Izvor: Politika, 16.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Jat” čeka Godoa

Tačan datum objavljivanja javnog poziva za prodaju „Jata” još se ne zna, mada u Agenciji za privatizaciju tvrde da će njegova sudbina biti rešena za manje od mesec dana.– Da li „Aeroflot” diskretno izlazi iz posla ili Rusi, na diplomatski način, upozoravaju da požurimo sa raspisivanjem tendera

Da li je „Aeroflot” zaista odustao od učešća na tenderu za privatizaciju „Jat ervejza”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao što kolaju priče, ili samo „tvrdi pazar” i požuruje Vladu Srbije da raspiše tender ne može se sa sigurnošću reći. Jedno je sigurno, Srbija je dobrano zakasnila sa „udajom” nacionalne avio-kompanije. Tačan datum objavljivanja javnog poziva za prodaju „Jata” još se ne zna, mada u Agenciji za privatizaciju tvrde da će njegova sudbina biti rešena za manje od mesec dana.

– Tender za privatizaciju „Jata” prvenstveno je kasnio zbog odugovlačenja sa formiranjem vlade. Sporost menadžmenta i Upravnog odbora kompanije, koji su se nedovoljno efikasno uključili u pripreme za raspisivanje javnog poziva, takođe su usporili raspisivanje tendera – rečeno je juče u sektoru za informacije Agencije za privatizaciju.

Međutim, u ovom trenutku domaću javnost ne brine da li će tender za prodaju „Jata” biti raspisan 23. jula, kao što je prvobitno najavljeno, ili nekoliko dana, pa čak i nedelja kasnije, već vest da je „Aeroflot” digao ruke od naše avio-kompanije. Naime, u domaćoj javnosti pojavile su se informacije da je ruski nacionalni avio-prevoznik „pojedincima iz Vlade Srbije” uputio pismo u kom ih, na diskretan način, obaveštava o odustajanju od kupovine „Jat ervejza”. Navodno, „Aeroflot” u tom pismu srpsku stranu obaveštava da će, zbog novonastale situacije na tržištu i previsoke cene goriva, razmotriti učešće u privatizaciji „Jata”.

Da li Rusi na taj način diskretno izlaze iz posla ili, kako smatraju upućeni, Srbiju na diplomatski način upozoravaju da požuri sa raspisivanjem tendera? Nije razjašnjeno ni da li pomenuto pismo zaista postoji. Ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić tvrdi da nije dobio nikakvo pismo iz Moskve.

Bojazan od ruskog odustajanja nije neosnovana jer u tom slučaju u pitanje ne dolazi samo uspeh tendera, već i sudbina „Jata”. „Aeroflot” već godinu dana slovi za najozbiljnijeg kupca i o tome je u više navrata bilo reči i prilikom kontakta najvišeg srpskog rukovodstva i menadžmenta ruske kompanije.

Naravno, „Aeroflot” do sada nije bio jedini zainteresovan. Od početka priče o prodaji „Jata” bilo je poznato da „Island er”, sa kojim je takođe pregovarano, nije kompanija koja bi imala interes i koja bi mogla da modernizuje naš „Jat”.

S druge strane, naša avio-kompanija nema budućnost bez nove flote– najstariji avion „boing 737” kupljen je 1985, a najmlađi ATR 72 nabavljen je u januaru 1991. godine. Flota je tehnološki prevaziđena, a zbog starosti zahteva značajna ulaganja u održavanje, koja praktično pojedu zaradu. Na taj problem sve češće ukazuje i rukovodstvo kompanije, koje upozorava da će „Jat”, bez pomoći snažnog partnera, samostalno moći da preživi ovu i, u najboljem slučaju, sledeću godinu.

Osim zastarele flote, „Jat” muče i višedecenijski dugovi, koji se procenjuju na više od 200 miliona evra, i to posle otpisa 50 odsto potraživanja pariskog i londonskog kluba. Tu je i nesrećni ugovor sa „Erbasom”, potpisan 1998. godine, pred pregovore u Rambujeu, što je protumačeno kao namera Slobodana Miloševića da pridobije evropske simpatije i oponira Amerikancima. Srbija je dala oko 22 miliona dolara učešća „Erbasu” i taj novac je „Jat” pokušao da vrati, ali nije uspeo. Zbog tog ugovora, „Jat” ni teoretski ne bi mogao da kupi avione nekog drugog proizvođača.

