Izvor: juGmedia, 23.Sep.2017, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
УЛИЦА ЋЕ РЕШИТИ СВЕ?
Све власти које су од 1990. год., када смо почели да их ми сами бирамо, биле на челу Лесковца доживљавао сам само као привремену невољу, које Лесковчани морају да се што пре реше, и да такав начин владања градом једном за свагда искорене као кугу, као лепру, за сва времена, на вјеки >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << и вјеков. Да из грађански затуцане јужносрбијанске касабе, постанемо део европске цивилизације, у којој ће се поштовати, равноправно, сваки грађанин Лесковца: његова људска права, достојанство, интегритет, лична и приватна својина, право да бира и буде изабран, право на сопствено мишљење, и темељна вредност међу њима – слобода појединца.
Приликом доласка професора Чупића у Лесковац, тек неколико дана после 5. октобра двехиљадите, у непосредном разговору с њим чуо сам, од њега, за чувену Кантову мисао: „Свака власт, била она демократска или диктаторска раније или касније оболи од три врсте болести, од: валастољубља, славољубља и грамзивости.“ Ни једна власт није имуна на те „заразне“ болести. Када кажем „власт“ ја мислим само на садашњу лесковачку власт.
Оне раније (власти) ме не занимају, лањски снегови су То, за било какво моје веће и наглашеније интересовање. Како не припадам делу српског корпуса који живи у прошлости и у митовима, а код којих је „прошлост много неизвеснија од будућности“ (С.Ц.), тако је и видокруг мојих непосредних интересовања сведен на садашњост, и неку ближу будућност, као део животног опредељења и политичког интересовања. Ни више, ни мање.
Значи, у овом тексту, да још једанпут поновим, реч је о садашњој гарнитури „људи на власт у Лесковцу граду“, која, као што се зна, припада од бога изабраном небеском народу, и ако таквa још je напреднијa, јер пошто оболи од властољубља и славољубља, након извесног времена оболи од грамзивости, а онда је на крају „ухвати пипка“ од – бахатости.
Е, о томе је овде реч. О бахатости власти.
Власт може све, јер има средства репресије у својим рукама и може да ми нанесе зло, али не може да ме увреди, јер је ефемерна, није вечна, већ само пролазно зло; што би рекао Ђ. В.: „ОВО напредњачко ЗЛО није дошло на изборима, и САМО изборима неће ни отићи.“
Због чега све ово, по зна који пут, овде на Југмедии понављам? Због тога што је код вас господо напредњаци бахатост постала ваша опсесивна идеологија, једина политика и врховна религија; једину песму коју знате и коју хорски певате је : „Не може нам нико ништа…“; не значи вам ништа вокс попули, јер сте укинули јавност, све што каже Он за вас је вокс деји, без Њега сте „сирочићи мали“ јер Он је за вас кондицио сине ква нон, за ваше животе, ваше породице, за ваш љубавни свет. Са њим започињете дан, са њиме у мислима лежете, ви ни у сну не можете без Њега сасвим, а када вас душа боли Његову слику привијате на груди. Без Њега, а То је др Горан Цветановић, ви сте погубљена деришта.
Бахатост и безобзирност су главне одлике ваше власти. Све је дозвољено у циљу очувања моћи. Ако ниси у СНС онда немаш право на посао, пристојан живот, па ни могућност да заснујеш породицу. Гвоздено правило лесковачке власти, која никада није успела да направи разлику између служења интересима грађана Лесковца и користољубља је: „Буди наш, па ради шта знаш – Само јаши, ми смо наши.“ Где и сам градоначелник Цветановић у односу на бахатост гради сопствени идентитет, па тако, говерећи у градском парламенту све примедбе опозиције, на рачун лошег и ненаменског трошења буџета, брани отрцаном фразом: Грађани су нам на изборима дали поверење. Што, благо речено, није истина и што демократија која је сведена само на изборе није ни демократија, већ само опште место и шупља форма.
Не знам, да ли наш градоначелник зна ону отрцану пословицу: „Да ко зида на народу подиже на блату“ која је истинита само када се, и ако се, уљуљкује мишљу да ће га народ спасити кад га притисну политички противници или достојанственици.“(Н.М.)
