Izvor: Politika, 31.Okt.2012, 13:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Ženski orkestar” na srpski način

Ivana Dimić, kao adaptator komada Žana Anuja, i ja krenuli smo od vruće dnevnopolitičke i uopšte uzburkane situacije u našoj pozorišnoj branši, objašnjava reditelj Jug Radivojević

„I sami ste svesni ove svetske krize koja nije zaobišla ni našu zemlju. Za opšti boljitak zemlje morali smo da donesemo odluku za smanjenje budžeta na svim nivoima...”, dobro su poznate rečenice koje ćete moći da čujete i na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u predstavi „Ženski orkestar”, francuskog dramskog autora Žana Anuja, koja će premijerno biti izvedena u subotu, 3. novembra, u 20.30 časova, u režiji Juga Radivojevića.

Adaptaciju Anujeve muzička tragikomedija „Ženski orkestar” iz 1957. godine, uradili su Ivana Dimić i Jug Radivojević. Komad je preveo Dragoslav Andrić, scenografiju osmislio Boris Maksimović, kostime kreirala Marina Vukasović-Medenica, a kompozitor je Vladimir Pejković. „Ženski orkestar”, koji je u velikoj meri inspirisan Anujevim sopstvenim životnim iskustvima, jeste tragikomična priča o članovima orkestra, koji svojim sviranjem zabavljaju goste izvesnog banjskog lečilišta s početka 20. veka.

Reditelj Jug Radivojević ipak napominje da predstava ne bi bila aktuelna da su se držali samo Žana Anuja.

– Ivana Dimić, kao adaptator komada Žana Anuja, i ja krenuli smo od vruće dnevnopolitičke i uopšte uzburkane situacije u našoj pozorišnoj branši. Priču smo preformulisali, pre svega na dramu psihološkog realizma kada je žanr u pitanju. Zatim smo uveli okolnost da se radi o simfonijskom orkestru koji biva raspušten od države, jer se ispostavilo da je neprofitabilan institucija. Neposredno posle te objave pratimo sudbinu naših muzičara direktno – objašnjava Radivojević.

Sedmočlani simfonijski orkestar čiju sudbinu će beogradska publika imati priliku da prati na sceni „Raša Plaović” čine: Nela Mihajlović, koja tumači gospođu Ortranž, Bojana Stefanović kao Patricija, Danijela Kuzmanović-Pavlović u liku Pamele, Kalina Kovačević kao Suzana, Zlatija Ivanović kojoj je poverena uloga Ermeline, Jelena Helc-Vesković, koja igra Eleonoru. Tu je i Vuk Kostić, kao jedini muški član orkestra, koji tumači Pijanistu, ali i Branislav Tomašević koji igra Lebonza. Prisustvujemo jednoj od završnih proba predstave „Ženski orkestar”. Iz prikrajka protagoniste prate i Ivana Dimić, Jug Radivojević i drugi članovi ekipe.

„Da stupimo u štrajk!? Ovo je državna institucija. Zašto ne smanje plate političarima. Ne idemo odavde dok ne nađemo posao. Kako ću sada da hranim dete...”, reči su koje odzvanjaju scenom, a koje nas podsećaju na stvarnost.  

– Predstava je konačno društveno angažovana što jako volim da radim, a priča o umetnicima i umetnosti danas i u svetu, ali i u Srbiji. Ono što je posebno zanimljivo jeste da je u pitanju predstava sa ovoliko glumica, a da se nijednom nismo posvađale. Valjda zato što nas je tema sve duboko dirnula. Tekst koji je u prvom predlošku komedija, tumačimo na dosta tragičan način, jer i kada ima humora, on je gorak i opor i samo na trenutak može da vas nasmeje – objašnjava Jelena Helc-Vesković, čiji lik Eleonora svira violončelo i koja je čitav život posvetila muzici. Reč je o malo čudnoj devojci, zatvorenoj u neki svoj svet.

Zlatija Ivanović igra Ermelinu ženu, koja je jako emotivna.

– Ne bih rekla da je labilna, već povišeno emotivna. Saznanje da će umetnici ostati bez svog angažmana dodatno podgrejava povišenu emotivnost. Pravila sam je kao ženu na rubu nervnog sloma – objašnjava Zlatija Ivanović.

Kalini Kovačević poveren je lik Suzane, 25-godišnja devojka koja živi u svom romantičnom svetu:

– Suzana vrlo teško prihvata grubi, surovi svet oko sebe. Kada bi bilo više likova kao što je Suzana u tom pozitivnom gledanju na svet, mislim da bi nam bilo i lakše i lepše u životu – tvrdi Kovačevićka.

Vuk Kostić je jedini muški član orkestra, ipak, to mu ne smeta. Naprotiv, kaže: „Teško je biti među tolikim ženama, ali i lepo. Igram sjajnog pijanistu koji se suočava sa svojom sudbinom, odnosno stvarnošću, današnjicom. Muzičari ostaju bez posla. Vlada više neće da dotira novac za neprofitabilne ustanove, iako znaju da je kultura veoma bitna. Šta više reći, nastavak priče svi već dobro znamo”.

B. G. Trebješanin

objavljeno: 31.10.2012.

Nastavak na Politika...