Izvor: KMnovine.com, 12.Jan.2016, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amortizeri u Srpskoj pravoslavnoj crkvi
Treba da se zna da se jugoslovenski bezbedonosni sistem bazira na zapadnjačkoj školi, a ne na sovjetskoj. Josip Broz je od 1948. godine odbranu zemlje i njen razvoj bazirao na saradnji sa Zapadom.
Otuda su u bezbednosti zemlje korištena mnogo sofisticiranija i prepredenija sredstva od onih u komunističkom Sovjetskom Savezu gde je bilo dopuštenije koristiti i sirovu silu.
Tito je postao paradigma >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << amortizerstva. Zapad je preko njega i preko Pokreta nesvrstanih amortizovao trećinu sveta. Kako pacifikovati nezgodnog neprijatelja sa kojim nemamo nijednu zajedničku ideju? Kako da antikomunisti nađu zajednički jezik sa komunistima? Nikako. Mogu ih samo pacifikovati, učiniti njihove napore jalovim, bezbolnim i tako maligni tumor pretvoriti u benigni, dobroćudni. Postaviti buntovnicima korumpirano vođstvo – i priča je gotova.
Kako da krajnje marionete Zapada u Srbiji pacifikuju antizapadni, rodoljubivi i pro-ruski deo naroda, koji nije samo neznatan, već je možda i većina? Jezik zajednički, izdajnik otadžbine i rodoljub, nemaju. Rodoljubi u Srbiji mogu jedino da se pacifikuju, da se njihovi napori za oslobođenje otadžbine od tuđinskog jarma amortizuju, inače je nemoguće napuniti zatvore sa tolikim brojem nepodobnih. Rijaliti „Farma“ je jedan od načina da se pasiviziraju, ali nedovoljan.
Drugi način je da im se postave lideri, žestokog vokabulara, koji bi ih vodili i zavodili, i tako izmorili dok se volja za odbranom ne bi amortizovala i istrošila.
Previše je srpski narod nepodoban da bi se preko njega išlo točkovima bez amortizera. Zato su se pojavili amortizeri koji služe da narodnu volju svedu na estradni patriotizam bez efekta. Papstvo je tako, tokom Drugog svetskog rata, koristilo mirovne konferencije da bi dezavuisalo i amortizovalo države koje su ratovale protiv Nemačke (pogledati o tome).
Možda bi se reklo da su Tesla i Pupin najveći srpski geniji. Oni su radili sa materijom i od nje napravili neverovatne izume. Ipak, šta je teže raditi nego sa ljudima, sa živom dušom, i oblikovati ih kao plastelin? Zato bi se moglo reći da su, ipak, najveći geniji srpskog naroda Amfilohije Radović i Atanasije Jevtić. Oni su uspeli nemoguće, preveli su Srbe žedne preko vode. Tesla, da ih je poznavao, tražio bi od sramote da izbrišu njegov lik sa 100 dinara. On je u odnosu na njih drugorazredni naučnik.
Amfilohije Radović je postigao sa Crnogorcima ono što niko u istoriji Srba nije uspeo. On se prosto poigrao sa Srbima Crnogorcima kao žongler Dejan Savićević sa loptom. Ogromnu energiju Srba u Crnoj Gori koji su želeli obnovu svoje otadžbine i svojeg sna o jedinstvenoj državi Srba, kojem su težili i vladika Njegoš i kralj Nikola on je na volšeban način amortizovao. Vrhunac njegove amortizacije bio je pokradeni referendum o nezavisnosti kada se postavio na čelo opozicije, pozivajući narod da ne pravi proteste zbog pokradenog referenduma „da ne bi došlo do krvoprolića“. Tako je genije Radović ogroman kapital koji je stekao zapaljivim patriotskim izjavama zloupotrebio na najefektivnije pogubljenje Srba u Crnoj Gori. Njihov broj se od tada drastično smanjio, a sada je Crna Gora uspešna NATO država, koja svojim antisrpstvom prkosi u konkurenciji sa ustašoidnim predstavnicima Hrvatske i teroristima sa Kosova.
Koliki je značaj pravoslavnog sveštenstva u integrisanju Srba u antihrišćansku državu, njihovo pacifikovanje i amortizaciju, dovoljno govore i reči komuniste Josipa Broza koji je povodom komunističkih popova, posetivši Zlatibor i protu Mihajla Smiljanića koji je bio predsednik SUBNORA-a za Sirogojno, kaže: „Dobar pop više vredi među ljudima nego pet političkih…“ (pogledati o tome)
Mihajlo Smiljanić, crveni pop. Njegov otac, takođe sveštenik je bio ministar poljoprivrede u komunističkoj vladi. Drugi crveni pop, Zečević je bio prvi ministar policije u komunizmu i neizmerno je zaslužan za integraciju i pacifikaciju Srba u komunizmu.
