Izvor: S media, 03.Maj.2011, 09:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razgovara: Šta činiti s „Jatom”
Vladimir Ognjenović: Svoje mesto moramo da tražimo pod kišobranom neke velike kompanije. – Stojan Dmitrović: Tender za partnerstvo je dobar jedino ako nudite nešto atraktivno.
Dok se čeka raspisivanje tendera za izbor strateškog partnera koji bi trebalo da našeg nacionalnog avio-prevoznika izvuče iz teške situacije (bezbedna, ali zastarela flota, sve jača konkurencija i nasleđeni dugovi), na 60 adresa potencijalnih kupaca poslati su takozvani tizeri, odnosno opšte >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << informacije o „Jat ervejzu”.
"Jat" leti za Heronu i Dubrovnik
Politika: Šta se trenutno dešava s prodajom „Jata”? Dokle se stiglo i šta zapravo država prodaje?
Ognjenović: Država nastoji da nađe strateškog partnera s kojim bi, polazeći od postojećih resursa „Jat ervejza”, Srbiji obezbedila avio-prevoznika koji će biti efikasna i konkurentna kompanija. U potrazi za potencijalnim partnerom ponudiće se sve ono što „Jat” ima od imovine kako bi se vrednost povećala i napravila nova kompanija koja će biti bolja od postojeće i koja će moći adekvatno da se nosi s konkurencijom. Jer, u poslednje dve godine konkurencija na beogradskom aerodromu se znatno zaoštrila, tržište je potpuno liberalizovano i da bi se to ispratilo postojeća kompanija mora da posluje efikasno i da bude prisutna na mnogo većem tržištu nego do sada.
Dmitrović: Pre svega, to bi trebalo da bude duži proces, a ne kratkoročni cilj. Da se pripremi, dogovori i da se pregovara naročito kada je reč o tako velikim sistemima kakav je „Jat”. Interes države je da sačuva supstancu i da ovaj prostor drži uređenim sa aspekta bezbednog letenja.
Tender za Jat ervejz krajem leta
Politika: Koje su najnovije informacije kada je reč o pronalaženju strateškog partnera? Da li je „Turkiš erlajnz” ispao iz igre, kako se moglo čuti prethodnih dana?
Ognjenović: U ovom trenutku je aktuelno je da je „Diloit”, koji je pobedio na tenderu za privatizacionog savetnika, poslao takozvani tizer, odnosno opštu informaciju o „Jatu” potencijalnim partnerima i to na nekih 60 adresa. Nije realno očekivati da dobijemo konkretne odgovore jer se tizerom potencijalni partneri samo informišu.
Politika: Kada će biti raspisan tender?
Ognjenović: Ja ne bih licitirao datumom, ali prema informacijama koje imam, to će biti veoma brzo. „Turkiš erlajnz” je već pokazao interesovanje.
Politika: Do kog nivoa je išlo interesovanje „Turkiša”?
Ognjenović: Njihova delegacija nas je posetila u martu 2010. godine. Dali su nam 26 pitanja na koja smo im odgovorili i na osnovu toga su oni uradili studiju. Poslednji sastanak održan je u novembru prošle godine u njihovom sedištu, ali ponavljam da će zvanično interesovanje neko pokazati tako što će se javiti na tender.
Dmitrović: Tačno je da su pokazali interesovanje za „Jat”, ali mi moramo da budemo realni i svesni našeg položaja. Kako to jedan „Turkiš”, koji je na sat i po leta odavde i ima perfektno razvijenu mrežu iz Istanbula, nalazi interes ovde? Trebalo bi da razvijamo konstantnu saradnju s drugim kompanijama. Da povećamo napore u okviru regionalne saradnje. To su tržišta Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, a jednog dana će na red doći i putnici s Kosova. Mi smo veoma malo tržište za „Turkiš” koji je veliki, globalni avio-prevoznik. Imamo jedan ili dva leta dnevno za Istanbul, a za Nemačku čak 18.
Politika: Mislite da bi tender mogao da propadne?
Dmitrović: Tačno je da se postavlja pitanje uspešnosti tendera, jer smo jedan već imali pre tri godine. Setite se pregovora na temu strateškog partnerstva sa „Er Indijom”, u igri je bio i „Aeroflot”, ali bez rezultata. A sve to je bilo pre globalne krize. Danas su okolnosti znatno nepovoljnije. Uzmimo „Telekom” za primer. To je atraktivna kompanija, pa se samo jedan kupac javio. A mi očekujemo od partnera za „Jat” da investira ogroman novac.
Ognjenović: Da budemo iskreni, postoje pozitivni trendovi u poslovanju „Jata”. Imamo 20 odsto putnika više nego u proteklom periodu. Povećan je „market šer” i on na beogradskom aerodromu sada iznosi 42,2 odsto. Padamo tamo gde su ušli „lou kosteri”, pre svega „Viz er”. Ali, ako govorimo o tome da li će se neko uopšte prijaviti na tender i ko bi to mogao da bude, moramo da budemo svesni da isto kao što u svetu politike ili ekonomije postoje interesne sfere, postoje i u avio-prevozu. Predviđanja su da će u narednih desetak godina na globalnom nivou ostati samo desetak velikih avio-kompanija (poput „Lufthanze”, „Britiš ervejza”…) koje će međusobno deliti interkontinentalna tržišta. Oko njih će se grupisati ostali avio-prevoznici koji će pokrivati lokalna i regionalna tržišta. Zbog toga ćemo i mi svoje mesto morati da tražimo pod kišobranom nekog velikog igrača.
(Politika foto:Politika)
