Izvor: JUGpress.com, 30.Sep.2025, 22:30
Berba grožđa u vlasotinačkom kraju još nije završena
VLASOTINCE
Vinogradari u vlasotinačkoj opštini znaju poslednjih godina da kažu kada je u pitanju berba grožđa da je ,,problem kada grožđe ne rodi a još veća muka kad rodi”. Muke i problema zasigurno ima, kako radovi u zasadima vinograda nisu ni malo laki, jer grožđe je puno zahtevno kada je u pitanju njegova zaštita i njegovo tretiranje potrebnim sredstvima za zaštitu. I sve što se radi mora se činiti pravovremeno i gotovo bez dana zakašnjenja.
Kada se vratimo >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << malo više u prošlost i u istoriju vinogradarstva spoznajemo na osnovu podataka iz 1996.godine da se pod vinovom lozom u opštini Vlasotince, nalazilo 1.850 hektara, od toga je 200 hektara bili su u vlasništvu vlasotinačkog DP ,,Podrumi”. Danas ta brojka je više nego zabrinjavajuće i dobri poznavaoci ovih prilika smatraju da se vinogradi pod zasadima grožđa nalaze tek nešto više od 150 hektara. Analitičari su zabeležili da je u Vlasotincu još daleke 1901. godine otvoren sreski rasadnik za pomoć poljoprivrednicima, a 1924.godine vlasotinački vinogradari se udružuju i formiraju ,,Zadrugu za industriju grožđa i vina”. Brojno članstvo od tri hiljade članova najbolji je pokazatelj tog vremena da su vinogradari želeli da se ozbiljno bave vinogradarstvom i proizvodnjom kvalitetnih vina. Dva vlasotinačka podruma bila su kapaciteta 1.400 vagona za proizvodnju belih, crvenih i crnih vina. Danas ti proizvodni pogoni su crna istina i žalosna istorija naših nemara i nebriga države i ostalih državnih činilaca. Sada su ti nekada visokorodni vinogradi urasli u korovu i prepušteni zubu vremena, nemo ćuteći i oplakujući svoju zlu sudbinu. A kada bi mogli da progovore imali bi puno toga da kažu. Mnogo toga što se mnogima ne bi dopalo, i za šta bi neko morao da odgovara za sva (ne)činjenja koja su se dešavala u predhodnom periodu.
Inače, vinogradarstvo je mnogo dece iškolovalo na raznim fakultetima i izvan vlasotinačke čaršije, a mnoga domaćinstva postala su imućna i bogata. Sada u ovim turbolentnim vremenima vlasotinačko vinogorje živi jedan novi život. Onako starački i nemoćno, jer mnogo je napuštenih i neobrađenih vinograda. Radi se onoliko koliko se može, a kad ima viška roda, tek onda bude problema
Ovogodišnja berba grožđa započela je u prvim danima septembra i još uvek traje. Obrano je nešto više od dve trećina grožđa, a naša su nadanja da će u prvoj nedelji oktobra biti obrani svi zasadi pod vinovom lozom – informiše nas Ivica Stepanović, vinogradar i dobar poznavalac ovdašnjih u vinogradarstvu (ne)prilika.
JUGpress: Da li su vinogradi dobro rodili i kakav je kvalitet grožđa u vašoj opštini ?
I.Stepanović: – Ova godina bila je jako puno izdašno rodna a sam kvalitet grožđa na najvišem nivou. Vremenski uslovi bili su više nego idealni za rod i sam kvalitet grožđa i nema tog domaćinstva koje bi se požalilo da nešto nije bilo u redu.
JUGpress: Da li su proizvođači grožđa zadovoljni otkupnim cenama i da li je bilo dovoljno kupaca da se otkupe sve količine grožđa ?
I.Stepanović: – Ovde je u pitanju tržišna utakmica i odnos ponude i potražnje. Oni koji kupuju grožđe, misle da su, cene visoke, dok oni koji prodaju misle sasvim suprotno. Bilo je kupaca iz Vranja, Surdulice, Vladičinog Hana, Niša, a najviše iz Pirota i Babušnice. Mislim da će u prvoj nedelji oktobra biti konačno obrani svi vinogradi i da će tako biti okončana ovogodišnja berba grožđa, koja je trajala predugo.
JUGpress: Po kojim cenama je prodavano grožđe ?
I.Stepanović: – Ovde imamo dve različite vremenske situacije kada su u pitanju prodajne cene. U početku cene su bile poprilično visoke, a sada su za tridesetak posto niže u odnosu na dane početne berbe grožđa, bez obzira na izuzetno visok procenat šećera u grožđu. Tako su vinska sorta izuzetnog kvaliteta, sovinjon i vranac imali cenu od 100 dinara, hamburg 75, župljanka i rizling 80, smederevka, plovdina i prokupac 65 dinara. Ali, kažem cene su u opadanju i mnoge količine grožđa biće ubrane za potrebe samih vinogradara koji će sve te količine preraditi za svoje potrebe – kaže Ivica Stepanović, koji još uvek nije rešio problem berbe grožđa na sopstvenom posedu. (kraj) VS/LJS
I ovo Vam može biti interesantno
