Izvor: Politika, 07.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država spasava Jat
Ako propadne privatizacija nacionalnog avioprevoznika, država će restrukturisati kompaniju i kupiti nove avione, najavio Mlađan Dinkić.– Za obnovu flote treba najmanje pola milijarde dolara
Ukoliko tender za privatizaciju „Jat ervejza” ne uspe, država će restrukturirati kompaniju i našem nacionalnom avioprevozniku kupiti nove avione. Takvu mogućnost najavio je potpredsednik vlade Mlađan Dinkić, koji je rekao da u slučaju izostanka interesenata za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << učešće u privatizaciji Jata, početna cena od sto miliona evra, neće biti snižavana.
– Ili će Jat dobiti ozbiljnog investitora ili će država morati da odreši kesu i investira sama. Procenjeno je da prodaja po ceni nižoj od 100 miliona evra, odnosno 51 miliona evra za 51 odsto kapitala, ne bi bila adekvatna, objasnio je Mlađan Dinkić
Posmatrano iz šireg ugla, upućeni u priču o privatizaciji „Jat ervejza”, Dinkićevu izjavu vide kao posredan odgovor „Aeroflotu”, koji je donedavno slovio za najozbiljnijeg i najjačeg interesenta za Jat. Iz te kompanije su naime, prošle nedelje stigle ocene da je početna cena previsoka. Šta više, portparol „Aerflota”, Irina Tanenberg, tada je u kontekstu izjave da pomenuta ruska aviokompanija najverovatnije neće učestvovati u predstojećoj privatizaciji Jata, rekla da naš nacionalni avioprevoznik ne vredi ništa.
Upravo zbog toga, stiče se utisak da je potpredsednik vlade Mlađan Dinkić, svojom izjavom poručio Rusima da Srbija Jat neće dati u bescenje. Međutim, koliko bi Srbiju mogla da košta obnova flote?
Ilustrovano najprostijom kalkulacijom, državi bi za oporavak Jata trebalo najmanje pola milijarde dolara. Toliko bi koštala kupovina deset aviona, poput boinga 737 ili Erbasa 319 ( početna cena 50 miliona dolara po avionu). A, procene ukazuju da bi Jatu trebala još dva do četiri manja aviona, za regionalni saobraćaj, od kojih svaki košta od 20 do 50 miliona dolara. Istina, postoji i jeftinije rešenje, poput kupovine aviona tipa ATR, koji staju od 16 do 17 miliona dolara – naravno, po letelici.
Finansije nisu jedini problem. Mogućnost kupovine aviona, Jat vraća na ugovor sa „Erbasom”, koji potpisan 1998. godine, uoči pregovora u Rambujeu, kada je Slobodan Milošević kao svojevrsni vid oponiranja Americi, od giganta evropske avioindustrije, „Erbasa” naručio osam aviona i uplatio avans od 23,5 miliona dolara. Taj posao nije realizovan zbog NATO bombardovanja, a u Jatu su se kasnije predomislili i zaključili da bi bilo bolje da kompanija kupi boingove avione. Jat je pokušao da raskine ugovor sa „Erbasom”, potom i da ga prepusti nekoj drugoj aviokompaniji, ali u Tuluzu, gde de nalazi središte tog evropskog proizvođača aviona, nisu želeli ni da čuju za takve mogućnosti. U protivnom usledila bi tužba.
U nastojanju da izbegne ugovor sa „Erbasom”, Jat bi mogao i da iznajmljuje avione – naravno mlađe i modernije od onih koje trenutno ima u svojoj floti. Takva praksa, nije nepoznanica u aviobiznisu, pa tako švajcarska kompanija „Svis”, u svojoj floti ima oko deset odsto iznajmljenih aviona svojoj floti. Računica je jednostavna: ukoliko nema putnika, avioni se vraćaju vlasniku.
U priči o oporavku Jata, najvažnije je da država zauzme ozbiljan i istrajan stav. Odnosno, da preseče da li joj treba nacionalni avioprevoznik. Država se, nažalost, već dugi niz godina prema Jatu ponašala kao prema pastorčetu, kojeg bi se setila samo u slučaju kadrovskih promena.
Ukoliko Jat propadne, Srbija bi mogla da se suoči sa neprijatnim iskustvom Bugarske, koja je posle propasti „Balkana”, godinama nije mogla da uspostavi red u svom aviosaobraćaju. Naime, bez državne, domaće konkurencije, inostrani avioprevoznici su držali monopol.
A, Jat sa odgovarajućom i modernom flotom, ima izuzetan potencijal jer se u godinama pred nama (sa rastom standarda i ukidanja viznog režima EU) očekuje značajan rast aviosaobraćaja u Srbiji.
Marko Lakić
[objavljeno: 08/08/2008]
