Izvor: Politika, 31.Okt.2012, 13:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kome ostaju dugovi Jata

Sama najava ministra Mrkonjića da će nacionalni avio-prevoznik biti oslobođen dugovanja otvara mnoga pitanja

Izjava Milutina Mrkonjića, ministra saobraćaja, da će „Jat” biti oslobođen dugova radi privlačenja strateškog partnera, još jedno je ponuđeno rešenje za probleme našeg avio-prevoznika, ali koje će, po svemu sudeći, opet, platiti poreski obveznici ove zemlje.

Jer, na takvu formulaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadovezuje se jedno logično pitanje – kome to ministar ostavlja vraćanje dugova „Jata”. Odgovor je jasan, iako ga nije dao – građanima Srbije, koji će po ko zna koji put platiti ceh tuđeg lošeg upravljanja jednom državnom kompanijom.

A kako je Mrkonjić objasnio, kada „Jat” bude oslobođen dugova, time će se privući strateški partner sa kojim će potom biti osnovan novi srpski avio-prevoznik. Da li je takvo rešenje uopšte realno, tim pre što je usledilo posle niza obećanja za „Jat” u poslednjih nekoliko godina u kojima je prednjačio upravo Mrkonjić? Gde se mogu pronaći strateški partneri, ali i šta će biti sa viškom zaposlenih, samo su neka od pitanja na koja sagovornici „Politike” imaju različite odgovore.

Ekonomista Milan Kovačević ne misli da je najnovije Mrkonjićevo rešenje dobro za „Jat”.

– Mene čak i brine ta najava da će „Jat” biti oslobođen dugova, jer to znači da ta kompanija dobija veliki poklon. Poreski obveznici će vratiti dug, a da nemamo ideju kako da „Jat” postane profitabilna kompanija – navodi Kovačević, dodajući da u ovom trenutku vidi dva rešenja.

– Ili da se „Jat” pusti niz vodu i ode u stečaj ili da se održi, ali samo ako je to korisno i ako će da koristi opštem interesu. U svakom slučaju, najpogubnije je rešenje da ostane državna kompanija, jer je država pokazala da ne ume da upravlja „Jatom”. Generalno, pominjanje rešenja da se „Jat” oslobodi dugova deluje mi kao zavaravanje javnosti – zaključuje Kovačević.

Najavu ministra Mrkonjića slično tumači i Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, ali i nudi drugačije rešenje od svog kolege.

– Oslobađanje od dugova zapravo znači da će se naš javni dug uvećati za više od 200 miliona evra, koliko je „Jat” zadužen i da svi mi vratimo te pare. Način na koji se upravlja „Jatom” poslednjih godina ne ukazuje ni na šta dobro i čini mi se da će nama ti dugovi u svakom slučaju ostati – objašnjava Bušatlija, ukazujući da se zbog toga stvari moraju što pre da promene.

– Možda bi trebalo ići na neku vrstu dokapitalizacije. Da neko unese desetak aviona i nešto operativnog kapitala, a ne da daje pare državi. Mi imamo kategoriju A za Ameriku, što znači da tamo možemo da letimo, a nemamo čime. Osim toga, vreme je da problemom „Jata” počnu da se bave profesionalci, a ne političari – smatra Bušatlija.

Prema njegovim rečima, „Jat” sada ima po pet posada na jedan avion i mnogo administracije, što je neizdrživo. On smatra da se problem nacionalnog avio-prevoznika treba oprezno rešavati, jer njegovo poslovanje može da utiče i na beogradski aerodrom.

– Kada je propao mađarski nacionalni avio-prevoznik „Malev” odmah je jedan od dva aerodroma u Budimpešti morao da bude zatvoren. To je samo jedan pokazatelj da se mora biti oprezan kada je reč o sudbini „Jata” – zaključuje naš sagovornik.

I Mlađan Dinkić,ministar finansija i privrede, ranije je pominjao rešenje i izjavio da se tokom nedavnog boravka u Abu Dabiju došlo na ideju da se avio-kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata „Etihad” uključi u partnerstvo tako što bi „Etihad” preuzeo na sebe garancije od 140 miliona dolara, a zauzvrat bi postao suvlasnik „Jata”.

– Reč je o obnovi starog aranžmana sa „Erbasom” za lizing 12 novih aviona za šta bi nova kompanija dobila državne garancije od 140 miliona dolara – rekao je ranije Dinkić.

Prema nekim procenama, kako prenosi Tanjug, za restrukturiranje „Jata” potrebno je između pet i sedam miliona evra da se zatvorisocijalni program u zavisnosti od broja zaposlenih koji će se dobrovoljno prijaviti za odlazak iz firme i po godini radnog staža dobiti 300 evra.

 „Jat” je nuđen na prodaju, ali se na tendere niko nije javio, a već nekoliko godina kao potencijalni partneri su pominjani „Aeroflot”, „Turkiš erlajns”, „Baltik avijejšn sistems”,„Er Azija”, ali i domaći privrednici. Čeka se sledeći.

S. Despotović

objavljeno: 31.10.2012.

Nastavak na Politika...