Izvor: S media, 11.Avg.2010, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko-hrvatski dugovi na vagi
Imovina srpskih preduzeća u Hrvatskoj vredi više od dve milijarde evra, a među firmama koje najviše potražuju su: NIS, "Jat ervejz", "Karneks", "Geneks", "Simpo" i mnoge druge, piše hrvatski "Tportal". Raspravu podstakla tužba INA protiv Srbije, zbog dela imovine privatizovanog "Beopetrola".
Tužba kompanije "INA" protiv Srbije, zbog dela imovine privatizovanog "Beopetrola", podstakla je raspravu u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << o povraćaju imovine srpskih preduzeća u Hrvatskoj, koja, prema procenama srpske strane, vreei više od dve milijarde evra, objavio je hrvatski Tportal.
Najviša potraživanja ima Naftna industrija Srbije
Ukupna imovina na koju kompanije iz Srbije, prema procenama srpske strane, polažu pravo u Hrvatskoj, vredi više od dve milijarde evra, a među firmama koje najviše potražuju, kako se navodi, ističu se "Naftna industrija Srbije", "Jat ervejz", odnosno bivši JAT, zatim "Karneks" u Vrbasu, "Geneks", "Ineks", Srpske železnice, "Simpo" u Vranju i mnoge druge.
Naftna industrija Srbije planira da, sudskim putem, traži povraćaj 30 benzinskih pumpi, zatim odmarališta u Rovinju, Makarskoj, na Hvaru i Braču, udeo u Jadranskom naftovodu, nekoliko skladišta i brojne poslovne prostore u Hrvatskoj.
Prema tvrdnjama iz NIS-a, veći deo tražene imovine, čija vrednost se procenjuje na oko 400 miliona evra, jeste prodat, a benzinskim pumpama upravlja "INA".
Tužbu protiv Hrvatske i "Kroacija erlajnsa" već je podneo avioprevoznik "Jat ervejz", koji potražuje imovinu vrednu 70 miliona evra, navodi Tportal. U obrazloženju tužbe, navodi se da je kompanija "Kroacija erlajns" osnovana imovinom bivšeg jugoslovenskog avioprevoznika.
I prehrambena kompanija "Karneks", u vlasništvu britanskog investicionog fonda "Ašmor", sprema se da svoja skladišta i lokale u Rijeci, Splitu i Zagrebu zatraži sudskim putem.
Većina imovine nacionalizovana
I hrvatska i srpska strana nacionalizovale su većinu imovine preduzeća iz drugih republika. Uredbom Vlade iz 1991. godine, Hrvatska je nacionalizovala 318 objekata u vlasništvu pravnih lica, sa sedištem na teritoriji Srbije, i dala ih na raspolaganje Hrvatskom fondu za privatizaciju, koji je već prodao 158 objekata.
Uprkos nerešenim imovinskim pitanjima, taj Fond je, devedesetih godina, pokrenuo prodaju imovine. Do 2002. godine, prodato je 158 objekata, 30 je dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada se vode sporovi, dok je 91 objekat slobodan.
Posle protesta sa srpske strane, HFP je, 2002. godine, prestao da prodaje imovinu Srbije, navodi taj portal, ukazujući da je usledio zahtev za povraćajem imovine i tužba međunarodnom sudu, u jesen 2003. godine.
Kako je u Srbiji proces privatizacije tekao sporije, prodati su udeli u samo 32 firme iz bivših jugoslovenskih republika, za ukupan iznos od 3,3 miliona evra. Kada je Agencija za privatizaciju Srbije, pre dve godine, odlučila da proda znatniju imovinu preduzeća iz bivših republika koja se nalazi u Srbiji, usledili su diplomatski protesti, pa je taj postupak obustavljen.
Na prodaju čeka više od stotinu firmi čiji vlasnici nisu iz Srbije. Srpska strana tvrdi da hrvatske vlasti otežu sa potpisivanjem bilateralnog sporazuma o rešavanju pitanja 'zaostale imovine', upravo zato što bi trebalo da plate mnogo veću odštetu.