Није градоначелник у предизборним активностима, колико се сећам, обећавао да неће обелоданити имена 18 градских чиновника којима су поднесене кривичне пријаве од Државне ревизорске институције (ДРИ) због ненаменског располагања са милијарду и педесет милиона динара из буџета града Лесковца, или да ће грађани Лесковца, и то и они који примају социјалну помоћ, донирати са по 40 000 динара његову СНС странку; да ће конкурси које расписује локална самоуправа изгубити легимитет и легалност пред судовима Србије. За 2015. и 2016. годину Управни суд Србије, одељење у Нишу, по тужби „Радија016“, поништило је решење Управе за друштвене делатности града Лесковца везано за конкурс за доделу средстава медијима у Лесковцу и вратило на поново одлучивање. Наравно, да поновног одлучивања није било за средстава од 30 000 000 динара ( 10 у 2015 и 20 у 2016 годину), али су судски трошкови од 140 000 динара морали да буду исплаћени, од наших пара. Овако нешто се није десило у ниједном другом граду у Србији. Ето, то је само један мали пример бахатости и безобзирности лесковачке СНС власти. Ради пуне информације „Радио016“ је и у овој 2017.години, због сличних махинација око конкурса за медије поднео тужбу суду.
Сигурно се питате, па, шта раде наше опозиционе политичке странке? Па, ништа! Наша опозиција „сном мртвијем спава.“ На све ове појаве, и још много горе, лесковачке опозиционе политичке странке, ни да бекну. Праве опозиције одавно нема. Постоје остаци без снаге и смисла. Остаци некадашње моћне силе, сада састављење од старих играча, истрошених и акносаних од прекомерне употребе, а поготову уморних од прелета из странке у странку. Све што сада раде је бесмислено трошење времена самих бирача у напамет наученим благоглагољивим фразама, и њиховом изношењу за скупштинском говорницом. Нових опозиционара ни на видику, а и ја нисам ни у каквој обавези да као слободно мислећи грађанин тој истој опозицији „нудим идеје и решења“. Не само да нисам у обавези него ми не пада напамет, јер сам пре неку годину пишући на овом порталу о ДС, тим изгаженим булкама, добио толике ад хоминем критика од стране њихових чланова да су ми се смучили; као да су одрасли на Хегеловој причи о „Афери покварених јаја“.
Елем, старијој продавачици јаја пожалила се је муштерија да су јој јаја покварена, а ова узвратила: „Ти ћеш мени да пребацујеш да су моја јаја покварена, ти чији је отац носио ваши у коси, док ти се мајка мувала с првим комшијом, а и каква ти је блуза, вероватно су ти и чарапе поцепане и ко зна кад си послењи пут сапун видела, ти, за коју сви знају да си имала предбрачне односе, а вероватно и трипер, да не говорим како ти базди из уста …!“ И све у том стилу.
Међутим, како знам Паскалову мисао: „Све човекове несреће потичу из једног извора – не моћи седети мирно у соби“ то ћу га овога пута и послушати. Да не испаднем непријатељ ДС, коју узгред буди речено, нити ценим нити поштујем и да моја даља критика, или неке примедбе не буду погрешно схваћене, и да све више не личе на глас вапајућег у пустињи.
Шта нам је онда преостало у борби против овакве власти? Николо Макијавели пише у „Владаоцу“: „Дакле, треба да знате да има два начина борбе: законима и силом. Први је својствен човеку, други животињама. Али пошто први често није довољан, мора се прибећи другоме.“ У врло озбиљном часопису сам прочитао сублимирану мисао о „употреби улице“: „Зато је ово време „за џа или бум“! Не „бу“, него „бум“!
