Izvor: Blic, 08.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žena koja uzima glumcima meru
Žena koja uzima glumcima meru
Samo tokom nekoliko poslednjih sezona Angelina Atlagić je radila kostime za više od deset predstava u Sloveniji i to u skoro svim salovenačkim pozorištima. Osim toga, jedna od naših najcenjenijih kostimografkinja često radi, naravno, i u beogradskim i srpskim pozorištima
Nedavno je u Beogradskom dramskom pozorištu izvedena predstava 'Metamorfoze' Slovenskog ljudskog gledališča iz Celja sa više od pedeset lica, što znači isto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << toliko kostima.
'Sada mogu reći da sam zadovoljna, ali sam na samom početku bila pomalo uplašena jer sam radila kompletan dizajn predstave - scenu, kostime, svetlo. Znala sam da su tehnički uslovi u pozorištu u Celju dobri ali sam ovoga puta bila prijatno iznenađena i velikom količinom entuzijazma svih koji su radili na stvaranju ove predstave.' Često radite u Sloveniji, otkuda ta trajna komunikacija sa tim pozorištem?
- U poslednjih nekoliko sezona najviše sam radila u Sloveniji ali i u Moskvi, Atini, Udinama, Bitolju, Skoplju. Svaka sredina ima svoje specifičnosti i nije lako prilagoditi se novom načinu rad. U Sloveniji sam se srela sa dobrom organizacijom posla, dobrim uslovima što uveliko olakšava posao.
Šta je to po čemu kostim nije samo odeća za glumce.
- Sve češće se rade predstave u kojima scenografija ne mora da objasni u kom vremenu ili na kom mestu se dešava radnja, tako da je zapravo kostim taj koji daje osnovnu informaciju vezanu za prostor i vreme. Kostim takođe mora da ponudi informaciju o karakteru i o liku. Svojom formom, bojom i materijalom on određuje i žanr predstave. Scenski kostim pre svega mora da prati dramaturgiju predstave, a ne da bude atrakcija sam za sebe. U čemu se razlikuje naše od slovenačkog pozorišta?
- Smetaju mi očekivanja da kostimograf od ničega napravi nešto i tako reši problem nestašice novca. Za svaku umetnost postoje neki materijali koji moraju biti tačni i koji imaju određenu cenu. U poređenju sa prilikama u nas, u Sloveniji ima više novca, ali su i njihovi predračuni realniji. Sarađivali ste sa mnogim reditljema, šta vam pada najteže?
- Najveći problem je kada reditelj počne da radi predstavu bez zaokruženog koncepta ali to ne kaže, već svi shvatimo da on ne zna tačno šta hoće kad je već kasno. Pripadate prilično uskom krugu ljudi koji se bave ovim poslom u Beogradu; monopol ili nešto drugo?
- Na svim mestima na kojima sam radila postoji nekoliko umetnika koji su najčešće i najviše angažovani. Posao scenografa i kostimografa je vrlo odgovoran, kompleksan i zahteva veliko iskustvo. Pretpostavljam da pozorišta nisu spremna ili nisu u mogućnosti da rizikuju pa se najčešće odlučuju za već proverena imena. Vaše kolege se, pored ovog, bave i poslom modnog kreatora, vi ste istrajno izvan toga?
- Moji prijatelji modni kreatori, smatraju da bi trebalo da uradim neku reviju ali ja za sada imam puno posla u pozorištu, sve češće radim i scenorafiju, dizajn svetla tako da mi ne ostaje dovoljno slobodnog vremena za izlete u nove oblasti. Željko Jovanović
