Izvor: Politika, 28.Okt.2012, 11:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žive na dnu jezera, a nisu ribe
Iako punjenje vodene akumulacije Rovni kod Valjeva treba da počne narednog proleća, na dnu budućeg jezera još ima kuća i ljudi u njima, koji dogovor o iseljenju ne mogu da postignu ni posle dve decenije
Valjevo – Završena je brana akumulacije Rovni na reci Jablanici, 13 kilometara uzvodno od Valjeva. Čišćenje budućeg jezera je pri kraju a nedavno je na tenderu izabran izvođač radova za prve kilometre cevovoda do crpne stanice Paklje kod Valjeva.
Na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proleće će početi punjenje akumulacionog jezera. Međutim, u ogromnom ambisu još ima kuća i ljudi. Njihovi pregovori oko eksproprijacije, odnosno iseljavanja sa ove lokacije, traju dve decenije.
Reč je o tri, odnosno četiri domaćinstva. Dok smo pre neki dan odlazili iz kuće baka-Đurđe i njenih sinova Tomislava i Tihomira Rakića, nije bilo nagoveštaja o selidbi. A nezvanično smo čuli da su oni postigli dogovor i dobili traženu sumu za napuštanje svog ognjišta.
Nismo želeli odmah da ih uznemiravamo, jer su nam rekli da će kada dođe do pogodbe tri dana ćutati i roniti suze, jer ostavljaju svoju rodnu kuću, detinjstvo i najlepše uspomene. Naknadno smo ipak pozvali Tomislava Rakića, a on kaže da još pregovaraju i to preko suda sa pravnim zastupnicima JP „Kolubara“ iz Valjeva oko uslova eksproprijacije imovine.
– Posle „probnih“ balona koje neko namerno pušta tvrdeći kako smo postigli dogovor, jedva čekam da do njega dođe. U ime porodice, jasno i glasno sam govorio da se za mizerne pare nećemo odavde pomeriti, jedino ako nas na silu ne odnesu. Mi samo tražimo realnu procenu vredne imovine koju čine velika kuća, zidana štala, magaza i ambar, kao i tri hektara izuzetno plodne zemlje, voća i šume, od koje treba da se zbrine 10 članova moje i bratovljeve porodice. Brat i ja živimo kao podstanari a deca nam u beznađu odlaze da rade po inostranstvu – kaže Tomislav Rakić.
Njihov rođak Vlado Rakić sa ženom Milenom živi na pola kilometra dalje. I njihova kuća je nedaleko od centralnog dela budućeg jezera. Kuća sa pratećim objektima pored puta, iznad nje šuma i nešto niže potok. Slika kao iz bajke. Milena kaže da Vlada čuva krave i da će nam on najbolje reći zbog čega na iseljenje čekaju dve decenije. Neizvesnost ih, veli, sve više slama.
– I ja se ćeram preko suda sa JP „Kolubara“ oko novčane naknade koju tražim da bih se odselio. To nije mnogo, jer tražim samo realnu sumu, ali oni ne žele da je ispoštuju. Evo, primera radi, moj kućni vodovod dug 450 metara procenili su na 320.000 dinara, što je malo. Smešna je i suma za uređeni plac od četiri ara za koji nude para za koje se mogu kupiti četiri brava, odnosno ovce. Kad se sve sabere, ponudu neću prihvatiti pa makar me jezero potopilo! A onog momenta kada se dogovorimo ja ću se za 30 dana spakovati i odseliti – kaže Vlado.
Na putu prema mestu Poćuta sreli smo Milevu Kovačević, koja je povela kravu na ispašu. Muž Gojko je bolestan ostao u kući a sin Milinko pošao da obezbedi drva za zimu.
– Od sume koju nam nude možemo samo da kupimo krov nad glavom a niko se ne pita od čega da živimo. Mi smo seljaci i naučili smo da živimo od zemlje i gajenja stoke, a ako bez toga ostanemo nema nam života. Jako sam zabrinuta zbog sina koji je ostao na imanju i u svojoj 44. godini nije oženjen – priča Mileva, čiji je sin Milinko još pre nekoliko godina rekao da nasleđenu zemlju, kuću i vodenicu neće nipošto da proda, tako da može samo da mu bude oteta.
David Ćebić je rekao da će sa prozora porodične kuće pecati ribu u budućem jezeru, i to sa blinkerom kako bi varalicu dobacio do vode. On je mišljenja da u vodenom „ogledalu“ buduće akumulacije neće moći da se ogleda, jer naprosto vode neće biti.
I on se ne seli zbog mizerne cene koju njemu i ocu nude: 6.000 dinara za dovođenje trofazne struje do kuće, odnosno po 100 evra za kaptirani izvor za pijaću vodu ili isto toliko za septičku jamu. David, koji se bavi poljoprivredom, ima suprugu i troje dece od koje su dvoje školarci.
Miodrag Marković, direktor Javnog preduzeća „Kolubara“ koje vodi i gazduje ovom vodoprivrednim sistemom, kaže za naš list da su oni spremi da ispoštuju, kada je u pitanju eksproprijacija preostalih domaćinstava, sve ono što im naloži sud.
Jer nezadovoljni njihovim procenama, za koje smatra da su bile realne, četvoro preostalih vlasnika kuća i zemljišta tražilo je da to učini sud.
Marković veruje da će dogovor oko naknade biti okončan pre početka punjenja akumulacije, što je trebalo da počne upravo ove jeseni, ali je odloženo do narednog proleća. Potvrdio je da postoji i mogućnost za prinudno iseljenje ali, kako veli, ne bi želeo da do takvih situacija dođe.
Budo Novović
objavljeno: 28/10/2012
