Izvor: Politika, 08.Okt.2011, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strogo kontrolisani vozovi
Od Kraljeva do Rudnice putnike kontroliše srpska policija, a u Jarinju ispred bunkera, izgrađenog u Drugom svetskom ratu, stražari Nemac dok voz pregledaju pripadnici Euleksa
Kraljevo, Zvečan – Na kraljevačkoj železničkoj stanici, ispred blagajne, u rano jutro, otegao se red kojeg nije bilo godinama. Traže se vozne karte do Leška, Leposavića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zvečana... Voz ne kasni, kreće na vreme, u sedam sati i petnaest minuta. Puni kupei, a usput, naročito posle Raške, nerod se tiska i u hodnicima. Putovanje do Zvečana traje više od tri sata, voz ponegde ubrza do 60, pa uspori i do 10 kilometara na sat. Kondukter Veselin Milićević nas upoznaje da ćemo tokom tih 140 kilometara na stanicama i pristaništima stati 27 puta. A zakašnjenje ne zavisi od železnice Srbije već od međunarodnih kontrolora na administrativnoj granici u Jarinju.
U međuvremenu, dok voz ,,grabi” na relaciji od Kraljeva do Rudnice, kontrolu putnika obavlja naša policija. Patrolu čine Goran Praščević, Žarko Jovanović i Ivan Rosić... Fini ljubazni momci mole za lične karte i brzo upisuju podatke putnika...
– Nema, objašnjava nam vođa patrole Praščević, ozbiljnijeg posla za policiju. Niko ne švercuje ni robu ni ljude, samo smo jednom u vozu pronašli nekog ilegalca iz Somalije i jednom džak marihuane... Jer, i posle postavljenih barikada na putevima, ovim vozom uglavnom putuju đaci, studenti, profesori i drugi koji rade u državnim ustanovama na severu Kosova, a ima i starijih ljudi koji su ostali da tamo žive – kaže policajac Praščević.
U jednom od kupea zatičemo Jova Medojevića, univerzitetskog profesora, koji predaje na Prirodno-matematičkom fakultetu prištinskog univerziteta, izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu. Profesor nam objašnjava da prvi put putuje vozom...
– Sutradan, posle postavljenih barikada, sa Kosova sam se vratio preko planine Rogozne, kroz selo Rvatska, pa u Rašku. To je 25 kilometara šumskog puta. Onda sam nedavno do Kosovske Mitrovice stigao iz Novog Pazara, preko Trnave, Brđana, pa opet na Rogoznu, koja je 1.310 metara nadmorske visine, i spustio se u Banjsku... Gore na Rogozni su me kontrolisali Marokanci i Grci, nije bilo problema. Nisam pustolov, ali sam primoran sam da ,,istražujem” alternativne puteve – kaže dr Medojević.
Policajac Euleksa kontroliše putnike
U vagonu još razgovaramo sa njegovim studentom Markom Košanovićem, a tu su i studenti Poljoprivrednog fakulteta u Leposaviću: Dušan Vučković i Dalibor Panović, a i srednjoškolac Aleksandar Pjevčević koji, kao raseljenik, živi u Kraljevu, krenuo je u Kosovsku Mitrovicu da obiđe bolesnog brata. I, teče priča, uglavnom, kuda i kako se može do severa Kosova, i zaključak je da je, ipak, voz najsigurniji i najudobniji jer sporedni putevi su jako prašnjavi, izlokani ...
U Rudnici silazi naša policijska patrola, a u Jarinju, odmah kad se pređe železnički most, ispred tunela kod bunkera, građenog tokom Drugog svetskog rata, stražari naoružan ,,dugom cevi” Nemac, pripadnik Kfora. Škripe kočnice voza, a neko do starijih putnika, ukratko prokomentarisa ,,Vidi, ovaj bunker mu je deda zidao...”
Euleks patrola, sastavljena od Francuza, Italijana i Portugalaca, od žena i muškaraca, brzo obavlja kontrolu putnika i robe. Sve traje petnaestak minuta...
Putnici koji putuju svakodnevno su nas upozorili da to ne slikamo jer se mogu odlučiti na zaplenu fotoaparata. Niko ne zna šta kontrolišu i traže. Važno je, kaže jedan od redovnih putnika, da jutros nisu pregledali lične karte, inače, trajalo bi ovo i do četrdeset minuta.
Posle ove kontrole, odatle do Zvečana voz staje, takoreći, kod svake bandere jer je jedini javni prevoz na ovom delu Kosova. U Zvečanu putnike čekaju brojni taksisti. Oni voze do Mitrovice, prema Gračanici i dalje. Tu se brzo obavlja manevar lokomotive, pa se voz, za pola sata, vraća, a od otpravnika Mila Markovića doznajemo da ima još jedan u popodnevnim satima.
Primećujemo da je u povratku znatno manje putnika. U kupeu, preko puta nas, samo Velimir Tarailov iz Suvog Dola kod Lipljana. Krenuo je kod sina Dragana u Kraljevo.
– Ja sam sa suprugom Ljubicom ostao na Kosovu, nismo i nećemo prodati, već obrađujemo imanje. Nego, posle rata sam imao tri infarkta, prvi me strefio kada mi je jedan Albanac, sin komšije, oteo njivu. A, nije bolje ni sada. Eto, moram da se vratim koliko sutra, brinem kako će baba sama jer su sinoć probali da nam ukradu june iz štale, ali nisu uspeli. Komšiji su ukrali kravu, ne znamo ko je, kradu i naši i njihovi, znate, lopovi sarađuju, žali nam se pomenuti saputnik.
U povratku voz ne staje na administrativnoj granici, nema kontrole putnika od pripadnika međunarodne misije, osim što ih posle Rudnice pomenuta patrola naše policije, takođe, legitimiše.
Miroljub Dugalić
objavljeno: 09.10.2011
Pogledaj vesti o: Raška
