Izvor: Blic, 08.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žena koja je ukrotila gorilu
Žena koja je ukrotila gorilu
Rođena pre 36 godina u Engleskoj, Naomi Vots preselila se u Australiju u 14. godini, gde je i započela svoju glumačku karijeru. Za razliku od svoje najbolje drugarice Nikol Kidman, Votsova je dugo čekala da neko zapazi njen talenat. Kada je bila na ivici da digne ruke od svega, jedva preživljavajući u Holivudu, Dejvid Linč angažovao ju je 2001. za dvostruku glavnu ulogu u filmu 'Bulevar zvezda' (Mulholland Drive) i Naomi su konačno počeli >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da uvažavaju kao izuzetnu karakternu glumicu.
Planetarna slava stigla ju je već naredne godine, kada je njen film 'Krug' postao iznenađujući uspeh na bioskopskim blagajnama. Godine 2003. zaigrala je u '21 gramu' Alehandra Gonzalesa Injaritua, jedan od najboljih filmova te godine, što joj je konačno donelo nominaciju za 'Oskara' i status jedne od najboljih glumica svoje generacije.
Votsova se trenutno nalazi na Novom Zelandu, gde snima najnoviju verziju filma 'King Kong', u režiji Pitera Džeksona. Nakon što je Kejt Vinslet, prvi Džeksonov izbor za tu ulogu, odbila ponudu, Naomi je pripala čast da na velikom ekranu još jednom oživi lik En Darou, koju su u prethodnim verzijama tumačile Fej Rej (1933) i Džesika Lang (1976).
Ovaj intervju je posredstvom UIP-ija a ljubaznošću 'Taramaunta', ekskluzivnog zastupnika UIP-ija za SCG, specijalno za 'Blic' napravljen na Novom Zelandu.
Upravo ste završili snimanje scene u kojoj vas urođenici vuku na žrtvovanje; to je bila ne samo emotivno već i fizički vrlo zahtevna scena. Kako ste je vi doživeli?
- Još je osećam, veoma sam umorna a imam i upalu mišića. Na samom kraju snimanja bila sam toliko puna nekog naboja da četiri sata nisam mogla da zaspim. Od prvog dubla sam osetila energiju od svih prisutnih, njihove pokrete, padanje kiše... sve je to doprinelo duhu scene, tako da nisam ni morala mnogo da se trudim da odglumim jer sam toliko bila 'utopljena' u atmosferu, koja je bila vrlo emotivna. Da li ste gledali ranije verzije 'King Konga' pre nego što ste prihvatili učešće na ovom projektu?
- Da, odgledala sam obe još odavno, a onda sam ih ponovo pogledala kada sam počela da razgovaram sa Piterom. Oduvek sam smatrala da je to jednostavna, prelepa priča i znala sam da će Piter dodati nešto novo i neverovatno - i on je to i uradio. Zapravo, na njoj se i dalje radi, u tome je lepota ovog snimanja; pokušavamo da otkrijemo koji je najbolji način da je protumačimo. Volim taj proces jer me stalno drži napetom u kreativnom smislu. Koliko je Enin lik osavremenjen, s obzirom na to da je priča smeštena u 1933. godinu?
- Tadašnja žena u svojim tridesetim godinama bila je drugačija od današnje, ali iako je film smešten u taj period, publika mora da je razume i iz ove perspektive. Dosta smo radili na njenoj snazi i pozadini njenog karaktera, tako da vam je jasnije ko je ona i kako može da preživi u džungli i zašto je toliko odana Kongu. Na koji način su vam ponudili ulogu?
- Kada su me pozvali da mi kažu da su zainteresovani za mene, ja sam bila u Evropi, a oni su miksovali treći deo 'Gospodara prstenova' pa smo se našli na večeri u Londonu. Malo smo pričali o samom projektu, više je to bilo jedno prijatno društveno veče. Kako ste se osećali kada ste definitivno dobili ulogu?
- Fantastično, ja nikada nisam snimala filmove te vrste. Ljudi verovatno misle da ih ne volim, jer su moji izbori do sada bili nešto mračniji, ali nemam ništa protiv velikih filmova ako su urađeni dobro. Da li vam je bilo lako da igrate nepoznatu glumicu, budući da ste i sami godinama čekali na svoju šansu?
- Naravno, veoma dobro znam kako je to kada se mučite. Ali borba En Darou, naročito u ovoj našoj verziji, nije ništa u poređenju sa mojom. Deset godina sam morala da idem uzbrdo i ta silna odbijanja su me mnogo čemu naučila, ali njena priča je mnogo ekstremnija. Da li ste se posebno pripremali za specijalne efekte?
- To je bila moja glavna briga kada su mi ponudili ulogu: 'Gospode, kako da stvorimo ljubavnu priču ako partner nije prisutan?' Ali napravili su sjajan potez kada su angažovali Endija Serkisa da bude čovek iza maske, tako da će mi taj par očiju i ljudska duša pomoći da se oslobodim strahova. Biće zanimljivo. Da li ste možda razgovarali sa psiholozima o odnosu?
- Ne, ali sam se dosta bavila tim periodom. Naročito ženama iz tog doba depresije. I na TV kanalu 'Nešenel džiografik' odgledala sam sve emisije o gorilama. Endi je čak dve nedelje proveo u Ruandi i snimao ih. Mnogo naučite gledajući te dokumentarce i način ponašanja gorila. Da li biste bili zainteresovani za film o džinovskom majmunu da ga ne režira Piter Džekson?
- Zavisi ko bi bila ta druga osoba. Naravno, Piterovo ime me je najviše i privuklo projektu. Ujedno, reč je o jednoj klasičnoj priči koju sam oduvek htela da snimim. Šta mislite da je posebno privlačno kod vašeg lika?
- Ona je dete sa ulice i veliki borac koji je uspeo da izdrži ta strašna vremena i da se nosi sa raznim stvorenjima, ne samo sa Kongom. I ne samo da je morala da prebrodi te fizički zahtevne stvari već i da izgradi divan odnos sa potpuno drugom vrstom, koja je za nju na svaki mogući način predstavljala pretnju. I to je suština priče. Oboje doživljavaju ogromnu transformaciju: imate nekoga ko je totalno uplašen i nekoga ko želi da dominira, a onda im se uloge zamene i ravnoteža se promeni. To je ono što treba tražiti u filmu - iznenađenje. Putovanja za koja mislite da su predvidiva a koja se potom preobraze u nešto sasvim drugo. Miona Kovačević
