Izvor: Blic, 14.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živimo u vremenu korupcije
Živimo u vremenu korupcije
Prvi put u svojoj bogatoj karijeri pozorišne glumice Nataša Ninković će igrati ženu razbojnika. Pri tom njena junakinja zove se Velika, još je i šef lokalne bande koja 'operiše' granicom na Dunavu. 'S obzirom na to da je reč o crnoj komediji, u početku nisam ni shvatala do koje je mere ta žena zla', objašnjava Nataša Ninković prirodu glavne junakinje predstave 'Transilvanija', koju je prema komadu mladog pisca Dragana Nikolića režirao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Milan Karadžića i koja će premijerno biti izvedena u subotu 17. juna na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta.
'Međutim, kaže Nataša Ninković dalje, 'bez obzira na to koliko je ona nemoguća, nastojala sam da kao što svaki glumac branim svog junaka, nađem opravdanje za ono što ona čini. Neki put sam uspevala u tome, neki možda i ne.' Komad 'Transilvanija' na neobična način meša svetove živih i mrtvih, svet vampira i živih ljudi, o čemu je tečno reč?
- U Istočnoj Srbiji, u vlaškom kraju, gde je inače smeštena radnja ovog komada, postoji verovanje u postojanje tog paralelnog sveta vampira i duhova koji za razliku od verovanja u drugim delovima Srbije ne mogu ništa živima. Najviše što moja svekrva može da mi napakosti sa onog sveta jeste da mi pošalje krpelje i komarce da me izujedaju. Iako 'Transilvanija' počinje razgovorom dvoje mrtvih, iako je reč o svetu živih i mrtvih, pri čemu oni nas vide a mi njih ne, bez obzira na to, ovo je ipak komad o životu jer, kako kažu, u ovoj drami, sve što možeš da uradiš, možeš dok si živ.
Na koji način ste se vi odnosili prema toj neobičnoj ženi, šta je bio vaš ključ?
- Velika i njena banda prave haos na Dunavu i to je osnova same priče. Mene je, međutim, zanimalo zašto ona to radi. Zato sam se u tumačenju te uloge opredelila za liniju po kojoj ona to čini zbog svojih snova. Nekome je san da bude predsednik, nekome ministar a njoj da napravi motel na Dunavu. I ma koliko taj san mogao biti smešan, gledano iz ugla velikih ambicija, to je njen veliki i jedini san da za sebe i svog ljubavnika napravi malu luku i motel na Dunavu. Zarad tog sna, ne figurativno, ona bukvalno ide preko leševa. Velika je žena koja živi van morala, van etike van svega, strastvena je i, sve što radi, radi do kraja. Dok voli, ona zaista voli, kad prestane, to je kraj ne samo ljubavi već i života. Na primer, ona štiti svoje pastorke kao niko, međutim, kada joj postanu smetnja, pregazi ih kao da nikada nije postojalo neko drugo osećanje prema njima sem mržnje. Takav lik glumcu daje dosta prostora za istraživanje i samim tim za igru posebno zbog toga što ta žena ima pomeren ugao posmatranja. Ona sebe uvek vidi kao žrtvu, čak i kad ubije, ponaša se kao da je učinila žrtvu, kaže: 'Trebala sam to odavno da uradim'. Čak i kad se na kraju ubije, uverena je da to čini zbog drugih i zato će ih i na onom svetu presretati i zlostavljati. Vaš ljubavnik u predstavi je predstavnik vlasti - policajac do koje mere ste bavili odnos kriminala i vlasti?
- Više smo se bavili karakterima i naravima tih ljudi a manje dnevnopolitičkom dimenzijom, koja se, međutim, ne može izbeći. Mi živimo u vremenu korupcije, a ovo petoro ljudi je korumpirano do guše. Znači mi u startu polazimo od toga da oni svi žive van moralnih načela. Meni lično je posebno bila interesantna sličnost moje junakinje sa svakodnevicom: urade se najgori zločini, a onda se insistira na nekim pravilima, ona serijski ubija ali insistira da za stolom bude čisto. Zahteva da se serviraju escajg i salvete dok se na metar od kuće nalazi deponija koja je napravljena upravo do smeća sa tog istog stola. Njoj je takođe mrsko sve što je tuđe, ona mrzi sve što je strano, što nije tu iz okoline. U liku glavne junakinje ove priče, mi vidimo usud našeg naroda, to teško prihvatanje različitosti, koje nas je dovelo u ne baš zavidnu poziciju. Nedavno ste se okušali u poslu producenta. Film 'Klopka' je presedan ili vaša buduća aktivnost?
- To se desilo više slučajno, Srdan Golubovića je želeo da snimi film prema scenariju koji je adaptirao Srđan Koljević i kao obično zafalio je novac. Ušla sam u oblast produkcije samo zato da to ne bude još jedan slučaj da mi se tekst veoma sviđa, ali ne može biti rađen jer nema para. Za to vreme ja sedim kući i čekam da se to nekako sredi. Srećom, uspeli smo da završimo i već imamo informacija da je za film zainteresovan selektor Venecijanskog festivala, dok je 'Bavarija', druga distributerska kuća u Evropi, otkupila 'Klopku'. Biti producent lepo zvuči, neko bi pomislio da je to stvarno tako, da deluje onako svetski. Međutim, posao producenta kod nas je zapravo sakupljanje para. Bukvalno paru po paru. Iskreno, sebe u budućnosti ne vidim u tom poslu, radije samo da dođem na set i snimam.
Željko Jovanović
