Izvor: RTS, 11.Jan.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (11. 01. 2009.)
Blic: Neodgovorna država kaznila potrošače gasa; Novosti: Pojedeno 37 milijardi evra; Pres: Avion JAT-a oboren zbog Brežnjeva!: Politika: Od sutra blago otopljenje
Beogradski dnevni listovi pišu o evropskom problemu sa gasom zbog spora Rusije i Ukrajine, gde je novac sav novac koji je u zemlju ušao posle petooktobarskih promena, o padu „Jatove" letelice iz 1972. godine, vremenu, ...
Neodgovorna država kaznila potrošače gasa
Nespremnost >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sistema daljinskog grejanja i raznih ustanova pada na dušu direktora i lokalnih samouprava, dok je na republičkom nivou država morala odavno da izgradi skladište gasa Banatski Dvor ili da zakupi neki rezervoar u inostranstvu - kaže Vojislav Vuletić, sekretar Udruženja za gas.
Posle obezbeđivanja pet do šest miliona kubika gasa dnevno, situacija se poboljšava, ali je daleko od normalne. Najdeblji kraj izvukli su individualni potrošači, njih oko 170.000, koji su imali najmanje mogućnosti za alternativno grejanje. Preostalo im je da koriste električnu energiju ili da se ogrnu ćebetom. Paradoks je još veći ako se zna da većina korisnika daljinskog grejanja ne plaća realnu cenu, već ih subvencionišu ostali potrošači. Kupcima gasa cena je tržišna, ali ni to im očigledno nije puno pomoglo.
Vuletić ističe da su sve toplane i bolnice koristile ranije mazut ili ugalj, a onda su prešle na gas. „Plavi energent" se ispostavio kao bolji, jeftiniji, čistiji, ali to nije trebalo da znači da se zaborave ostali energenti. Gas se i plaćao na odloženo, dok je to teže išlo kod mazuta, a novac je problem jer cene daljinskog grejanja nisu tržišne.
Srbija je energetski zavisna zemlja i to se stalno zaboravlja, jer uvozi naftu, prirodni gas, čak i ugalj za široku potrošnju i privredu. Osim toga, domaći gasovod je loše izgrađen i ne garantuje stabilnost isporuka i u mnogo bezazlenijim situacijama. Na primer, ako bi došlo do kvara na gasovodu kod Subotice, Novog Sada ili Beograda, svi potrošači ispod ostali bi bez plina. Gas, naime, u našu zemlju ulazi samo na granici sa Mađarskom.
Izlaz je bilo povezivanje sa gasovodnim sistemom Bugarske, izgradnjom deonice od Niša preko Dimitrovgrada do Dupnice, u dužini od 80 kilometara. Ipak, nije bilo sluha da se ovaj projekat ostvari, kao ni za izgradnju skladišta Banatski Dvor, za šta postoji projekat više od 20 godina.
Skladište je moglo da nam olakša celu situaciju, kao što se to dešava u Hrvatskoj. Naši susedi imaju 300 miliona kubika u rezervoaru, pa dnevno vade pet, šest miliona kubika.
Toliko je nama dovoljno za sve potrošače osim privrede, ali zbog kašnjenja u realizaciji projekta iz Dvora možemo da izvadimo oko 20 miliona kubika, 400.000-500.000 kubika dnevno. U toku je gradnja dvosmernog gasovoda od skladišta do glavne mreže, ali su za izvlačenje više gasa potrebni dodatni kompresori i novac za upumpavanje većih količina ovog energenta. Takođe, problem je što je ovo prva godina rada skladišta, pa ima dosta nepoznanica - ističe Vuletić.
Iznajmljivanje rezervoara u inostranstvu je opcija koja je u igri, Slovenija je pribegla ovom rešenju, a Vuletić kaže da je ova opcija najskuplja. „Pozajmljivanje gasa je trebalo da se dogovori ranije i da to obave resorni ministar ili premijer, a ne predsednik. U svemu je očigledno bilo dosta politike i želje da se na delu pokaže solidarnost Evrope prema Srbiji", navodi on.
Pojedeno 37 milijardi evra
Da je Srbija sav novac koji je u zemlju ušao posle petooktobarskih promena uložila u kapitalne projekte, na primer u izgradnju saobraćajne infrastrukture, danas bismo se vozili na gotovo 5.000 kilometara novih autoputeva.
Od donacija koje idu preko Narodne banke Srbije, ino kredita, privatizacije i direktnih stranih investicija od 2000. do danas u našu zemlju slilo se neverovatnih 37 milijardi evra! Po gruboj računici, za taj novac može da se izgradi čak 308 "mostova-žirafa" (vrednost mosta koji je počeo da se gradi preko Ade ciganlije procenjena je na 120 miliona evra). Da je bar 10 milijardi evra uloženo u železnicu, Srbijom bi danas krstarili vozovi brzinom od 200 na sat. Za 37 milijardi evra mogli smo da imamo i više od 30 linija metroa u Beogradu.
