti uspevali, na jedan ili drugi način, da zavladaju pojedinim narodima. Dovoljno je pogledati samo prošli dvadeseti vek pa da svima bude jasno kroz kakvu smo golgotu prošli i u kakav smo bezizlaz stigli. Šta nam se desilo sa našim Kosovom i Metohijom, našim narodom i našim svetinjama tamo. Osvrnimo se i pogledajmo, svuda oko nas plamte ratni požari: u Iraku, Avganistanu, Libiji, Ukrajini, Siriji... Ljudi koji su obećavali da stvore raj na zemlji, pretvarali su celu zemlju u pakao.
Možda će Vam, draga deco duhovna, gornje reči izgledati čudne, možda ćete se zapitati zašto se o tome govori danas na dan najveće radosti, kada se u Vitlejmskoj pećini rodio Onaj koga su proroci nagoveštavali, i Koga je anđeo objavio pastirima u polju, rekavši: „ Evo, javljam vam radost veliku koja će biti svemu narodu, jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod”, a što potvrdiše horovi anđela koji nad njima pojahu: „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja” (Lk. 2, 10–14). Ali, pitaće neko: Zar ide da danas „kada su se nebo i zemlja sjedinili”, kada je Bog postao čovek, „ kada se svi Anđeli vesele i raduju na nebu”, „ jer danas se Hristos rađa u Vitlejemu od Prečiste Djeve”, da mi vašu pažnju i pogled usmeravamo na takva užasna stradanja širom sveta, da se bavimo takvim i tolikim (ne)delima ljudskih ruku?
Da, braćo i sestre, o tome govorimo, i treba da govorimo, kako bi smo shvatili da je rođenje Gospoda našeg Isusa Hrista došlo upravo onda „kada dođe punoća vremena” (Gal. 4, 4), u vreme najvećeg ljudskog pada i propadanja. Došao je Gospod baš tada da donese jednu novu poruku svetu, da dade sasvim drugačiji odgovor za glavni problem čoveka, problem smrti kao posledice greha, kako nas uči sveti apostol Pavle, govoreći: „Plata za greh je smrt” (Rim. 6, 23) A greh, otkuda greh? Greh je od Đavola kao uzročnika svakog greha i svakog zla. To je ta troglava aždaja, greh, smrt i đavo, koja je u svojim kandžama držala sav rod ljudski od Adama pa do Hrista. Zato Sin Božji postaje sin čovečiji, rađa se kao mladenac, odrasta među ljudima, uči ih večnim istinama o Bogu i o čoveku, strada od ljudi raspet na krstu, vaskrsava iz groba da bi ljudima darovao život večni.
Sama slika Rođenja Hristovoga svedoči kako to Detence, koje povijeno u pelene leži u ovčijim jaslicama, kao u nekoj kolevci, u jednoj pećini koja podseća na grobnu raku, dolazi da uništi smrt i da oboži čoveka, da obnovi lik Božji u čoveku. Po svetim Ocima čovek, iako je pao u greh i otpao od Boga, ipak nije izgubio „ikonu Božiju” po kojoj je sazdan, nije dakle izgubio početni svoj odnos i srodnost sa svojim Tvorcem. Lepota ikone Božje postoji sačuvana u svakom čoveku, iako je premazana katranom greha, te izgubila svoju jasnoću, ona je u njemu ipak prepoznatljiva. Upravo, to obnavljanje Ikone Božije u čoveku, i jeste istinsko spasenje čoveka.
Bog šalje novog Adama, Sina Svoga Jedinorodnog, da niko od ljudi ne pogine, nego da „ima život večni”. Sin i Logos Božji uzima celokupnu ljudsku prirodu, osim greha, jer greh i nije sastavni deo te prirode, nego stranac i uljez u ljudsku prirodu. Hristos prima staru ljudsku prirodu i obnavlja je. Prima telo ljudsko da ga obesmrti. Prima dušu ljudsku da bi je osvetio. Prima celog čoveka da bi ga obožio.
