Izvor: Blic, 20.Jun.2009, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gubimo (li) veliko tržište
Euleks za sada nije ostvario svoju nameru da se u trgovini između (centralne) Srbije i njene južne pokrajine (?) uvedu carine, ali je ona među domaćim preduzećima već izazvala popriličnu uznemirenost. Realizacija ove namere, zbog koje su Srbi nedavno protestovali na (graničnom) prelazu Jarinje, imala bi najmanje dve posledice: srpske firme koje na Kosovo godišnje otpreme robu u ukupnoj vrednosti od 400 miliona dolara, morale bi da poskupe proizvode i do 50 odsto, a neke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi zbog nekonkurentnosti, morale da se povuku sa tržišta KiM.
Danas je promet robe između Srbije i Kosmeta slobodan. Roba iz Srbije oslobođena je i PDV-a i Unmikove takse od oko 18 odsto koju su firme plaćale sve dok Srbi početkom prošle godine nisu spalili carinske punktove Jarinje i Brnjak. Jedina obaveza za firme koje plasiraju robu u južni, albanski deo, jeste da deklarišu proizvod na albanskom jeziku.
"Sada Euleks hoće da roba iz Srbije, bude tretirana kao roba koja na Kosovo dolazi iz Hrvatske, Slovenije i ostalih zemalja. Praktično to znači da bi se na nju plaćala carina koja u zavisnosti od vrste robe iznosi 17-18 odsto, plus PDV od 18 odsto", kaže za "Novac" Branko Miljković, predsednik Privredne komore na KiM.
Naš sagovornik dodaje da Srbi na Kosovu ni po koju cenu neće prihvatiti takve namere Euleksa, s obzirom na to da je to suprotno CEFTA sporazumu i da Euleks po Rezoluciji 1244 nema pravo da naplaćuje carinu za robu koja dolazi iz Srbije.
Nesporno je, tvrde poznavaoci, da bi uvođenje carina naudilo i građanima na Kosovu, posebno žiteljima severnog dela, ali i srpskim firmama kojima je "južno" tržište značajna stavka u budžetima.
S obzirom na to da se Srbija u ukupnom uvozu Kosova nalazi na prvom mestu sa 12-13 odsto, ocena je da bi se ukupna šteta mogla meriti stotinama miliona evra, a da će je u prvom momentu najviše osetiti najveći izvoznici, prvenstveno firme iz prehrambene i građevinske industrije. Najznačajniji izvoznici su cementare "Titan" i "Holcim", zatim "Toza Marković" iz Kikinde, "Svislajon Takovo", "Bambi", "Henkel Merima", "Potisje" iz Kanjiže...
Srpske firme su prošle godine na Kosovo otpremile robu u vrednosti od oko 400 miliona dolara. Ako se uključi ilegalni promet koji se procenjuje na oko 50 odsto ukupnog prometa, iz Srbije je otpremljeno robe u vrednosti oko 600 miliona dolara.
Rade Pribićević, direktor za korporativne poslove u "Denjub fud grupi" koja je vlasnik "Bambija", "Imleka" i "Knjaz Miloša", kaže da bi uvođenje carina direktno značilo poskupljenje robe za iznos carine. "Osim toga, carine komplikuju promet robe jer zahtevaju dodatne sertifikate, što usporava distribuciju i postavlja pitanje redovne snabdevenosti građana na Kosovu", kaže Pribićević za "Novac".
Prošle godine "Denjub fud grupa" je na Kosovo plasirala proizvode u
Promet
Promet iz Srbije
na Kosovo u 2007. 189 mln $
Promet iz Srbije
na Kosovo u 2008. Oko 400 mln $
Ilegalni promet iz Srbije
na Kosovo u 2008. 200 mln $
Pad prometa za prva tri meseca 2009.
u odnosu na isti period lane 40 %
Izvor: „Novac"
vrednosti od šest miliona evra, i to "Bambi" tri i po miliona, "Imlek" milion i po, a "Knjaz Miloš" milion evra.
U mladenovačkoj "Keramici" kažu, međutim, da bi uvođenje carina najverovatnije značilo povlačenje sa kosovskog tržišta ukoliko isti aršini ne bi vredeli i za robu iz Crne Gore. "Carine bi poskupele naše proizvode, što znači da bi izgubili konkurentnost, posebno imajući u vidu da na Kosovu u znatnoj meri postoje ilegalni kanali za trgovinu građevinskim materijalom", kaže za "Novac" direktor "Keramike" Branko Todorović.
Na taj način "Keramika" bi izgubila oko pola miliona evra godišnjeg prometa sa Kosovom, što je prošle godine činilo oko pet odsto njene ukupne proizvodnje. Za ovu godinu firma je sklopila nekoliko ugovora u vrednosti od 250.000 evra, a nadaju se još jednom poslu koji bi ukupan promet trebalo da podigne na oko pola miliona evra.
Nemanja Popov, generalni direktor "Centroproizvoda", koji na Kosovo godišnje otpremi robu u vrednosti od 600.000 do 700.000 evra, ili dva odsto ukupno prodate robe, kaže za "Novac" da bi najpre morali da vide kolike su carinske stope i na koje se proizvode odnose, a onda da u skladu s tim odrede novu strategiju za ovo tržište.
Nesporno je da bi se preprekama za slobodnu trgovinu najbrže prilagodili šverceri sa obe strane administrativne granice, koji se ni sada ne žale. Prema nezvaničnim informacijama, švercerskim kanalima razmenjuje se hrana, građevinski materijal i bela tehnika, a krijumčarenje se odvija preko legalnih prelaza, dakle uz pomoć korupcije, ali i "alternativnim putevima".
Falsifikati
Na desetak kilometara od Kosovske Mitrovice, Albanci proizvode ulje „dijamant", „bambi" plazmu, „voda vodu", te proizvode iz programa „Soko Štarka". Plazma se proizvodi u fabrici u Uroševcu koja je nekad bila u vlasništvu „Bambija", a ostali proizvodi uglavnom nastaju u firmama novijeg datuma.
„To sigurno nisu količine koje ugrožavaju promet srpskih firmi, ali jesu obimi koji ugrožavaju njihov imidž", kaže predsednik Privredne komore Miloš Bugarin.
Pogledaj vesti o: Jarinje
