Izvor: Blic, 09.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živimo od danas do juče
Živimo od danas do juče
Samo polako, ja se ne žurim. Nikada se ne žurim. Kad sam bio mladi žurio sam, ali tada još nisam znao nisam znao da sve ima svoj trenutak i tok. Kad sam to shvatio prestao sam da žurim – rekao je glumac Slobodan Ćustić na početku razgovora za 'Blic'. Reč je o umetniku koga publika pamti po ulogama u TV dramama, pozorišnim predstavama, filmovima od kojih je najpoznatiji 'Kuduz'. Manje je poznato da se bavi i pozorišnom režijom, i da je u tom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svojstvu potpisao je 14 predstava. Nedavno je na sceni svog matičnog pozorišta, Beogradskog dramskog, imao premijeru komada D. Memeta 'Glengeri Glen Ros u režiji Alise Stojanović , zatim u tandemu sa Vlastom Velisavljevićem snima nove epizode TV serijala 'Kazneni prostor' i sprema prvu takozvanu tender predstavu u Beogradu.
'Biće to pozorišni skandal (smeh). Komad se zove ‘Gola Vera’, tekst je pisao Đorde Milosavljević, tu ću se baviti i režijom, a igramo Dragan Vujić, Boda Ninković, ja i jedna mlada glumica koja treba da bude iznenadenje. Dakle, to je pozorišna predstava koju dajemo na tender. Pa, moramo se uklapati; novi su ekonomski procesi, nova pravila, potpuno se slažem sa svim tim i hoću da učestvujem.'
Šta to konkretno i praktično znači?
- Uradimo predstavu, zamolim svog upravnika Nebojšu Bradića da je odigramo na sceni BDP, pozovem sve upravnike i menadžere i ko da bolje uslove - njegova je. Premijera bi trebalo da bude 1. oktobra, taj tekst je najposećeniji na sajtu, a vrlo je skandalozan, i potpuno tarantinovski. Bavi se pitanjem zašto ljudi rade to što rade čak i kada ne žele i ne misle tako, ali ipak to urade. U jednom trenutku dogodi se neki ‘kvrc’ kod čoveka i tu je gotovo. Komad govori o besmislu nasilja, besmislu zategnutih odnosa, besmislu mnogih društvenih normi...
Na početku razgovora ste rekli da ne žurite jer 'sve ima svoj trenutak i tok'.
- Shvatio sam to kada sam upisao Akademiju, a tada mi je bilo 28 godina. Ljudi su mi govorili da je to kasno, a ja sam znao da je to bilo na vreme. Pre toga nisam ništa studirao jer me ništa nije zanimalo. A imati diplomu akademskog gradanina samo zbog diplome – glupo je. Dakle, od svoje 28 ne žurim nigde.
Zašto ste svojevremeno rekli da se u ovom vremenu može moliti ali ne i zahtevati?
- Zato što nam se dogada ta tranzicija koja je ljude skupila i stisla. Lepo se vidi da smo jedan paradoks. Slobodni smo ali ne možemo ništa sa tom slobodom. I šta uopšte znači ta sloboda? Slušam jutros kako je pala cena dizela za 50 para. Lepo. Ali, koji je razlog? Da bismo prilagodili cene onima u EU, a to podrazumeva da će mnoge druge stvari da poskupe. Pa, zaime sveta oni su prvo dizali standard a onda došli do tih svojih cena. Mi uvek moramo nešto obrnuto. Uzgred, čini mi se da što se njih tiče mi možemo da pocrkamo od gladi samo ako se to njima isplati. Dakle, na nama je da molimo, a sve je manje ljudi koji žele bilo šta da čuju. I ne vredi mnogo što bi im ja ili bilo ko drugi rekao da je to govno a ne krem od čokolade.
Konkretno, šta je to govno a ne krem od čokolade?
- To je globalizacija, to je naša voda za piče koja ne valja ali neće niko javno da progovori o tome, to je naš duhovni nivo, i to ne duhovna visina nego duhovna dubioza...Mi nemamo državnu politiku koja vodi računa o nacionalnom interesu. Živimo od danas do juče. I to se nikako ne može ni sastaviti, a kamo li unaprediti. Tatjana Nježić
