Izvor: Politika, 13.Feb.2012, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žiri piščevih prijatelja
Uglavnom, sve se dešava u prestonici
Ugledne nagrade UKS „Milan Rakić” (,,Politika”, 30. novembra 2011.) odrekao se pesnik Miloš Janković. Stihovima je objasnio svoje razloge: ,,Postoje nagrade koje služe da nagrađeno ojade i nagrade date da nagrađenog ogade, nagrade dodeljene zato da zavade i one primljene iz čiste dosade ”.
„Politika” 20. septembra 2008. u tekstu „O nagradama ovde i sada” piše o srpskom paradoksu da je zemlja sa najviše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << književnih nagrada, po broju stanovnika u Evropi. Paradoks uvećava i činjenica da je najviše nepismenih, da su tiraži knjiga sve skromniji. Da se izdavačke kuće gase... ,,Ne smemo zaboraviti”, piše Dragiša Kalezić, ,,da nagrade dodeljuje grupica ljudi, a čovek ne mora doneti pravednu odluku. Može, naravno, a ne mora... Ima tu sijaset vanknjiževnih činilaca o kojima se, gotovo po pravilu, ćuti. A ni svi kandidati, razume se, nisu jednako spretni, niti upućeni u tehnologiju nagrađivanja, u njenu pajtaško-mafijašku pozadinu... Ostaje nam da i dalje verujemo da je bolje nagradu zaslužiti a ne dobiti je, no obrnuto”.
Nekada su se nagrade dodeljivale po ključu, po republikama, pokrajinama. Po redu. Šta se promenilo? Sada su se udružili, umrežili, pa „ja tebi, ti meni”. Uglavnom, sve se dešava u prestonici.
Jer u Srbiji izvan Beograda ništa ne postoji, osim provincijske egzotike, i pustih sela. Južno od Jagodine nema nijednog dostojnog nacionalnog priznanja, nema ga među dva miliona žitelja. A, kakav je to umetnik ako živi i stvara izvan centra?
„... Literarna vrednost dela je važna, ali nije u prvom planu. Pohvalna recenzija, pohvalna reklama, ponovo pravi čitaoca budalom jer on ne zna da je ta recenzija dobro plaćena. Oni koji mogu da plate svoj zanos, moći će i da kupe i nagrade, prikaze, pisanje i nastupe na TV”, piše Vjačeslav Kuprijanov u Letopisu Matice srpske. Niko da se javi, da ospori njegove tvrdnje.
„Krajnje neukusno, nagrade se dele uglavnom međusobno, vrte se u krug isti članovi žirija i ti isti dobitnici, hvaleći se međusobno krajnje neukusno i nekulturno, služeći se pri tom najbednijim sofisticiranim apologetskim metodama, razmenjujući međusobno nagrade, koje proglašavaju, vrlo bezobrazno za prestižne i nacionalne. Uspešni su jedino u zamešateljstvu, mešetarenju , „vaćarenju” neupućenih sponzora, organizatora”. (Vlasta Mladenović, Bdenje, 2007)
„Politika”, 9. februara 2008. iz pera prof. Cvetkovića donosi: „Godišnje se objavi više od hiljadu književnih dela! Niko od čitalaca nije u mogućnosti da sve to proprati pa čekamo izveštaj žirija. Ali, kako smo toliko puta bili iznenađeni, ne možemo da se ne upitamo: deluju li u tim žirijima piščevi „dragoceni” prijatelji, ili deluje književni klan, ili korupcijski Mobi Dik, ili pisac lično? Da li je i ovoga puta neka „semolj – dijalekatska kaža proglašena za roman godine , što je sasvim moguće u književnosti u kojoj nema Skerlića... Šta sve pisac mora da poradi da bi ušao u igru za nagradu, o tome je pre nekoliko godina jedan od nagrađivanih dao uputstvo u našem najstarijem književnom časopisu. I, naravno, to uputstvo i u njegovom slučaju se apsolutno potvrdilo – podobijao je sve, do poslednje, nagrade... Nisam pozvan da sudim šta se dešava u našem književnom životu, neka sude oni pozvani i odgovorni. Nije moguće da među njima nema onih koji ne vide šta se sve čini u našoj tako ozbiljno ugroženoj književnosti. Zašto ćute? Ne znaju? Ne mogu? Ali, doći će novi Skerlić koji će moći, koji će zaustaviti ovu književnu stradiju! Čekamo ga.”
A potpisnik ovih redova, daleko od beogradske književne pijace, na svom Parnasu, u Trešnjevici ne hajući za književne marifetluke zna da je samo pisanje nagrada, božje poslanje i vazda ima na umu reči propovednikove: Što je bilo to će biti, što se činilo to će se činiti, i nema ništa novo pod suncem.
Književnik, živi u Nišu i Trešnjevici
Miroslav Todorović
objavljeno: 13.02.2012.
