Izvor: S media, 19.Nov.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je to rodoljublje?
Himnu “Hej Sloveni” smo jedva dočekali da zaboravimo, a “Bože pravde” još nismo naučili. Na utakmicama, kad bodrimo reprezentaciju, viori se nekoliko zastava, sa petokrakom, bez petokrake, jugoslovenska, srpska s grbom i bez grba... Nemamo ni ime za avio-kompaniju, nego još čuvamo ono jugoslovensko JAT. Srpska akademija nauka i umetnosti i dalje, evo više od pola veka, objavljuje Rečnik srpsko-hrvatskog književnog >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i narodnog jezika, iako je zvanični jezik u ovoj zemlji - srpski.
Tadić: SANU nije u službi politike (VIDEO, FOTO)
Brak je sve nepopularniji u Srbiji
Smanjena kupovna moć građana
Da li nepoštovanje patriotske simbolike pokazuje da pozitivne emocije prema sopstvenoj zemlji ovde nisu ukorenjene, ili je romantičarskoj privrženosti narodu i otadžbini prošao rok trajanja? Treba li patriotizam da završi na smetlištu istorije, ili je vreme da rodoljublje rehabilitujemo? Gde se uči ljubav prema otadžbini i šta o njoj misle deca koja su se rodila uoči oktobarskih promena 2000. godine, kada smo, između ostalog, hteli da raskrstimo s Miloševićevim poimanjem patriotizma?
- Patriotizmu danas nigde ne cvetaju ruže - kaže u razgovoru za list Slobodan Antonić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu - Najpre, patriotizmu, kao solidarističkom osećanju, smeta dominantna ideologija individualizma, a protiv patriotizma radi i globalizacija, koja ubrzano stvara nadnacionalne političke, ekonomske, kulturne, vojne i druge strukture.
Na primer, nema realne demokratije izvan nacionalne države, kaže on, pa je EU najviše kritikovana baš zbog demokratskog deficita slabog parlamenta i neodgovorne vlade.
- Zato razumna društva neguju patriotizam - na televiziji, u školi, u kulturi - svuda gde se proizvode i šire društvene vrednosti. Nažalost, naši udžbenici često ne daju ni minimalnu osnovu patriotskog vaspitanja, uplašeni da to ne bude nacionalizam - objašnjava dr Antonić.
Đinđić o rodoljublju
Uoči atentata 2003, na svom poslednjem predavanju studentima u Banjaluci, baš o patriotizmu i nacionalizmu, premijer Zoran Đinđić je rekao: - Ako pogledate Francusku, Englesku, Nemačku, Austriju, vi ćete videti veći stepen nacionalizma nego kod nas. Ali to tamo nije prepoznato kao nacionalizam. To je patriotizam.
Listajući udžbenike svoje dece za četvrti i šesti osnovne, dr Bojan Dimitrijević, naučni savetnik sa Instituta za savremenu istoriju, kaže da se patriotizam danas ne uči u školi kao nekada, kao deo ideologije u toku odrastanja, u školskim klupama, vojsci, omladinskoj organizaciji, svim onim institucijama vremena koje više ne postoji.
- Čini mi se da se pozitivno osećanje patriotizma, svest da pripadate jednom narodu, jednoj kulturi, ne definiše sistematski kroz školu. Taj balans je teško postići. Deca su između porodice, koja je važan činilac u tome, nastavnika, kojima je na volju ostavljeno da doziraju tu meru stvaranja osećanja patriotizma, i spoljašnjih uticaja, televizije, interneta, ulice. A ovi poslednji mogu da odvedu na korak od neželjenog.
Dimitrijević podseća da u četvrtom razredu deca imaju kratak kurs srpske istorije od srednjeg veka do prve polovine 20. veka. Tek kasnije, u sedmom i osmom razredu, stižu lekcije koje bi mogle da reflektuju nekakav nacionalni odnos.
Iako je, u osnovi, patriotizam-rodoljublje pozitivno osećanje prema sopstvenom narodu, državi, jeziku, istoriji, kulturi, kroz vekove je različito tumačen.
Kako se sve shvata patriotizam?
Za Rusa Vladimira Dalja, leksikografa iz 19. veka, patriotizam je bio “cilj i rezultat vaspitanja mladih, ljubav prema otadžbini”, ali za Engleza dr Semjuela Džonsona, vek pre, “poslednje utočište hulja”. Francuz Gi de Mopasan je tvrdio da je patriotizam “jaje iz kog se legu ratovi”, a američki pisac Mark Tven da “patriotizam znači podržavanje svoje zemlje uvek, a vlade - samo kad to zaslužuje”.
U jednoj od onih rubrika “rekli su o...”, pored velikana svetske književnosti, možda će neko nekad uvrstiti i onu čuvenu rečenicu Dragana Markovića Palme da se “patriotizam u traktor ne sipa”. Palma je zahvaljujući njoj postao najveći “evroreformator” među “patriotama”, a ta se dva pojma u srpskom novogovoru, razume se, isključuju.
Zanimljivo je da se poslednjih desetak godina od istraživača javnog mnjenja niko posebno nije pozabavio stepenom patriotizma u Srbiji. Kao da je to u ovoj zemlji ostalo tabu tema. Nešto što se ne sme i nije politički korektno.
A šta kažu deca?!
Deca koja su se rodila uoči oktobarskih promena danas imaju 11 godina i peti su razred osnovne škole. Novinari lista razgovarali su sa grupom njih o patriotizmu. Uglavnom znaju da izrecituju srpsku himnu “Bože pravde”, naučili su je na času muzičkog, a znaju i boje srpske zastave: crveno, plavo, belo.
Vole li svoju zemlju? Zašto? Šta im se ne sviđa? Šta su o svojoj zemlji saznali u školi, a šta kod kuće? Ovo su njihovi najzanimljiviji odgovori, koji pokazuju da su mediji i roditelji posebno značajni za njihovu svest o patriotizmu.
Relja Đ.:
- Patriota, to je onaj čovek koji voli svoju zemlju. Ja volim svoju zemlju. Tu sam rođen. Tu mi je maternji jezik.
Bogdan J.:
- U srpskom, istoriji, građanskom, učimo kako da se ponašamo, da volimo svoju zemlju i da poštujemo neka pravila. Isto i kod kuće, naučili su me da volim svoju zemlju i svoj narod, i svoj jezik, ali da volim i druge. Srpski se govori u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni, Hrvatskoj, to je sve naš jezik, ali malo izmenjen.
Jovan M.:
- Svi ti jezici su poreklom iz danas nepostojeće Jugoslavije, to je bio jedan jezik dok se nismo podelili, to su sve male izmene.
Julijana K.:
- Volim svoju zemlju zato što sam navikla na okruženje, ali ne nameravam da ostanem u njoj u budućnosti, jer ne verujem da ću baš lako naći posao i da ću moći da ostvarim neke svoje ciljeve, pa ću najverovatnije otići odavde.
Aleksandra D.:
- Volim svoju zemlju zato što smo pošten i hrabar narod. A ne sviđa mi se što je puno zagađeno. Prljave ulice, prljavi autobusi. Mi smo prvi imali zlatne viljuške. A ovi drugi su jeli rukama, nisu imali ništa i to su od nas uzeli. U ratovima i drugim kosovskim bitkama. To me je naučila baka.
(Novosti)
