Izvor: Blic, 21.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žilavi smo
Žilavi smo
Preksinoć je u Pozorištu na Terazijama premijerno prikazan film 'Gde cveta limun žut' reditelja Zdravka Šotre koji uz Milovana Vitezovića potpisuje i scenario. To dugometražno dokumentarno-igrano ostvarenje o prelasku srpske vojske preko Albanije 1915/16. godine ubrzo će započeti svoj festivalski život, biće prikazivano onima koji izučavaju istoriju, a emitovaće se i na televiziji.
Filmski uobličeno obilje arhivske građe i svedočanstava o golgoti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << srpskog naroda o kojoj se, po rečima mnogih, ne zna dovoljno, upotpunjeno je igranim strukturama na način koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. Odzvanjali su salom preksinoć gromki aplauzi kada je na scenu izašla da pozdravi publiku i pokloni se umetnička ekipa među kojima su Dragan Nikolić, Petar Kralj, Zoran Cvijanović, Milenko Zablaćanski, Dragoslav Ilić, Drago Čuma, Hana Jovčić, Šotra i Vitezović...
Uz čestitke u foajeu nakon projekcije najčešće se mogao čuti komentar da je reč o istorijskom događaju koji ne samo da ne sme, po našem običaju, pasti u zaborav, već na koji valja stalno skretati pažnju, kojim se treba baviti od naučnog do umetničkog načina, o kome treba pripovedati, govoriti, pisati...
Podaci o broju mrtvih od kuršuma, gladi, zime, bolesti... zaustavljaju dah. Ali, neretko je u tim neoficijelnim pričama parafrazirana replika naratora s kraja filma da su Srbi narod koji je u XX veku pokazao kako, uistinu, zna da umire a u XXI bi trebalo da pokaže kako zna da živi.
Govoreći za 'Blic' Šotra napominje: 'Rekonstruisali smo sa statistima i neke masovne scene povlačenja. Borili smo se sa obiljem arhivske građe. Francuzi su, recimo, u to vreme napravili mnogo fotografija koje su objavljivali uz, zaista, brojne članke u svojoj štampi pod naslovom ‘Srpski heroji’. Njihovi novinari i reporteri bili su u koloni, pratili sve borbe i povlačenja. U toj koloni bili su skoro svi naši tadašnji pisci, znameniti ljudi, tako da ima mnogo, mnogo publikovanih uspomena u našim i stranim izdanjima. Film prati čitav put, čitavu golgotu, prelazak preko Albanije podržan od strane tadašnjih njihovih vlasti ali ne i nekih grupa?
- Da, film prati čitavo putovanje, stradanja od gladi, hladnoće, prelazak preko Prokletija, prolazak kroz Albaniju, sukobe... Tada je lider Albanije bio Esad-paša koji je bio naklonjen Srbima, ali nije imao potpunu kontrolu pa je bilo i stradanja od bandi. Iznureni narod povlačio se duž močvarne albanske obale a onda je odlučeno da se ide na Krf gde su saveznici došli da saniraju stanje gotovo umirućeg naroda i vojske. I neverovatno: u toku samo nekoliko meseci vojska se oporavila i preporodila! Odatle se krenulo na Solunski front i izvršen je čuveni proboj koji je okončao Prvi svetski rat. Vitalan smo mi narod, žilav, neverovatan... Šta je ključan momenat cele priče iz današnje perspektive?
- To je, pre svega, priča o mentalitetu srpskog naroda, njegovom usudu. Baveći se ovom temom i radeći ovaj film - pitam se da li se nešto moglo izbeći. Jer, to su ogromne žrtve, čitava jedna mladost je otišla. Eto, Srbi su dva svetska rata bili na vrhu po procentu žrtava boreći se na pravednoj strani, a sad... Narod smo koji slabo ceni život.
T. Nježić