U poslednjoj fazi eutanazije srpskog naroda, vrednost i kredit koji ima sveštenstvo treba se utrošiti radi amortizacije narodnih masa u kojima postoji savest, poriv za rodoljublje i odanost prema Rusiji. Jedan od razloga za rušenje, ako ne i glavni, poslednjih episkopa koji su smenjeni (Sava, Konstantin, Vasilije, Filaret, Georgije) je taj što su prijateljski raspoloženi prema Rusima. Zapadni faktor je usredsređen na slabosti ruskog delovanja, kao što su diletantski ekumenistički kurs mitropolita Ilariona Alfejeva i prilična naivnost u odnosu na prepredeni i potkupljeni crkveni vrh kod Srba.
Srpski amortizeri moraju biti maksimalno iskorišćeni da bi se stalo na čelo rodoljubivog dela javnosti. Poslednji primer „episkopa niz dlaku“ Teodosija Šibalića i njegovo prisutstvo na dobrodošlici generalu Lazareviću iz Haga u tom smeru je upravljeno.
GALERIJA SALONSKIH BUNTOVNIKA
Treba da se zna: sveštenstvo na Kosovu i Metohiji je maksimalno servilno prema činovnicima iz SNS partije. Ovo sveštenstvo je pročišćeno do stepena sterilnosti od neservilnih brzom akcijom dva amortizera – Atanasija Jevtića i Amfilohija Radovića tokom 2010.
Atanasije je svoj kredit i ugled „patriote“ i „poganog jezika prema neprijateljima Srpstva“ iskoristio tokom rušenja Episkopa Artemija, jedinog po svemu sudeći beskompromisnog borca i za Kosovo i za Pravoslavlje među episkopatom, ne računajući horepiskope. Postoje i drugi borci osim njega, ali su kompromisni.
Episkop Atanasije je uradio isto ono što je uradio i m. Amfilohije tokom referenduma: u odlučnom trenutku za utakmicu promašio penal. Oni koji su učestvovali u nameštanju utakmica razumeju o čemu govorimo.
Time je Atanasije ušao u galeriju salonskih buntovnika, u kojoj osim njega još stoje i kipovi Vuka Draškovića – koji je nekada najavljivao da će seći ruke koje podižu zelenu zastavu u Novom Pazaru, a onda postao podržavalac teorije o srebreničkom genocidu nad muslimanima, Aleksandra Vučića – koji je najavljivao ubijanje 100 muslimana za jednog Srbina, a onda počeo da gradi islamski „Beograd na vodi“ sa američkim islamistima; m. Amfilohija – po potrebi i Srbina i Montenegrina; i naravno Dragana Markovića Palme – koji je nekada bio Arkanov tigar, a onda postao podržavalac Borisa Tadića i ostalih robova ideja o Evrounijatstvu, i koji bi svima njima mogao i voštane kipove da izlije u istom redu u svom muzeju.
U tom smislu bi mogli da se tumače i ćorci koje je umirovljeni episkop- salonski buntovnik upotrebio protiv Aleksandra Vučića, kao i lepe reči patrijarha Irineja o Republici Srpskoj, dok se njihovi sveštenici sa članovima Vučićeve nomenklature pojavljuju na svim javnim svečanostima i radovima, združeno i jednodušno. Jalovo buntovništvo je preuzimanje Mojsejevog štapa od strane službenika egipatskog faraona.
Sve je o tome bolje znao Don Đerđi, rimokatolički biskup iz Prizrena i vrli podržavalac otimanja pravoslavnih crkvi od Srba, i očigledno je da je ovo poznavanje stvari razlog za toliku njegovu radost prilikom dolaska Atanasija Jevtića u Prizren 2010. kada je ono sa članovima Demokratske Stranke Borisa Tadića rušio Srpskog pravoslavnog episkopa (videti o tome).
Sveštenik! Prvosveštenik! – Sam naziv označava i poziv i dužnost: da bude svešten, svet čovek. Sveštenik je, pre svega i iznad svega, sveti čovek. A ispred njega – prvosveštenik. On je prvosvešten, prvosvet. Ako to nije sveštenik, ako to nije prvosveštenik, šta je onda jedan a šta drugi? I jedan i drugi su izdajice i svoga poziva i svoje dužnosti i svrstali su se u red mnogobrojnih Juda, koji bezobzirno izdaju sve večne vrednosti evanđelske.
-Sv. Justin Ćelijski
Pogledajte, takođe: SLUČAJ EPISKOPA BEZ OBAVEZA
Pripremila ekipa Fb stranice „Pravoslavlje život večni“
Izvor: PŽV :: © 2014 - 2015 :: Molimo za navođenje izvora
