Izvor: S media, 20.Avg.2010, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljena srpska imovina u Hrvatskoj
Nakon što je hrvatska naftna kompanija INA podnela tužbu kako bi vratila svoju imovinu u Srbiji u javnosti je pokrenuto i pitanje imovine naših firmi u Hrvatskoj. Samo imovina NIS-a procenjuje se na 400 miliona evra. Među firmama koje najviše potražuju nalaze se i JAT, Carnex, Genex, Inex, ali i Srpske železnice.
Vrednost imovine Železnice Srbije u Hrvatskoj 1993. godine procenjena je na 43 miliona 572 hiljade nemačkih maraka. Celokupna dokumentacija >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << predata je 2005. godine Republičkoj direkcije za imovinu na dalju nadležnost, izjavio je za S media portal pomoćnik generalnog direktora Železnica Srbije za poslove upravljanja nekretninama Miroslav Jeremić.
Za sve objekte na hrvatskom primorju Železnica je zaključkom Vlade od 1. decembra 2005. godine predala svu dokumentaciju za hotelske komplekse Republičkoj direkciji za imovinu na dalju nadležnost. Tom odlukom Vlade Republička direkcija za imovinu je ovlašćena da u saradnji sa Agencijom za privatizaciju izvrši pripremu i prodaju tih objekata.
- Mi ne znamo šta se dalje dešavalo sa tim procesima, rekao je Jeremić i naglasio da Železnica Srbije nema podatak da Železnice Hrvatske poseduju nešto na teritoriji Republike Srbije.
Sa druge strane u Direkciji za imovinu potvrdjeno nam je da se imovina Železnice Srbije dva puta našla na tenderu, ali da je niko nije kupio.
- Republička direkcija za imovinu je 2006. predložila Vladi da se te četiri nepokretnosti otuđe iz državne svojine. Nažalost dva puta je tender za prodaju te imovine propao, zato što se niko nije javio. Da li smo precenili tu imovinu, ili je nešto drugo u pitanju, tek nijedna prodaja nije uspela . Nakon toga se zastalo sa raspolaganjem te imovine, ona je još uvek u režimu državne svojine korisnika Železnice Srbije, a na Vladi je da donese dalje odluke o toj imovini, kaže za S media portal Srboljub Panić, zamenik direktora Republičke direkcije za imovinu.
Povodom najava da bi Srbija i Hrvatska pitanje svoje imovine mogle da reše vansudskim poravnanjem, Panić kaže da ne zna na čemu se temelje te najave.
-Postoje dve vrste svojine. Jedna je državna, i tu neko vansudsko poravnanje može imati efekta, ali treba imati u vidu i činjenicu da veliki deo imovine imaju privredni subjekti, akcionarska društva i fizička lica. Tu država ne može u tuđe ime da zaključi poravnanje. Pumpe koje, na primer, traži hrvatska INA sada su Lukoilove i to je kroz transformaciju javnog preduzeću dovelo do toga da titular više nije država. Znači da privredni subjekti sami moraju da odlučuju o svojim interesima i načinu ostvarivanja svojih prava. Prema Sporazumu o sukcesiji, takve probleme rešavaju pravosudni organi na teritoriji države na kojoj se nalaze nepokretnosti, i to je upravo razlog zašto je INA podnela tužbu beogradskom sudu, kaže Panić.
JAT je već podneo tužbu protiv Croatia Airlines-a i potražuje imovinu od 70 miliona evra, ista odluka uskoro se očekuje i od ostalih srpskih firmi.
Dušan Mlađenović
