Izvor: Blic, 02.Nov.2011, 15:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bugarski tajkuni uništili srpske kompanije

Ako ruski privrednici i bankari vlasnici dela akcija u „Er Baltiku“ uspeju u svom naumu da sklope strateško partnerstvo s „Jat ervejzom“, pridružiće se grupi stranih biznismena koji su kupovali firme i ulagali u Srbiju. Strani tajkuni su dovođeni u vezu s više od 20 privatizacija u Srbiji, ali je veliki deo njih propao.

Povezivanja biznismena s kupovinom srpskih firmi, što malih, što onih s milijardama evra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na računu, nikada nije izostajalo u domaćoj javnosti, pa se najave o zainteresovanosti ruskih bankara za kupovinu „Jata" čine kao još jedna priča u nizu, a ponovo se postavlja i pitanje ko su stranci koji kupuju domaća preduzeća. Možda više od neuspešnih prodaja, Srbiju treba da zabrine propadanje preduzeća u koja su uglavnom ulazili tajkuni.

U Agenciji za privatizaciju kažu da niko ne može da garantuje da će kupac isplatiti celokupnu cenu i investirati na način predviđen ugovorom. Jedino obezbeđenje za prodavca, i to samo kod tenderske prodaje, jesu bankarske garancije.

- Od pravnog lica zahtevamo finansijske rezultate i obim prometa. Većinski vlasnik ne sme da bude krivično gonjen, a ako to naknadno saznamo, imamo pravo da raskinemo ugovor. Fizička lica kao kupci moraju da dostave dokaz da nisu osuđivana i da nemaju tužbu koja nosi zatvorsku kaznu dužu od četiri godine - kažu u Agenciji.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže je mnogo firmi izgrađeno na način koji onemogućava opstanak.

- Nije problem u novim vlasnicima, već to što su firme postavljene tako da ne mogu da budu uspešne u normalnoj tržišnoj privredi i da budu konkurentne. Na takvim firmama se teško može zaraditi bez velikog restrukturiranja. Pogrešno je i to što država uslovljava kupce s visinom investicija, jer ako zna kolika su ulaganja potrebna, što ne ulaže sama - kaže Madžar.

IVICA TODORIĆ (Hrvatska)

U privatizacijama u Srbiji nije izostajao ni hrvatski kapital, pa je tako hrvatski biznismen Ivica Todorić u Srbiji postao vlasnik „Dijamanta" i „Frikoma", a postao je i gazda 8.500 hektara domaćih njiva. Ivica Todorić je u Srbiju ušao 2003. kupovinom „Frikoma". U Srbiji ima lanac marketa „Idea". Todorić u Hrvatskoj važi za kralja prehrambene industrije i njegovo bogatstvo se procenjuje na 700 miliona dolara.

HRISTO KOVAČKI (Bugarska)

Prvi u nizu se nameće bugarski tajkun Hristo Kovački, jedan od najbogatijih ljudi Balkana. On je u Srbiji uništio petnaestak firmi, ugrozio porodice najmanje 8.000 radnika i državu oštetio za puno novca. Jedna od firmi koju je ruinirao jeste „Nevena" iz Leskovca. Kovački je preko svoje firme „Bulcvat" postao većinski vlasnik „Nevene", a menadžeri iz Bugarske su obećavali da će nekada uglednoj kozmetičkoj kući vratiti stari sjaj. Nekako je pokrenuta proizvodnja, a svaka zarada je isplaćivana tek posle dugotrajnih generalnih štrajkova, pa je i ova privatizacija propala. Prema podacima Agencije za privatizaciju, Kovački je učestvovao u privatizaciji više firmi, od kojih u većini nije ispunio ugovorne obaveze, zbog čega su privatizacije poništene. Ugovori su raskinuti u fabrikama „Metalac" iz Ivanjice, „Pobeda" iz Kruševca, „Vulkan" iz Niša...

VALENTIN ZAHARIJEV (Bugarska)

Još jedan bugarski investitor u Srbiji bio je Valentin Zaharijev, vlasnik sofijskog „Intertrusta", firme koja je kupila „Zastava Kovačnicu", leskovački „Lemant" i železaru za pocinkovanje lima u Vučitrnu.

EMIL TEDESKI (Hrvatska)

Prošlogodišnja kupovina slovenačke uspešne firme „Droga Kolinska" od hrvatske „Atlantik grupe", čiji je većinski vlasnik Emil Tedeski, privukla je veliku pažnju kako slovenačke i hrvatske javnosti tako i one u Srbiji, jer je „Droga Kolinska" vlasnik nekoliko poznatih srpskih firmi poput „Soko Štarka", „Grand proma", „Palanačkog kiseljaka". Štaviše, ta slovenačka kompanija više od polovine prihoda ostvarivala je upravo u Srbiji, gde je imala i najviše zaposlenih. Na konferenciji za novinare u Zagrebu, Emil Tedeski i njegovi saradnici saopštili su da je ova velika akvizicija teška između 240 i 300 miliona evra.

LITVANSKI KAPITAL

Nije uspela ni privatizacija BIP-a. Ovde je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor s firmama „Alita" iz Litvanije i „Junajted Nordik beveridžiz" iz Švedske. Ugovor je raskinut zbog neizvršenja investicione obaveze za drugu godinu u iznosu od 2,6 miliona evra, te neizvršenja obaveze otkupa akcija i raspolaganja imovinom preduzeća suprotno odredbama ugovora.

BUGARSKI KAPITAL

Bugarski sumnjivi kapital se u Srbiji pojavio i nakon privatizacije Srpske fabrike stakla u Paraćinu. Bugarski kupac, „Rubin" iz Plevena, obavezao se da investira 25 miliona evra u fabriku. Međutim, i ovaj ugovor je raskinut. Investicija je propala zbog nerešenih odnosa s „Rubinom".

NEUSPEŠNE KUPOVINE

Još je više tajkuna koji su najavljivani kao spasioci brojnih preduzeća, ali nikada nisu ušli u firme koje su želeli. Tako je kontroverzni ruski biznismen Igor Čurkin iz Ukrajine bio zainteresovan za kupovinu „Prve petoletke" i kruševačkog IMK „14. oktobar". Međutim, ubrzo je Čurkin uhapšen u Beogradu po Interpolovoj poternici. Za srpske firme su bili zainteresovani i veliki svetski biznismeni, ali transakcije nisu obavljene.

U trku za Telekom uključio se i ruski milijarder Mihail Fridman. Takođe, meksička kompanija „Amerika movil", u vlasništvu najbogatijeg čoveka sveta Karlosa Slima, otkupila je tendersku dokumentaciju, ali na kraju niko od njih nije podneo novčanu ponudu.

Nastavak na Blic...