Drumski i železnički Koridor 10, kao i beogradski metro, upravo su tri prioriteta koja je postavio i Nacionalni savet za infrastrukturu. Vlast je još jednom obećala građanima da će ovoga puta zaista prionuti na posao i konačno završiti projekte koji su stari i po nekoliko decenija.
Ako nijedan kapitalni projekat nije priveden kraju od para koje su ušle u Srbiju u proteklih osam godina, gde su milijarde završile? Ekonomisti sa kojima su "Novosti" razgovarale, na ovo pitanje daju isti odgovor: sve je otišlo u potrošnju!
- Novac je najvećim delom utrošila država, plasirajući ga u penzije, velika socijalna davanja, konstantna povećanja plata proteklih godina, a koja nisu bila u skladu sa privrednim rastom - kaže ekonomista Danijel Cvjetićanin. - Zato smo danas, i bez ekonomske krize, u velikom problemu. Novac je mogao pametnije da se iskoristi. Svaki evro trebalo je da ide samo u dva pravca - u saobraćajnu infrastrukturu i energetiku. Umesto toga, neracionalno smo trošili, zbog čega deficit od 2000. vrtoglavo raste i već je dostigao 11 milijardi dolara.
Prema podacima koje je "Novostima" dostavila Narodna banka Srbije, bar što se tiče para iz kredita, država ih je potrošila i na programe za reformu privrede i jačanje platne i makroekonomske pozicije zemlje, rekonstrukciju elektromreže, lokalnu samoupravu, razvoj malih i srednjih preduzeća, rekonstrukciju škola, bolnica, carinske uprave, sanaciju poplavljenih područja, klizišta, izgradnju stanova za socijalno ugrožene kategorije stanovništva, reformu penzijskog sistema...
Sve to, tvrde ekonomisti, samo je mali deo od 37 milijardi evra koliko je ušlo u Srbiju. Naši sagovornici kažu da će, bar u bliskoj budućnosti, biti teško utvrditi na šta je ostatak para potrošen.
Veliki prihod Srbija je imala i od prodaje društvenih preduzeća. Prema evidenciji Agencije za privatizaciju, do novembra 2008. prodato je 1.763 firmi i inkasirano 2,3 milijarde evra. U ovu cifru nisu uključeni prihodi ostvareni prodajom na tržištu kapitala iz stečaja. Još oko 800 preduzeća čeka na privatizaciju, ali je teško proceniti koliko može da se inkasira od prodaje ovih preduzeća.
Prof. Jovan Ranković, ekonomista, kaže da je sav novac od privatizacije otišao u republičku kasu, gde mu se "gubi svaki trag":
Avion JAT-a oboren zbog Brežnjeva!
Naš avion oborila je sovjetska raketa i drago mi je da se konačno posle 37 godina neko setio da potvrdi tu bolnu istinu koju je naša komisija još tada utvrdila, kaže ekskluzivno za Pres nedelje Branko Habuš, tada rukovodilac sektora za telekomunikacije informacionog sistema „Jata", koji je „iz prve ruke" bio upućen u istragu nakon pada aviona.
- Činjenice iz istrage govore da je „Jatova" „devetka" pala s visine od 5.400 metara i da je avion oboren raketom vojske Varšavskog ugovora, koja je u to vreme na nebu Čehoslovačke održavala redovne manevre. Prema naredbi, nebo je zbog manevara bilo zatvoreno do 16 časova. Prema redu letenja, „DC-9" koji je poleteo iz Kopenhagena trebalo je da preleti Čehoslovačku oko 17 časova - kao iz kontrolnog tornja deklamuje nam Habuš.
Zabrana leta je ipak produžena jer je u to vreme Čehoslovačku trebalo da preleti avion sa „tovarišom" Brežnjevom, što je čuvano u najstrožoj tajnosti. Naš avion je, nažalost, poleteo pre nego što je objavljeno produženje zabrane. U to vreme dva „Jatova" aviona trebalo je da prelete Čehoslovačku, „devetka" iz Kopenhagena, i jedan iz Berlina. Avion iz Berlina odmah je primio naredbu i okrenuo prema Istočnoj Nemačkoj, priseća se Branko Habuš:
- Praksa je da u vreme manevra vojska preuzima kontrolu nad nebom. Kapetan Ludvig Razdrih upravljao je „DC-9" iz Kopenhagena i nije odmah reagovao na poziv kontrole leta iz Istočne Nemačke da se uputi prema njenoj teritoriji. A nije dobijao informacije od vojne kontrole pošto je bio na civilnoj frekvenciji. Tada je došlo do velikog previda u komunikaciji između vojne i civilne vazduhoplovne kontrole leta. Vojska nije informisana da se radi o preletu civilnog aviona, a na svom radaru samo je identifikovala „uljeza". I izdata je komanda da se „uljez" ukloni. Pilot Razdrih je krenuo da spušta avion, ali bilo je kasno.
