Izvor: juGmedia, 17.Okt.2018, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ФОРЕ И ФАЗОНИ
Замерају ми, све чешће, моји чаршијски пријатељи и другари, који редовно читају моје колумне на Југмедији, да придајем велики значај вашим коментарима као и да их исувише озбиљно схватам. Увек сам писао да је коментарлук на Југмедији најзначајнији део овог портала, и да су коментатори >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << најзаслужнији што он, портал Југмедије, има око 50000 отварања, дневно.
Никада нисам мислио да су коментатори само ботови, пицопевци, искомплексирани „идијоти“, дркаџије, задушне наџак бабе, пицајзле, куротресине, или неписмен олош. Ма, боже сачувај! Зато:„ коментаторе треба схватати још озбиљније, у ствари смртно озбиљно јер је то аутентични vox populi, Лесковац у малом.“, и као што написа један од вас, једино место, где се јавно, и без било каквих последица, може развити –дебата. А, као што се зна: дебата је основ демократије. Повод овим сумрачним размишљанима били су коментари на колумне: „Кад мозак проври“ и „Јесења јадиковка“.
Још само ово, за лепши сан: 92% грађана Србије, будућност своје деце види у иностранству. Мало ли је!
Пре него кренем да одговарам, на неке примедбе, драгог ми коментарлука да напоменем и подсетим на речи великог писца: Када те неко лажно оптужи, имаш два избора: да одговориш или неодговориш. Ако одговориш, јавност ће закључити да си крив, па се зато браниш, а ако не одговориш иста јавност ће рећи да је јасно да си крив чим ћутиш.
Meђутим, ако моје колумне прочита толико велики број људи, онда ја, хтео – не хтео, постајем јавна личност, и самим тим свако има право да ме зајебава! И то прихватам, као и став: Свако има право на своје мишљење, али нико нема право на своје чињенице. То је modus vivendi људских права. Утувите ово у своје тинтаре, драги коментатори. Није, само да знате, овај текст никаква полемика, а и са мржњом се не расправља.
Па, да кренем редом.
Прво о градоначелнику. Без имало жеље да се правдам или „вадим“, само у једној реченици. Колико знам, критика је и када кудиш, али и када хвалиш; никада нисам кудио или хвалио градоначелника. Ма, јок! Само сам износио своје мишљење поводом неких поступака нашег градоначелника. Ни више, а ни мање.Тако ћу, и у будуће чинити. Дужност сваког слободно мислећег грађанина је да се не слаже, са својом влашћу.
Пребацујете ми да нисам довољно Србин, јер не признајем националну саборност. А ја кажем: не да је не признајем, него ми се гади
Саборност око било кога, и око било чега, не води никаквом добру, већ само и једино води у диктатуру и фашизам. Ако ће нам нешто доћи главе, нама Србима, онда ће то бити суманута идеја и тежња за саборношћу, које се требамо клонити као ђаво од крста.Требамо, једном за свагда престати да паламудимо: саборност, па, саборност! Мало морген. Почели, по мајчици Србији,поново, као деведесетих, да се множе „домаћи издајници и шпијуни“! Тако рекао Максимилијан Ацика Вебер. Одмах су заграктали, његови горди весници, врани гаврани Ледени и Дезертер, да то и потврде. Водите рачуна, шта причате и коме причате! Сада је поново време: „тишина тамо, реч да више нисам чуо, изкључи мобилни!“ Све ово што нам се сада дешава, дибидуз смо све заслужили. Па нам мало!?
П.С. Пишем, шест дана након годишњице ослобођења Лесковца, од мрског нам бугарско-немачког фашистичког окупатора, која ће ускоро бити сасвим заборављења, јер су нам сада Бугари браћа, а Немци сестре Ангелине – тако рекао Ацика, а он све зна – али и датума који ће остати петрификован, на вјеки вјеков, отварања Лидла у Лесковцу. Тога дана, на дан отварања Лидла, шаргарепа са њива на Аљасци на нашој, лесковачкој пијаци, коштала је 120 динара килограм. Банане, домаће са плантажа у Горњи Смрдан, у Лидлу, коштале су 59 динара килограм. Па, кажите после нисмо Европа!? Ах, да, певала је у ЛНП Јадранка Јовановић.
Леп дан, и свако добро. Ма где били.
Вјачеслав Нешић
Ispunjavajući želju autora teksta, redakcija Jugmedie neće, ovom prilikom, objavljivati komentare naših čitalaca.