Način ovaploćenja predstavlja suštinu našeg spasenja, ali i jedan način života za svakog hrišćanina. Živimo u ovom svetu koji strada i pati i danas od posledica čovekovog pada. Jer, čovek je kriv za sva zla u svetu, jer on je uveo greh u ovaj svet. Otuda cilj, zadatak i čežnja svakog vernika jeste da prihvati ovaj svet i da ga prinese ovaploćenom Logosu, da ga On osveti kao što su Mudraci sa Istoka prineli Bogomladencu darove: zlato, livan i smirnu. To, braćo i sestre, činimo na svakoj božanskoj Liturgiji, prinoseći hleb i vino, da bismo posle priziva Duha Svetoga, primili Telo i Krv Hristovu, prinosimo naš stari život da bismo dobili novi u Carstvu Nebesnome. Dužni smo da to činimo svakodnevno, svaki za sebe posebno, i svi skupa kao crkveno telo, prinoseći kao dar Bogomladencu Hristu sve naše muke, nevolje i stradanja, da ih On olakša, oradosti i isceli.
To posebno važi za nas, draga deco duhovna, koji evo po peti put dočekujemo ovaj svetli praznik po našim skromnim katakombama, „kao neznani i poznati, kao oni koji umiru i evo živimo, kao kažnjavani ali ne ubijeni, kao žalošćeni a uvijek radosni, kao siromašni a mnoge bogateći, kao oni koji ništa nemaju a sve poseduju” (2. Kor. 6, 9-10). Zato za nas, koji se trudimo da sledimo Gospoda Hrista, praznik Njegovog rođenja, praznik očovečenja Sina i Logosa Božjeg, predstavlja početak ujedinjenja svih i svega. Nestvorenog i stvorenog bića, neba i zemlje, anđela i ljudi, starog i novog, „jer se danas radi nas rodi Detence mlado, – prevečni Bog” (Kondak).
Proslavljajući i ove godine rođenje na zemlji Spasitelja sveta, treba da znamo da Gospod naš Isus Hristos uvek prebiva sa Crkvom Svojom i u Crkvi Svojoj, darujući nam sve ono što je potrebno za naše spasenje. Mi to gledamo i doživljavamo iz godine u godinu. Sve je više onih koji prepoznaju Istinu Božju, koji sagledavaju svu pagubnost jeresi Ekumenizma i zato prilaze i ispunjavaju naše skromne katakombne bogomolje. Naročito nas raduje što je sve više mladih i dece koji osećaju da je Božić po preimućstvu dečiji praznik, jer je Bogomladenac njima najbliži, a i oni Njemu najdraži.
Božić je praznik života, praznik rađanja i obnavljanja kako svakog pojedinca, tako i nacije. Otuda je Božić i opomena onima koji, pomračeni grehom, ubijaju nerođenu decu svoju, i time postaju najveći neprijatelji sebi i svome narodu. Neka bi Vitlejemski Bogomladenac prosvetio sve nas da ostanemo i budemo u službi života, a ne u službi i vlasti smrti.
U ovoj duhovnoj radosti, braćo i sestre, želimo da vam čestitamo nastupajuću novu 2016. godinu, sa molitvenom željom da nam ona bude od Boga blagoslovena, da nam donese više mira, slobode i pravde među ljude na zemlji, kako bi se tokom cele godine trudili samo u onome što je Bogu milo i drago, a izbegavali sve ono što od Boga udaljuje i od Boga odvodi.
Prizivajući blagoslov Božji na sve vas, deco naša duhovna, pozdravljamo vas pozdravom večne radosti
MIR BOŽIJI!
HRISTOS SE RODI!
Vaši molitvenici
pred Vitlejemskim Bogomladencem
+Episkop ARTEMIJE
Predstojatelj ERP u egzilu
+Horepiskop staroraški
i loznički – NIKOLAJ
+Horepiskop novobrdski
i panonski – MAKSIM
O BOŽIĆU 2015. godine.
Izvor: ERP u egzilu :: © 2014 - 2015 :: Molimo za navođenje izvora
