Izvor: Blic, 13.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žuč ne sme da pobedi misao
Žuč ne sme da pobedi misao
Lani, na Jugoslovenskom filmskom festivalu u Herceg Novom film 'Rat uživo' Darka Bajića dobio je Grand prix: 'Veliku zlatnu mimozu', kao i još tri 'Zlatne mimoze' - za najbolju režiju, žensku i mušku ulogu. Ove godine Darko Bajić je bio u žiriju, zajedno sa Rankom Munitićem i Mladenom Nelevićem, ocenjivao stvaralačke domete šest filmova u konkurenciji.
Nakon brojnih rediteljskih projekata u pozorištu, na televiziji, filmu, uz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << profesorski rad na FDU u Beogradu ocenjivali ste rad kolega. Je li to bio težak posao?
- Jeste. U svakoj nagradi, analizi ili kritici mora da postoji vaš pozitivan odnos prema filmu i njegovim autorima. Da žuč ne pobedi misao, da žiri (kritičar) ne ističe sebe i da nagrada ne bude važnija od filma. A smisao nagrade je da podstakne autore, da bude propaganda filma i da mišljenje o filmu danas ostane nekom sutra.
Uz svest da su izuzetno teška vremena za film, da je mnogo 'fast DV filmova', koji počinju sa snimanjem onda kada ozbiljan film tek uđe u pripremu, puno loših kopija koje devalviraju rad autora ('Ona voli Zvezdu'), ali i svest nove mlade generacije da ni po cenu života neće odustati od filma; onda to ovogodišnji rad žirija čini teškim ali i zanimljivim. Uz gospodina Ranka Munitića i Mladena Nelevića bio je i veliki užitak satima pričati o filmu. Ipak, čemu ste dali prednost i šta je to što će obeležiti ovogodišnju filmsku produkciju?
- Festival je obeležio film 'Apsolutnih sto' Srdana Golubovića koji je ovim filmom postavio visoku normu ovogodišnjoj produkciji ali i inspirisao 'novi beogradski talas'. Dobar film i dobar zadatak za druge.
Film 'TT sindrom' reditelja Dejana Zečevića hrabro i neizvesno, sjajno urađen horor. 'Bumerang' Dragana Marinkovića dragoceno traganje u srpskoj literaturi, koja transponovana na film deluje osvežavajuće drukčije. Marko Marinković, povratak (koji obećava) dug deset godina jednog od najtalentovanijih studenata FDU, momak koji je svojim TV filmom ('Kroz pustinju Južne Amerike') poneo titulu najboljeg TV reditelja devedesetih. I 'Ringeraja' i Lazić...
Dolazi vreme mladih reditelja, glumaca, pa i najbrojniju publiku čine mladi. Da li to u domaćoj produkciji već opredeljuje filmske priče i način rada na filmu?
- Naravno da dolazak mladih donosi i nove filmske priče, ali ako ovi filmovi budu zarobljeni u jednosmernu generacijsku komunikaciju mogu postati, nalik folk kiču, materijal za jednokratnu upotrebu. Ustanoviš da je zabavno, vidiš i baciš.
Moraju se potruditi da pronađu u svojim svetovima ono što će biti univerzalnija komunikacija od samo njima prepoznatljivog jezika. Čini li vam se da je sve manje para a i dalje mnogo domaćih festivala, ili je, pak, baš potrebno da filmski stvaraoci imaju i takvu mogućnost da se iskažu?
- Asocijacija filmskih producenata Srbije insistira na stvaranju novog sistema produkcije filmova, koji će omogućiti veći broj filmova i njegovu kvalitetniju izradu. Na tako plodnom tlu produkcija će dostići nedostižnih nekadašnjih 15 filmova, zato ne treba prebrzo odlučivati o sudbini nekadašnjih festivala, menjati ih ili praviti neke nove surogate. Više no i jedne godine ranije na Jugoslovenskom filmskom festivalu u Herceg Novom ove godine se postavlja pitanje njegove koncepcije. Da li treba da bude nacionalni festival, međunarodni? Ili da, kao u početku, samo vrednuje jedan filmski segment, režiju? Očigledno se nešto mora menjati, ali i sačuvati lepa tradicija. Šta mislite da bi bilo najbolje?
- Kao prvo, odbaciti svaki uticaj političkih nedoumica na budući život festivala. Kao drugo, posmatrati kulturni prostor Crne Gore i Srbije kao neraskidiv, prožet istorijskim uticajem i nepodeljivošću kulture. (Ako se ikada odlučimo da jednu bogatu filmsku prošlost sečemo, razdvajamo i svojatamo, bićemo siromašniji za jedno veliko iskustvo.) Kao treće, novi koncept festivala treba tražiti u njegovom iskustvu. Dakle, festival godišnje produkcije filmova, nagrade svim važnim stvaraocima na filmu, ili festival režije. Oba koncepta su zanimljiva. U svakom slučaju, to treba da bude festival domaćih premijernih filmova, a time se dobija i ekskluzivnost i posebnost, i posebnost za ceo svet (dolazak mnogobrojnih gostiju, novinara i producenata iz sveta). Naši filmovi su sve češće na inostranim filmskim smotrama, prisutni su i na onim u bivšim YU republikama: na festivalu u Motovunu učestvovala su dva filma. Gde je stvarno mesto našeg filma u evropskom filmu?
- U samom vrhu! Čemu ćete se vi kao reditelj, nakon festivala u Herceg Novom, posvetiti? Jesu li novi projekti na pomolu?
- Da. To je ljubavna priča šezdesetih godina, o vremenu kada se maštalo o nekom boljem svetu. Veoma sam se zagrejao i vrlo brzo ću ući u novi projekat... I danas se sećam premijere filma 'Crno bombarder' na Kanli-kuli. Gledaoci su 'visili' po zidovima tvrđave, nije moglo da se diše. A kada se pojavio natpis - film Darka Bajića 'Crni bombarder' - nastao je frenetičan aplauz, glasno odobravanje. Bio je to nezaboravan pozdrav novom filmu i pokazatelj kako hercegnovska publika voli film. To je istorija jednog od najvećih festivala u ovom delu Evrope. Zato oprez! Filmskom festivalu Herceg Novom može nauditi svaka brzopleta odluka. Rada Đaković
