Izvor: Blic, 18.Maj.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brza privatizacija šansa za Jat
Piloti nisu protiv privatizacije. Naprotiv, mi smatramo da proces treba ubrzati i okončati pre ratifikacije sporazuma o "slobodnom nebu" koji će stranim kompanijama omogućiti da iz Beograda organizuju letove za bilo koju svetsku destinaciju. Jer, ukoliko se to dogodi, za "Jat" teško da će biti zainteresovanih kupaca, kaže za "Blic nedelje" Milan Jovanović, kapetan-instruktor na ATR-72 i predsednik Sindikata saobraćajnih pilota Srbije.
Političari ne brinu mnogo o >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << "Jatu", o čemu svedoči i sastav upravnog odbora u kome sedam članova iz redova političkih stranaka obavezno nadglasaju četiri predstavnika zaposlenih, kaže Jovanović ističući da piloti trenutno u upravnom odboru nemaju svog predstavnika jer je prethodni uzeo neplaćeno odsustvo, a novi nikako da se izabere.
Bojazan da će "Jat" ostati bez kupca, po rečima našeg sagovornika, izaziva činjenica da je Vlada Srbije već usvojila sporazum o "slobodnom nebu" i preostalo je samo da ga ratifikuje parlament, a privatizacija se odvija krajnje usporeno. Doduše, procena vrednosti je okončana, a od kompanija koje su do sada pokazale interes za "Jat", Jovanović smatra prihvatljivom samo ponudu ruskog "Aeroflota" koji jedini garantuje ulaganje u obnovu flote.
- Ponude "Er Indije" i "Island era", koji u kratkom roku predviđa lizing većine aviona i pilota, ne smatram ozbiljnim sa stanovišta očuvanja nacionalne aviokompanije. Za razliku od njih, "Aeroflot" je dao jasan plan razvoja do 2013. godine. Treba imati u vidu da Rusija sporazum o "slobodnom nebu" nije prihvatila, pa bi Beograd mogao biti značajan centar za njihovu vezu s Evropom. Ali, ko zna, možda ljudi koji odlučuju smatraju da je interes Srbije da avio-saobraćaj obavljaju strane, a ne nacionalna aviokompanija - kaže Milan Jovanović.
Njegov kolega Dragan Nikolić, takođe kapetan ATR-a, podseća da je "Jat" u SFRJ imao oko 700 pilota (danas ih ima 170), nakon raspada države njih oko 300 prešlo je u druge kompanije, a pedesetak pilota je napustilo "Jat" u poslednje dve godine. Avio-saobraćaj se nalazi u velikoj ekspanziji i trenutno u svetu svakodnevno nedostaje osam do devet pilota, a tražnja za pilotima na novim tržištima kao što su Indija i Kina, ali i neke male zemlje poput Katara, neće biti podmirena narednih deset godina.
Sagovornici "Blica nedelje" ističu da se o pilotskoj profesiji često stvara pogrešna slika u javnosti i najčešće se govori o njihovim zaradama, iako su one znatno niže od zarada pilota u ostalim državama nastalim raspadom Jugoslavije. Zaboravlja se da je školovanje pilota dugotrajno, komplikovano i veoma skupo. Samo školarina za pilotsku akademiju u Vršcu, koje traje pet semestara, košta preko 30.000 evra.
Nakon godina sankcija tokom prošle i čestih štrajkova početkom ove decenije, "Jat" se danas nalazi pred prekretnicom - ili će naći strateškog partnera koji će uložiti novac u obnovu flote i otvaranje novih tržišta ili će nestati sa svetske avio-mape. Održavanje je skupo, a vlasnik (država) novca nema. Poslednji novi avioni kupljeni su pre više od 15 godina, a revitalizacija samo jednog motora "boinga 373" košta preko 1,2 miliona evra.
Piloti Jovanović i Nikolić vole "Jat" i žele da karijeru završe u svojoj zemlji. Ako to ne bude moguće, oni neće ostati bez posla i leteće za ko zna koju aviokompaniju. Ali taj hleb nije tako sladak kao što se obično misli. O tome svedoči podsećanje Milana Jovanovića na boravak i rad u Africi.
- Tamo možeš da dobiješ sve bolesti, osim kijavice.
Višak 600 zaposlenih
Trenutno je u "Jatu" zaposleno 1.800 ljudi, prema procenama, oko 600 više od potrebnog broja. Taj balast je, po mišljenju pilota, glavni razlog što je "Jat" jedno od retkih državnih preduzeća u kome još uvek nije potpisan kolektivni ugovor.
Aerodromske takse
Državu mnogo više interesuje aerodrom nego "Jat". Očigledno da tu vide veći profit. A pošto su monopolisti, odredili su aerodromske takse koje su najviše u svetu, kaže Milan Jovanović.
Koliko zarađuju piloti
država
neto zarada (EUR)
Hrvatska
preko 5.000
BiH
4.500-5.000
Makedonija
preko 5.000
Srbija
oko 2.500
Zapadna Evropa
preko 6.500
*U iznose zarada nisu uračunate dnevnice
