Izvor: Večernje novosti, 03.Avg.2013, 22:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jugu vide samo kroz novčanik

SA novim strateškim partnerom, “Jat ervejz” dobija i novo ime - “Er Srbija”. Jedan od nekada najvećih jugoslovenskih brendova odlazi u istoriju. Oni koji očekuju investicije i napredak Srbije raduju se, jugonostalgičari tuguju.U Agenciji za privredne registre, ipak, ostaje još 174 preduzeća sa prefiksom “jugo”, ubedljivo najviše od svih zemalja bivše Jugoslavije. Među njima su: hotel “Dom prosvetnih radnika Jugoslavije”, “Poslovno udruženje bioskopskih prikazivača Jugoslavije”, “Jugopromeks kompani” iz Tabanovca, “Jugotrgovina” Vršac, “Jugoslavija inter pablik” Inđija, “Jugopan eksport-import” iz Novog Sada, “Jugotrans” Subotica, “Jugošped” Raška, “Jugoprevoz” Despotovac, “Jugopromet” Valjevo, “Jugooprema” Kruševac... Tu je i Jugoslovensko dramsko pozorište, kao i Muzej istorije Jugoslavije. U većini bivših JU republika nema nijednog sličnog imena.U poslednjih nekoliko istraživanja skoro dve trećine ispitanika u Srbiji izjavilo je da je bolje živelo u Jugoslaviji, ili, ako želite ideološki, u vreme socijalizma - tada su se lakše dobijali posao i (društveni) stan, a na more se išlo za malo para (u sindikalna odmarališta)... AUTENTIČNA ILUZIJA POSEĆENOST Muzeju istorije Jugoslavije (nekadašnji Muzej 25. maj) sve je veća - kaže Momo Cvijović, kustos muzeja. - Kada otvorite knjigu utisaka, vidite da i stari i mladi pišu da se nekad živelo bolje. Onda pitam mlade, posebno mlade Slovence, otkud oni to znaju. Kažu: “Pričali su nam roditelji”. Kada društvo ide uzlaznim putem, ljudi se ne vraćaju u prošlost i ne žale za njom. S krizom, raste nostalgija. Tito jeste stvorio autentičnu zemlju, ali bila je to, u stvari, velika iluzija. U teškim vremenima, međutim, ljudi se okreću iluzijama.Srbi i Jugoslavija - duga priča, sa mnogo iracionalnog, ili bar teško objašnjivog. Zarad Jugoslavije Srbija je žrtvovala svoju nacionalnu državu, a ostale SHS-SFRJ republike jedva su čekale da od nje “uteknu”. I ne kaju se danas zbog toga, bez obzira na pomenuto lakše dolaženje do posla ili stana.Sociolog Srećko Mihajlović vodio je nekoliko istraživanja u kojima su se ljudi masovno izjašnjavali da im je bolje bilo u socijalizmu:- Kvalitet života u poznom socijalizmu bio je veći nego danas, kao i osećaj sigurnosti, i socijalne, i fizičke. Danas ne znamo ni šta će se desiti za nekoliko sati. Kada se uporede ekonomija, standard, kultura i političke slobode, jedina dobra strana kapitalizma je što donosi veće političke slobode - konstatuje ovaj sociolog.Sa njim se ne slaže profesor ekonomije Miodrag Zec, koji podseća da je Srbija unapred potrošila svoju budućnost i da je to počelo pedesetih. Nju do danas prate mnogi mitovi, bazirani na priči o obećanoj zemlji. Šezdesete i sedamdesete su idealizovane, zaboravilo se da su ljudi morali u gastarbajtere da bi preživeli, zaboravljaju se restrikcije struje i dani kada su, zbog nestašice benzina, mogla da se koriste samo kola sa parnim, odnosno neparnim tablicama.- Jugoslavija je bila napravljena kao društvo rastućeg deficita, koje ne razvija proizvodnju, ali ohrabruje rast potrošnje - kaže Zec.Taj deficit “peglan” je na različite načine. Pedesetih je to bila bespovratna saveznička pomoć. Od 1965. bio je to organizovan odlazak na rad u inostranstvo, odakle su ljudi slali pomoć kući. Sedamdesetih je to bilo enormno zaduživanje, osamdesetih rastuća inflacija, da bi se devedesetih sve raspalo. - Uprkos subjektivnom osećaju da smo siromašni, danas vozimo više kola po glavi stanovnika, imamo više kvadrata stambenog prostora i trošimo više tople vode i struje. Nekada su telefoni i traktori na selu bili retkost, danas svaka kuća ima dva mobilna i kola. Ali bili smo kreirani kao egalitarno društvo, gde su nejednakosti bile daleko manje nego danas. Jaka ideološka podloga bila je oličena u paroli “bolje sutra”. Danas vlada opšte uverenje da će sutra biti još gore. Ta nejednakost i neizvesnost rađaju nostalgiju - konstatuje Zec. BRAK IZ LJUBAVI I INTERESA NA pitanje zašto su ljubav i žal veći kod nas nego u drugim JU republikama, kojima takođe ne cvetaju ruže, Miograd Zec odgovara: - Srbi su u Jugoslaviju ušli kao u brak - iz ljubavi, dok su ostali ušli iz interesa. Prešli su na stranu pobednika i 1918. i 1945, i tako su amnestirani. Kada su zadovoljili interes, iz braka su izašli bez žaljenja, dok smo mi, kao ostavljeni bračni drug, ostali da čeznemo za starim vremenima.Kod mnogih su se uspomene na socijalizam preklopile sa uspomenama na sopstvenu mladost, podseća istoričar Predrag Marković, ali dodaje da postoji još jedan činilac, karakterističan za Balkan:- U balkanskim socijalističkim zemljama modernizacija i urbanizacija preklopile su se sa socijalizmom. U Bugarskoj, Albaniji, najvećem delu Jugoslavije, socijalistički projekat modernizacije izvukao je većinu stanovnika iz blata najstrašnije agrarne bede i stega tradicionalnog načina života. Ljudima koji su to doživeli sada je uzaludno dokazivati da bi se možda sličan razvoj odigrao i u nekakvom alternativnom sistemu, isto onako kao što se to desilo u Grčkoj, Španiji i Portugaliji.U njihovom doživljaju, partija i socijalizam su ih obukli, nahranili, iškolovali i doveli u gradove. Zanimljiv paradoks nastaje u slučajevima kada nostalgiju iskazuju i generacije koje nemaju pozitivna iskustva iz tog doba, koje socijalizam poznaju samo u njegovoj dekadentnoj fazi, ili ga uopšte ne poznaju. Svedoci smo međugeneracijskog prenosa tradicije.- Još ostaje da se odgovori na pitanje kako to da varljivo porodično predanje ponekad nadvlada propagandu novog, vrlog sveta. Podrazumeva se da su uspomene na socijalizam nostalgične kod privilegovanih, ali zanimljivije je da su te privilegije delimično zaboravljene kod onih drugih, neprivilegovanih u socijalizmu - zaključuje Marković.

Nastavak na Večernje novosti...