Многи од вас, који ово читате, а нисте симпатизери власти, пада на ум да је једино улица преостала – док не буде доцкан; јер једино на улице, путем непрестаних демонстрација, могуће је изменити услове живота и довести на власт Оне који неће радити као Ови. Симапизери власти негодоваће, и позиваће се на Устав: Па ово је противуставно позивање на рушење легално изабране власти; за ово се иде у затвор! И биће потпуно у праву, али при томе, заборављајући ноторну чињеницу да је њихов Вучић још на слободи, а да је противуставно смањио стечено право, пензије; да је фактички поклонио Космет! Никада нисам, нити ћу бити заговорник рушења власти „улицом“, јер онда влада руља, насиље, гола сила; раде мотке и мочуге, пале се куће, гину људи. Нема веће несреће за државу, за народ, за нацију, за грађане те државе, ако се промена власти догађа на улици: онда прораде ниске страсти, негативне емоције, незадовољсто скљупљано годинама, све оде у тандарију и постане: „Је ли јавље од сна смућеније?“
Зато ви који вршите власт морате да знате да Лесковац заслужује више и боље од оваквог начина вршења власти, да Лесковац заслужује достојанство и честитост. Нико Лесковцу не може толико помоћи: ни ЕУ, ни НАТО, ни лидери политичких странака, нико; највише и једино само ми Лесковчани, јер Лесковац има само нас! Зато господо из СНС, сада тако махнити и безразложно бахати, замислите се над принципом „да се не чини другоме оно што не желиш себи.“ Замислите се над речима Ђуре Шушњића: „Да би се водио искрен и плодан разговор о неком питању, учесници у разговору морају да располажу подједнаком друштвеном моћи. Све док постоје велике разлике у друштвеној моћи, у разговору се мало доказује разлозима, а више се показује моћ. Само непријатељ другојачије мисли, а са непријатељем се разговара преко пушчаних цеви“. Сетите се ви старији колико су зла нанеле, речи: „Ко дручије каже, клевете и лаже“, а онда крешендо са јасном поруком – „Осетиће нашу пест.“
Замислите се и над судбином свих оних силника који су нас довели довде где смо сада. Па, да себе подсетим, а вас господо из СНС опоменем: да ли је Слободан Милошевић у време највеће моћи могао и да сања да ће завршити и окончати живот у хашком казамату на робијашком кревету, да ће његов министар полиције Зоран Соколовић изврши самоубиство, да ће и други министар полиције Влајко Стоиљковић изврши самоубиство; да Шаиновић и Шешељ најлепше деценије свога живота проведу по казаматима, да Станишић, Марковић и Френки, ти стварни господари наших живота под Милошевићем и даље труну по затворима; да ли је Мира Марковић и у најкошмарнијим сновима могла да види себе како се смуца као луда Наста по Русији и да већ 14 година не види своју ћерку, да узданица СПС, „срећно разведена“ госпођа Горица Гајевић, која је ведрила и облачила Србијом за Слобов вакат, сада живи у Рашкој у мајчином стану; да ли је преко мере арогантан Слободан градоначелник Коцић, звани Бојта могао и да претпостави да ће месецима чамити у лесковачком затвору? Да им је било ко рекао, у време њихове највеће моћи, шта их у будућности чека, верујем да би помрли од смеха.
Али све, ама баш све, дође, кад тад на наплату. Ово је господо из СНС ваше златно доба, јер тренутно вам је све дозвољено, и можете како хоћете, али, запамтите, не и докле хоћете. Врло брзо, јер време лети, доћи ће бизарни моменат за свођење рачуна, а касније иде и наплата као и после сваког политичког шенлучења. Овај бес народа неко ће морати да плати, јер Ово Што Чините, господо напредњаци, обит ће вам се о главу. Кад, тад! Ничија није горела до зоре, па неће ни ваша. Будите сигурни у То и мислите о томе.
Ово није претња, не дај Боже, са моје стране, већ само исказано и фактурисано чињенично стање о вашем понашању и вођењу Града, које, тако скандалозно, не може да прође ни у земљи дегенерика, па ни у Лесковцу. Понашате се као ваш Шеф, али и нажалост наш Врховник, обер лажов, који кад зине лаже, врховни Роштиљџија и Распаљивач Скара – Александар Вучић, коме се не може ништа веровати. „А како би и могло када се доласком на власт од стране коалиције Вучић-Дачић отворио процес њене друштвене и политичке хитлеризације.“ (Б.Г. „Данас“). Да, добро сте прочитали пише хитлеризација, што даје, бар ја тако мислим, повода да ме Лешњак тужи и да се породица Лешњак после 50 година нађе на суду. После милиона година пузења и четвороношког ходања, тек пре неку хиљаду година човек се је поносно усправио и почео да хода на две ноге, а сад ви из власти тежите свим силама да нас поново вратите у тај понижавајући положај, да погнуте главе, склупчани до земље, или у клечећем положају изигравамо ваше „евет ефендије.“ Е, па, неће моћи!
Срећан вам празник, Мала Госпојина! Леп дан и свако добро.
др Вјачеслав Нешић
22.9.2017.године
Ставови изнешени у овом ауторском тексту нису и ставови редакције Југмедие.
.jpg)
