Izvor: Politika, Beta, 16.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stjuardese – babice, psiholozi i spasioci
Većina se plaši letenja – anksiozni putnici ulaze u avion sa raširenim zenicama, pitaju kakvo će biti vreme na putu, raspituju se odakle potiču zvukovi koje čuju
Porođaj u oblacima – pretvaranje biznis klase u improvizovano porodilište, borba za život putnika koji je doživeo infarkt, pokušaj otmice aviona, samo su neke epizode iz bogate istorije „Jat ervejza”, o kojima se i danas raspredaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << legende u vazduhoplovnim kuloarima. Iako je uvođenje sankcija na avio-saobraćaj 1992. godine i ukidanje prekookeanskih letova desetkovalo „zanimljivosti” na 10.000 metara, s obzirom na to da letovi po Evropi ne traju duže od četiri sata, Vesna Oljača, perser i zamenik šefa sektora stjuardesa u letačkoj operativi „Jata”, kaže da se na improvizovanoj životnoj pozornici, smeštenoj ni na nebu ni na zemlji, dešavaju prave mini-drame.
Dokaz teze da život piše romane bio je i porođaj u „Jatovom” boingu 707, koji se desio 1975. godine na interkontinentalnom letu ka Australiji, kada se na listi putnika zatekla i jedna dama u poodmakloj trudnoći. Kada su počeli trudovi, nije bilo vremena za povratak, ali ni za sletanje na neki od alternativnih aerodroma. Odeljak u kojem je sedela buduća majka odmah je pretvoren u porodilište, prostor je ograđen,urađena je sterilizacija neophodne opreme, a ulogu glavne babice prvi i jedini put u životu dobio je – stjuard Radoje Rakočević, koji je kasnije, na molbu roditelja, postao i kum zdravom muškom detetu i nazvao ga Jatko.
„Na sreću, ’obnavljanje gradiva’ iz urgentne medicine nije toliko često, ali sve stjuardese jednom godišnje prolaze kroz obavezan profesionalni trening u vazduhoplovno-medicinskom centru, gde se obučavaju kako da pruže prvu pomoć. Iako je pilot dužan da preko razglasa upita ’ima li lekara u avionu’ i, iako statistike govore da u 80 odsto slučajeva neki Hipokratov poslenik sedi u avionu, mi smo edukovane da pružamo pomoć u slučaju hitnih medicinskih stanja, a protokoli nalažu da pilot zatraži dozvolu za sletanje na najbliži aerodrom. Srećom, mi relativno retko imamo takve vanredne situacije u vazduhu, a borba sa strahom od letenja kod putnika je naš najveći profesionalni izazov”, kaže Vesna Oljača.
Iako statistika govori da oko 40 odsto ljudi ima turbulencije u predelu želuca kada se nalazi 10.000 metara iznad zemlje, naša sagovornica tvrdi da čak 90 odsto putnika ima strah od aviona i da u pogledu odozgo na minijaturne gradove, planinske vrhove i paperjaste oblake uživaju uglavnom deca. A većina putnika koja ima strah od letenja napeto osluškuje svaki zvuk koji asocira na otkazivanje motora...
„Anksiozni putnici obično ulaze u avion sa raširenim zenicama, pre smeštanja na sedište pitaju kakvo će biti vreme na putu, a tokom leta se raspituju odakle potiču zvukovi koje čuju. Njihova pažnja mora se zaokupiti razgovorom, jer osoba koja ima strah od letenja obraća pažnju na svaki zvuk. Svaka turbulencija i ’propadanje’ aviona podgrejavaju njihove strahove, a kada perser kaže da treba vezati pojaseve, jer se avion nalazi u zoni nemirnog leta, obično traže pilule za smirenje ili čašicu alkohola”, objašnjava Vesna Oljača.
Iako pravila u međunarodnom avio-saobraćaju ne dozvoljavaju da hronični bolesnici putuju bez lekarske pratnje, odnosno autoritativne potvrde da će određena vrsta bolesnika podneti let bez posledica, iznenađenja su uvek moguća. Tako je novembra prošle godine fizioterapeut ženske košarkaške ekipe iz „Hemofarm Štada” Danica Savović u avionu „Lufthanse” spasla život jednom starijem putniku koji je doživeo srčani udar. Ona je, uz asistenciju tehničke direktorke kluba Jadranke Trkulje i trenera Marine Maljković, ukazala svom saputniku prvu pomoć i uspela da stabilizuje njegovo zdravstveno stanje, tako da nije bilo potrebe da avion vanredno sleti.
Druga i manje poznata priča sa srećnim krajem dogodila se pre više od dve decenije u „Jatovom” avionu koji je leteo na liniji Podgorica-Beograd, a kidnaperi su pokušali da ga preusmere na aerodrom ka Kipru. Otmičari su, na sreću, bili amateri i pokušaj otmice je osujećen zahvaljujući trenutku njihove nepažnje i brzoj reakciji posade. Zbog toga je sastavni deo redovnog godišnjeg treninga stjuardesa – obuka za reagovanje u svim vanrednim situacijama.
„Prva lekcija glasi – ostati nasmejan i pribran, jer su oči svih putnika prilikomsvake neobične situacije uperene ka stjuardesi i, ako putnici procene da su se domaćice aviona uplašile, panika eksponencijalno raste”, zaključuje Vesna Oljača.
Katarina Đorđević
-----------------------------------------------------
Lete i u 50. godini
Velika „Jatova” flota nekada je brojala više od 1.500 stjuardesa, a danas se na platnom spisku nacionalnog avio-prevoznika nalazi oko 250 stjuardesa, u dobi od 19 do 50 godina. Uslov bez koga se ne može postati domaćica aviona, osim savršenog znanja engleskog i najmanje još jednog stranog jezika, jesu savršene psihofizičke sposobnosti. U poslednjih pet godina mlade stjuardese primaju se po osnovu ugovora o radu i uglavnom lete u sezoni.
[objavljeno: 17/03/2009]