Međutim, i pored navedenih problema, kompanija je u junu ove godine prevezla 11 odsto više putnika nego u istom mesecu 2007, a prosečni dnevni nalet flote u špicu sezone premašio je deset sati. To je izuzetan uspeh, jer u svetu avijacije važi pravilo da je avion rentabilan ukoliko dnevno u vazduhu provede više od osam časova.

Nažalost, zbog rasta cene goriva, „Jat” će u ovoj godini za kerozin morati da izdvoji ukupno 59 miliona evra, što je 22 miliona više od planiranih troškova.

-----------------------------------------------------------

Nebeski monopol

Zbog čestih pritužbi na „Jat”, zvuči apsurdno da najveći interes za opstanak ove kompanije imaju upravo domaći putnici. Jer, u suprotnom, srpsko avio-tržište bilo bi podeljeno u niz monopolskih linija, na kojima bi cene kontrolisali strani avio-prevoznici.

Na primer, da „Jat” ne leti za Nemačku, jedini prevoznik do Frankfurta, Minhena ili Berlina bila bi „Lufthanza”. U odsustvu tržišnog nadmetanja, ona bi diktirala cene. Po tom modelu, na letovima za Rusiju gospodario bi „Aeroflot”, ka Londonu „Britiš ervejz”"

-----------------------------------------------------------

Nezanimljivi za „Rajan er”

„Jatu” se već duže vreme zamera da sputava dolazak niskotarifnih avio-kompanija u Srbiju. Da li je ta tvrdnja tačna?

Niskotarifne kompanije, čije su karte znatno jeftinije nego na letovima nacionalnih avio-prevoznika, Srbiju zaobilaze jer tržište još nema dovoljno potencijala. Najveći problem predstavljaju vize, zbog čega se predviđa da će nakon ukidanja te prepreke za slobodna putovanja srpsko avio-tržište u startu porasti za najmanje 30 odsto.

Osim toga, usluge niskotarifnih kompanija, zbog prodaje karata isključivo u jednom pravcu, ne koriste poslovni putnici, već mlađi ljudi, koji ređe putuju.

O navedenim problemima koji usporavaju dolazak niskotarifnih kompanija u našu zemlju, najbolje svedoči primer „Rajan era”, kom je upućen predlog da otvori liniju sa Srbijom. Ta kompanija je zaključila da srpsko tržište nema dovoljno potencijala, a osim toga tražila i je da naša država uloži više desetina hiljada evra u njegovu reklamnu kampanju.

Da Srbija još nije stasala za niskotarifne kompanije svedoči i neuspeli pokušaj pokretanja prve takve domaće kompanije – „Centavije”. Ona je ugašena posle samo nekoliko meseci. Pre toga, „Delta” je pokušala da osnuje „Er maksi”.

-----------------------------------------------------------

Državno pastorče

Vlasnik „Jat ervejza” je država, a praksa je pokazala da je za svaku vladu bio najvažniji – izbor direktora. Naravno, po partijskom ključu.

U zavisnosti od jačine partije koja stoji iza postavljenog direktora, varirala je i stabilnost „Jata”. Bio je miran dok je njime upravljao Predrag Vujović, član DS, u vreme vlade Zorana Đinđića. Kompanija i Vujovićev naslednik Aleksandar Milutinović (SPO) bili su spokojni dok nisu počela trvenja između Vuka Draškovića i Velje Ilića.

Nebojša Starčević je u fotelju generalnog direktora seo po preporuci SPO-a i morao je nakon štrajkova i izdvajanja „Jat Tehnike” da očuva mir u kompaniji. Njega je zamenio aktuelni direktor Saša Vlaisavljević (DS) koji će dočekati privatizaciju.

Da se država kojim slučajem manje bavila kadrovskom politikom i rešavala goruća pitanja, „Jat” ne bi, u Beogradu, plaćao najskuplji kerozin u Evropi (uporno odbijanje države da umanji akcizu). Osim toga, zbog odsustva sluha vlade „Jat” je prošle godine propustio odličnu priliku da samostalno, iz svojih sredstava, kupi dva nova moderna kanadska aviona „bombardije”.

Marko Lakić - Borko Pavićević

[objavljeno: 17/07/2008]

Nastavak na Politika...