Izvor: Politika, 29.Mar.2010, 01:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hotel u kome su gosti postali domaćini
Mnoge sobe u „Slaviji” preuređene su u kancelarije, a u jednom delu zdanja privremeno su smešteni sugrađani čije su kuće stradale na klizištima
Po smeštajnim kapacitetima „Slavija” i „Slavija luks”, sa oko 600 soba, kao celina najveći su hotel u gradu. I dok ovaj drugi, okićen sa četiri zvezdice, upućuje na pretežnu posetu turista „dubljeg džepa”, prvi, na čijem su ulazu dve zvezdice, u pristojnom je stanju, ali zahteva kompletnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << adaptaciju.
Oba zdanja, kojima je nekada gazdovao „Jat”, godinama čekaju na privatizaciju. Zato su, da bi obezbedili izvor prihoda, rukovodioci „Slavije” svojevremeno odlučili da za male pare ponude mesečni zakup soba.
„Strateški položaj” hotela na istoimenom trgu u najstrožem centru grada, uz mesečni zakup od 160 evra plus PDV – i boravišnu taksu za osobe koje nisu iz Beograda – načinili su da gosti postanu domaćini. Danas, u hotelskom delu „B”, gde postoje liste čekanja za izdavanje, nastala je svojevrsna mešavina nezvaničnog tržnog centra i „stambene zgrade”.
Uz sobe u kojima su pojedinci, čini se, trajno „bacili sidro” pa ih i osoblje zove stanarima, nalaze se preuređena sedišta privatnih firmi, turistička agencija, udruženje sudija, čak i stomatološka ordinacija. Sobe gde se, umesto putnika i kofera, nalaze računari, kancelarijski nameštaj i zubarske stolice ne zaostaju po izgledu za bilo kojim specijalizovanim poslovnim prostorom.
– Ovde smo od avgusta 2007. godine. Imamo dobar odnos sa osobljem – objašnjava Rade Čantrić, vlasnik marketinške firme koja nosi njegovo prezime. Duži „staž” od njega ima preduzeće u „susedstvu” – u „Slaviji” su od septembra 2006.
Stanarima i firmama pošta stiže na recepciju koja im je, kako u šali kaže Vladimir Tomčić, šef opštih poslova, ujedno i „sekretarijat”. U zakup je uračunato čišćenje i održavanje sobe, grejanje i telefon, a na raspolaganju su i majstori u slučaju kvara, hotelski restoran i svi drugi prateći sadržaji.
U ovom zdanju privremeno su smešteni i oni koji to nisu nameravali – 12 žitelja Grocke čije su kuće nedavno oštetila ili uništila klizišta. Oni su o trošku grada zbrinuti u „A” krilu hotela. Poznajući ih, Tomčić ističe da su svi legalno, sa građevinskom dozvolom, kupili krov nad glavom, ali u pratećoj dokumentaciji nije bilo naznačeno da su objekti na klizištu.
Žarko Milošević, policajac čija je kuća „gotovo uništena”, u „Slaviji” je smešten sa suprugom Mirelom i četiri sina – Dragišom, Miljanom, Vučićem i Vojislavom. I roditelji i deca, što zbog posla što zbog škole, moraju svakodnevno da idu u kraj koji su – nadaju se privremeno – morali da napuste.
– Zbog toga, troškovi su nam veliki, a sinovi moraju da ustaju u šest da ne bi zakasnili na časove. U opštini Grocka kažu da ne mogu da nam pomognu jer u lokalnom fondu za elementarne nepogode nema sredstava. Bojimo se da ne ostanemo na ulici – strahuje Milošević.
Mirela deli njegovu ogorčenost.
– Kako to da niko ne može da nam nađe dva placa da zbrine dve porodice. Šta bi tek bilo da je dvesta domaćinstava ugroženo? – ozlojeđena je Mirela.
„Drugu porodicu” koju spominje čine takođe odbegli Gročani: Dragoljub Petrušić, njegova žena Nataša, ćerka Tijana i tast Bogdan Mimović.
Pomalo zaboravljeni „gost”, koji takođe u „Slaviji” boravi silom prilika i to od oktobra 2008. godine, jeste i baka Milka Goljevac. Na mestu njene kuće u Dubljanskoj, posle katastrofe koja se desila u ovoj ulici, nalazi se „rupa dubine devet metara”.
– Sudski spor je još u toku i ne verujem da će biti uskoro okončan. Nemam novca za samačku kiriju, a investitor mi je obećavao da ću 2009. godinu dočekati sa trajnim krovom nad glavom – kaže Milka, pokazujući nam mačku koju zove Lulu, njenog, kaže, „glavnog saputnika”. Da li je možda i „saputnik” bio oslikan na nekom platnu Milkine ćerke koja je slikarka neće se saznati, jer su sva dela završila u provaliji. A da pitamo – nismo imali srca.
D. Bukvić
[objavljeno: 29/03/2010]