Trideset sedam godina posle pada „Jatovog" aviona „DC-9", još se otkriva istina kako je ova letelica završila u malom mestu koje se danas zove Serbske Kamenice, na granici tadašnje Čehoslovačke i Istočne Nemačke, kada je čudom preživela stjuardesa Vesna Vulović. Nemački radio ARD javio je pre nekoliko dana pod oznakom hitno vest da je ceo slučaj „podvala češke tajne službe".
Prema zvaničnoj verziji događaja koju su predstavile vlasti SFRJ, krivicu za rušenje aviona preuzeli su ustaški teroristi, koji su navodno postavili kofer sa eksplozivom još dok se avion nalazio u Švedskoj, pre poletanja za Kopenhagen. Ova verzija odgovarala je i jugoslovenskim i češkim vlastima.
Pres nedelje u razgovoru s Brankom Habušem objavljuje rezultate istrage i ekskluzivne fotografije s lica mesta koje samo potvrđuju krivicu čeških vojnika, odgovornih za smrt 29 ljudi.
Ovi rezultati istrage o okolnostima rušenja „Jatove" „devetke" čuvani su od javnosti kako se ne bi narušavali odnosi s Varšavskim paktom. Kako kaže Branko Habuš, predstavljena je verzija događaja s ustaškim teroristima koji su pre sletanja aviona na aerodrom u Kopenhagen u Štokholmu podmetnuli kofer s eksplozivom, iako su materijalni dokazi predstavljeni komisiji govorili da je avion srušen sa zemlje. On kaže da je u „Jatovom" hangaru dugo stajao deo aviona koji upravo na to ukazuje.
Od sutra blago otopljenje
Srbija je ovih dana okovana mrazom, temperature su se negde, na primer u Prijepolju, spustile i do minus dvadeset stepeni Celzijusovih, a opšta drhtavica je skoro prerasla u zebnju kada su zavrnuti ventili gasovoda.
Niske temperature se mogu očekivati još danas i u toku noći, ali meteorolozi od sutra najavljuju otopljenje, bar do narednog vikenda, javio je juče Tanjug.
I kada je reč o gasu i kada se govori o vremenu, Srbija je ovih dana podelila iskustvo s drugim evropskim državama, koje su takođe okovane snegom i ledom.
Koliko će još potrajati rekordno niske temperature u Nemačkoj, koliko dugo će se održati debele naslage snega u sunčanom Marseju ili veliki mrazevi u Švajcarskoj o kojima izveštava Rojters, to ne znamo, ali u Meteorološkom zavodu Srbije, kako prenosi Tanjug, prognoziraju da će kod nas mrazevi oslabiti a temperature ići i do nekoliko stepeni iznad nultog podeljka, osim u jutarnjim časovima.
Oglasila se juče i Svetska meteorološka organizacija sa sedištem u Ženevi, da bi baš u ovim danima mraza podsetila na problem s globalnim otopljavanjem i opasnosti koje po čovečanstvo ono donosi.
Uprkos tome što je prošla godina bila nešto svežija od ranijih, 2008. je ušla na spisak prvih deset najtoplijih godina otkad se sakupljaju podaci o vremenu, upozorila je Sevenjeova.
Osmotreno iz ugla vreline, onda nije loša vest da će sledeće nedelje biti i snega, ali meteorolozi prognoziraju i kišu, pogotovo u severnim delovima Srbije, a već za naredni vikend nas ponovo očekuju izuzetno niske temperature.
Stručnjaci upozoravaju da će biometeorološke prilike nepovoljno uticati na hronične bolesnike i stare osobe, zbog čega se posebno preporučuje oprez cerebrovaskularnim i srčanim bolesnicima, kao i osobama sa disajnim tegobama.
Na to upozoravaju i u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć, čiji portparol Nada Macura u jučerašnjoj izjavi za Tanjug posebno ukazuje na to da velika vlažnost vazduha i izuzetno niske temperature u jutarnjim časovima najviše škode starim osobama i hroničnim bolesnicima. Ona zato preporučuje da bez preke potrebe ne izlaze iz svojih domova, ali i da redovno provetravaju prostorije.
Niske temperature se lakše podnose ukoliko je organizam odmoran, a za to je neophodno najmanje šet sati sna, napomenula je Macura, dodavši da se preporučuje i bar jedan limun u toku dana, kako bi se obezbedili potrebni vitamini.
„Antibiotici nisu od koristi, treba ublažiti simptome i ojačati prirodne sposobnosti organizma da savlada infekciju", kazala je Macura, a za sniženje telesne temperature, koja je jedan od najčešćih simptoma, preporučila je paracetamol.
Nada Macura je posebno napomenula da kada se kod mališana pojave visoka temperatura ili kašalj, treba obavezno konsultovati lekara.
