Izvor: Kurir, 29.Jul.2011, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JARINJE
„Nemoj, bre, da dođem dole i da vam se izvinim“, zapretio je Bokica kad je čuo šta se dešava na graničnom prelazu Jarinje.
Za vreme hercegovačkog ustanka knjaz Nikola Petrović je, pod pritiskom velikih sila, morao da zatvori granicu prema Hercegovini preko koje su išli dobrovoljci i pomoć hercegovačkim ustanicima. Osam Vasojevića kotrobanskim, duvanskim drumovima i stazama prođu kroz turski sandžak po nevidelici i stignu do Užica s namerom da pređu Drinu i pridruže >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << se ustanicima. Tu ih uhapse srpske vlasti i izruče Turcima. U Novom Pazaru su svi nabijeni na kolje. Uvek smo bili duševni i spremni da pomognemo. Samo, kako da pomognemo kad glavnokomandujući kaže da nikad više nećemo ratovati. Pa šta će nam onda troškovi za vojsku.
Dim iz Jarinja stigao je do „Lude kuće“. Ili su to Romovi zapalili automobilske gume u Peščari. Tek, teško se diše. Sve teže
Kao reper koji treba da nam posluži za formiranje „moderne vojske“ Srbije postavljena nam je Nacionalna garda Ohaja. U toj gardi nema čina generala. Ako primenimo taj sistem, nije mi jasno kuda ćemo s generalima.
Srbija odvaja 1,68 odsto od 38 milijardi evra bruto dohotka za vojsku. Ne razumem zašto, ako nikada nećemo ratovati. Nekadašnja Teritorijalna odbrana je za Nacionalnu gardu Ohaja bila ozbiljna vojska.
Hrvatska odvaja 2,79 odsto od bruto dohotka, koji je oko 60 milijardi, što je skoro četiri puta više. Nisam čuo da je Josipović rekao da Hrvatska nikad više neće ratovati.
Shodno istorijskim pravilima i istorijskim tradicijama koje baštinimo, one koji su zapalili granični prelaz na Jarinju trebalo bi izručiti Šiptarima. Kao što smo uradili s Vasojevićima koji su pošli u pomoć Hercegovcima.
U „Ludoj kući“ vodi se dijalog između Isusa, kelnera iz Žitni Potok i gosta kome je nadimak Đavo. Teme su uglavnom teološke. Da li su bila tri ili četiri popijena piva. Kad, eto ti ga pijan Joca Ciganin. Ide prema šanku i plače.
„Neću da pravim kolači, neću da pravim kolači.“
„Šta je, bre, Joco, jesi li poludeo? Ko te tera da praviš kolači.“
„Nekad se znalo: Srbi su ratovali, Šiptari pravili kolači, a mi Cigani smo prosili po svet i krali. A sad Srbi kradu, Šiptari ratuju, a ja neću da pravim kolači.“
Na velikom televizoru, koji se uključuje samo kad igra Đoković, gledamo šta se zbiva u Jarinju. Od muke i rakije pesma se zametnula. Zametnuli braća Bosanci, koji su došli da se napiju i isplaču za Ratkom i Radovanom.
„Pada vlada, izbori će biti, ti se, Gara, moraš prijaviti. Kada tvoje izlepe plakate, svi će, Gara, da glasaju za te. Narod glasa i narod se pita, tebe, Gara, vole kao Tita.“
Dim iz Jarinja stigao je do „Lude kuće“. Ili su to Romovi zapalili automobilske gume u Peščari. Tek, teško se diše. Sve teže...
