Izvor: Blic, 28.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žrtve kancelarijske drame
Žrtve kancelarijske drame
U Beogradskom dramskom pozorištu 3. jula premijerno će biti izveden komad Dejvida Memeta 'Glengeri Glen Ros', koji ova teatarska kuća radi u koprodukciji sa Belefom. Režiju potpisuje Alisa Stojanović, a igra vrsna glumačka ekipa: Tihomir Stanić, Vlastimir-Đuza Stojiljković, Slobodan Ninković, Goran Daničić, Gordan Kičić, Slobodan Ćustić i Predrag-Denja Perović. Scenografiju je uradila Saša Ivanović, a kostimografiju Zora Mojsilović.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Pre nego što je bilo šta rekla o predstavi, rediteljka je izjavila: 'Molim vas, napišite da je pozorište ne samo sređeno, već i klimatizovano, pa se svi mi toliko radujemo zbog te činjenice.'
Govoreći o tome zašto se odlučila da radi baš tu predstavu, Alisa kaže da je komad napisan 1983. godine i da je odigran na mnogim svetskim scenama pre nego što ga je proslavio film 1992. godine.
'Kada je film prikazan kod nas, a i dan-danas ga uglavnom pamtimo po velikom broju glumačkih zvezda koje su tu igrale. Ali, čini mi se da ga mnogo manje pamtimo po priči. Zato što u vreme kada se pojavio mi baš i nismo znali šta su otkazi, konkurencija, privatna inicijativa... Sada je nastupilo tranziciono vreme, koje smo valjda želeli da dođe, ali ono nosi sa sobom i velike mane. Tako da je ovo, u stvari, priča o ljudima u kapitalizmu.
O kojim manama konkretno govorite?
- Ne znamo da li je to mana, ali govorimo o situaciji da čovek počinje da se ceni po onome koliko zarađuje. Ranije smo verovali u to da čovek vredi koliko zna i kakav je čovek, a sada dolazimo da toga da čovek vredi koliko zarađuje. E, sad, da bi čovek zaradio šta sve mora da uradi i kakav mora da bude. Vraćamo se na onu maksimu da (li) cilj opravdava sredstva? Dakle, ovo je jedan, kako ga ja zovem, kancelarijski komad. Bavi se trgovcima nekretnina, što je na prvi pogled dosadno za pozorište. Ali samo na prvi pogled, jer čudne se tu i često prljave igre i igraju. Pođimo samo od toga kako izgleda kad poslodavac hoće da otpusti jedan broj ljudi. Tada čovek čoveku postaje vuk. Dojučerašnje kolege i drugari postaju jedan drugom smrtni neprijatelji u borbi za vlastitu, ponekad golu egzistenciju. Jer, posao je jednako život. Mi polako dolazimo na tu terminologiju koju treba da shvatimo. Recimo, od kako smo počeli da radimo komad, sve više je oko nas novinskih napisa koji govore upravo o tome ko je kome ukrao kontakte, ideju, autorsko pravo... Ovo je vreme kada idemo ka sistemu u kojem će verovatno biti dosta dobrog, ali svakako i puno bola dok se stvari ne raščiste. Predstava, zapravo, govori o čoveku u kontekstu takvih okolnosti.
Pa, da li cilj opravdava sredstva?
- Za mene - ne. Lično ne mogu da pristanem ni na šta što je surovost i nasilje. Kao umetnik, logično, bežim u umetnost kad su surova zbivanja oko mene. Ne umem čak ni da objasnim ni prethodne ratove i istorijske događaje, ne umem da nađem ni opravdanje, niti ikakav smisao svemu tome. Cilj opravdava sredstva je za mene veoma teška izreka.
Ne mislite li da je ona, na ovaj ili onaj način, odavno prisutna?
- Nažalost, ona traje. I mnogi koji je ne razumeju u suštini je primenjuju beskrupulozno. Ne znam, ali bojim se da ćemo sve više morati da pravimo neke predstave o čovečnosti, da (se) učimo prepoznavanju šta je to čovečnost, šta je to ljubav, šta su emocije ne bi li zaštitili čoveka (od njega samog). Ova predstava govori upravo o tome, iako u nehumanom i hladnom kontekstu ona priča o lepoti propadanja, o tome kako u svakom poslu može biti neke duhovnosti samo ako umete to da pronađete, zabave, izazova... Naravno, to se retko priznaje jer, hteli ne hteli, pare su ono što vrti svet.
Ako posmatramo današnju stvarnost na ovom prostoru kao komad koji vi režirate...
- Kao građanin, kao neko ko ima ambiciju da živi u ovoj zemlji, ja bih pošto-poto htela da napravim hepiend. Ali, u ovom trenutku sam u krupnim dilemama i ne vidim kako bih napravila taj hepiend. Teška umetnost slušanja
Za Denju Perovića je poznato da je vrstan inspicijent, da je igrao u nekim predstavama, ali otkud to da ga angažujete baš u komadu 'Glengeri Glen Ros'?
- On je čovek koji je potpuno autentičan lik. Mislim da je čak lice za film. Denja ovde igra lik koga u filmu Al Paćino ubeđuje, odnosno obrađuje u kafani za šankom. E, sad, Denja je čovek koji je dugo u pozorištu, zna ga u dušu, da ne kažem da živi za njega. I za sve ove godine on je, pre svega, pažljivi slušač. Verujte mi, niko ne zna da vas sluša tako pomno kao Denja kad govorite o nekom svom problemu. A to je redak i veliki talenat, odnosno kvalitet. Njemu replike i tekst nisu nikakav problem. Naprotiv, to je gotovo iz cuga savladao, ali retko koji glumac bi mogao tako pomno da sluša. Ono što je kuriozitet i zbog čega me je posebno privukao je to što on ima 'ston fejs'. Dakle, nije u pitanju neka lokalna zezalica. Kada sam pročitala tekst, dugo sam razmišljala ko bi to mogao da igra i onda mi je poput otkrovenja sinulo - pa Denja!
