Izvor: Blic, 25.Jul.2014, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporiji rast javnog duga
Javni dug je u prvih šest meseci porastao za 520 miliona evra. U poređenju sa prethodnom godinom, to je sporiji trend. Međutim, kada se na to doda obaveza preuzimanja duga bivšeg JAT-a, a koja još uvek nije realizovana i krediti UAE za budžet i poljoprivredu, što je ratifikovano, ali ne povučeno, taj rast je mnogo veći i iznosi oko 1,5 milijarde evra.
Prema aktuelnom budžetu za 2014. godinu potrebno je još oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 2,5 milijarde evra dodatnog zaduženja kako bi se pokrili svi rashodi i izmirile obaveze po osnovu kredita. Ukoliko ne bude bilo oštrog rebalansa, verovatno i više. Prema proceni Fiskalnog saveta, 2014. godinu bi, ukoliko nastavimo istim tempom, mogli da završimo sa javnim dugom od oko 70 odsto BDP.
- Deficit nastavlja da raste. U prvih šest meseci ove godine deficit je za oko jednu četvrtinu veći u odnosu na isti period prethodne godine. Republički deficit je u junu bio 116,65 milijardi dinara.
U junu mesecu je deficit bio manji u odnosu na jun 2013. godine za 50 odsto, ali treba videti da li će se taj trend nastaviti i u narednim mesecima. Procene su da će deficit do kraja godine biti dosta veći od projektovanog.
Prihodi budžeta su u prvih šest meseci porasli nominalno za 6,7 odsto, a poreski prihodi 5,5 odsto. Međutim, gotovo čitav rast prihoda posledica je drastičnog rasta stope poreza na dobit, u realnom iznosu skoro tri puta, i rasta dobiti nekih javnih preduzeća kao što je Telekom, objašnjava državni sekretar Ministarstva finansija u Vladi Mirka Cvetkovića.
Prihodi po osnovu poreza na dobit porasli su tri puta. u junu mesecu. Prihodi po osnovu PDV i akciza su nominalno porasli, ali realno, uključujući inflaciju, su na nuli.
Rashodi nastavljaju da rastu uprkos najavljenim merama štednje. Ukupni izdaci budžeta su porasli u prvih šest meseci za 9,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najviše rastu rashodi za otplatu kamata, čak 40 odsto, i dostižu nivo od čak 12,2 odsto svih tekućih rashoda. Takođe, povećane su subvencije i budžetske pozajmice za trećinu. Veliki rast subvencija rezultat je odlaganja završetka procesa restrukturiranja državnih preduzeća i sve težeg položaja u kojima se ista nalaze.
Najčitanije SADA:
