Izvor: Politika, 16.Sep.2011, 16:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Politika“ zaobišla Jarinje
KFOR nije pustio našeg novinara na Kosmet. Ipak, on je stigao u Leposavić iako je GPS uređaj stalno ponavljao „Skrenuli ste s puta, vratite se“
To smo gledali u filmovima. Sada je to bilo uživo.Krupnim slovima ispisano upozorenje „Ne prolazite, pucaćemo“ i razvučena bodljikava žica osvetljeni snažnim reflektorima.
Vojnik KFOR-a se pojavi na udaljenosti od oko 50 metara da s vremena na vreme dvogledom osmotri šta radimo nas desetak koji smo imali nesreću >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da na Jarinje stignemo 15 minuta pošto je u četvrtak uveče neko odlučio da niko iz centralne Srbije ne može ovuda da prođe na Kosmet.
Zovemo ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović i pitamo da li zna kada će Jarinje biti otvoreno za saobraćaj ili, ako može, da nam pomogne da nekako drugačije stignemo na sever Kosmeta. Znali smo da i on treba da dođe u svoj zavičaj.
Ministar nam je rekao da ga za dva sata sačekamo u Raškoj i priključimo se njegovoj koloni vozila, pa ćemo alternativnim pravcima stići do Leposavića.
Ministar je održao obećanje i nakon dva sata čekanja, zaista smo se priključili njegovoj koloni vozila koja je, pod rotacijom, od Raške išla ka Novom Pazaru. Bilo je to oko 11 sati uveče. Samo smo mu poslali SMS da smo na začelju kolone.
Posle nekih 15 minuta vožnje, patrola saobraćajne policije, usmerila nas je na sa asfalta na uzak zemljani put koji vodi u šumu. Odmah smo izgubili signal za mobilni telefon, a glas sa GPS navigacije je samo ponavljao „Skrenuli ste sa puta, vratite se“.
Ubrzo smo naišli na jedan „pežo“, beogradskih tablica i jedan kombi sa prikolicom iz Kragujevca sa kojim smo se uz dosta poteškoća mimoišli. Svaki put kada bi nailazili na ta vozila, pomislili smo da nalećemo na Kfor.
U glavi nam je odzvanjalo upozorenje srpskog policajca sa Jarinja koje nam je dao nešto ranije te večeri:
„Nemojte kroz šumu, Kfor kontroliše sve pravce, mogu da pucaju na vas“.
Posle susreta sa tim automobilom i kombijem, jedino što je moglo da se vidi jesu šuma i svetlost vozila ispred nas. Vozili smo se tako nekih 30 minuta, sve dok nismo izašli na vrh brda, kada smo naišli na crno vozilo pored kojeg je stajao jedan mladić obučen u crno.
Davao je signale lampicom. Očigledno je to bio signal da je prolaz bezbedan. GPS navigacija i dalje ništa nije pokazivala.
U tom trenutku, vratio se i signal mobilnog telefona. Bilo je jasno da smo prešli administrativnu liniju. Zovemo odmah ministra Bogdanovića i pitamo ga odakle zna ove šumske puteve?
Dok nas pita da li je sve u redu, prolazimo pored prvih kuća sa Kosmetske strane administrativne linije.
„U jednoj od ovih kuća sam odrastao“, kaže nam ministar.
Ubrzo izlazimo i na magistralni put koji od Raške vodi ka Kosovskoj Mitrovici. Saobraćaja uopšte nema, a benzinske pumpe deluju sablasno prazne. Ispred nas su samo voziloa iz pratnje ministra Bogdanovića koja više nemaju čisti sivo-metalik boju, već su skroz prekrivena prašinom.
Ministar Bogdanović prvo sa svojom pratnjom ide do svoje kuće u selu Lešak, gde se samo pozdravlja sa svojim najbližima. Tu se i prvi put susrećemo s njim posle putešestvija po brdima.
Rukujemo se i zahvaljujemo za pomoć. Odmah i pitamo šta očekuje sutra, 16. septembra, dana koji je toliko dugo najavljivan kao „Dan D“ za srpsko stanovništvo na severu Kosmeta?
„Uf, videćemo“, jedina je njegova reakcija. Odmah dodaje: „Ajmo na barikade“.
Desatak minuta kasnije stižemo na srpske barikade koje se nalaze odmah do Kforovog punkta na Jarinju. Vidimo istu onu filmsku scenu: bodljikava žica, reflektori, upozorenje. I naravno naoružani vojnici koji nikog ne propuštaju.
Jedina razlika je što smo sada sa druge strane te iste barikade.
Dušan Telesković
objavljeno: 16/09/2011
