Izvor: Blic, 28.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žena koja je razbila muške predrasude
Žena koja je razbila muške predrasude
Darinka Matić Marović juče je dirigujući na Kolarcu 'Karminu Burano' Karla Orfa - u okviru proslave 65 godna postojanja Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu - privela kraju još jednu napornu ali kreativnu sezonu internacionalnih razmera. Njena lična i reputacija horova i ansambala koje vodi omogućila joj je nastupe u Mađarskoj, Makedoniji, Francuskoj, Irskoj, Britaniji, Kini, Italiji…uspostavljajući ponovo dugogodišnji kontinuitet >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kvaliteta njenog predagoškog, umetničkog i humanitarnog rada kojim u svetu i kod nas na scenu postavlja ugaono kamenje srpske duhovnosti. Darinka Matić Marović raspolaže energijom za 'sedam života'; prva je u mnogim oblastima probila uvrežena mišljenja, predrasude i stereotipe kad je reč o tome da li i žena ume i može da radi poslove koji su donedavno bili rezervisani samo za muškarce.
Suočavamo se, ne samo ovih dana sa raznim vrstama netolerancije, čak primitivizma, dok vi svojom umetničkom delatnošću u svetu razvijate jednu drugu vrstu svesti o nama samima. Kako kao umetnik reagujete na tu vrstu domaće realnosti?
- Sve to prevazilazim ljepotom koju pruža rad sa mladima, umjetnicima, sa kolegama iz inostranstva; naprosto, okrenuta sam muzici kao univerzalnom jeziku koji ne poznaje granice. Kad je 2000. bila proglašena 'godinom hrišćanstva', hor 'Obilić' i ja pozvani smo da srpsku duhovnu muziku predstavimo usred Rima i u Vatikanu. Kulturu srpskog podneblja predstavili smo u crkvi Santa Marija Inaračeli na Pjaca di Venecija. U organizaciji Vikarijata di Roma i najvećeg univerziteta La Sapienca u Rimu, sa horom 'Kolegijum muzikum' gostovali smo u okviru 'Forum Europeo' takođe u Rimu, i prošle i ove godine, u okviru predbožićnih svečanosti čija je kruna pojavljivanje Pape na Španskom trgu. Ove godine počela je i proslava Univetzitata La Sapienca, sedamstogodišnjica postojanja, i svi prisutni međunarodni ansambli pjevali su u divnim centralnim rimskim bazilikama, a u vezi sa jednom od njih, San Đovani dela Terano, postoji polemika da li je možda i starija od one Svetog Petra. Ali je San Pjetro bila crkva gdje smo pjevali u okviru zajedničkog projekta dok je Papa služio misu. Bili su prisutni i rektori 34 evropske zemlje, mnogo studenata i naroda; bila je to velika manifestacija hriščanskog zajedništva. Kako je izgledao susret sa Papom?
- Papu ljudi doživljavaju, naravno, kao velikog sveca. Osmog decembra Papa se pojavi na Španskom trgu tokom Marijinih svečanosti, ili kako bi mi rekli na Uspenje Bogorodice. Imali smo koncert i u auli Magna, sali gdje se i održavala Rektorska konferencija i gdje je Marija Bogdanović, i prošle i ove godine, kao rektor Univerziteta u Beogradu predstavila u dobrom svetlu sa dva predavnja koja su imala dobar odjek i u političkim i u diplomatskim krugovima. Zašto je za vas, izgleda, veći izazov dirigovati horovima nego orkestrima? Ili smatrate da i glasovi mogu funkcionisati kao instrument?
- Samo je sticaj okolnosti što se više bavim horskim dirigovanjem; počelo je sa horom srednje muzičke škole 'Stanković'. Ustvari, najviše volim vokalno-instrumentalna djela, kakvo je 'Karmina', na primer. Uostalom, Orfej je Euridiku izveo iz podzemlja svirajući! I instrument i ljudski glas mogu biti predivni ako je onaj ko ih 'proizvodi' muzikalan, umjetnički obdaren i ukoliko svoje umjeće ispuni srcem, odnosno emocijama. Bez toga sve je pusta, beživotna forma. Poznato je da je najlepši instrument ljudski glas a najbliži instrument ljudskom glasu - violina. U čemu je tajna 'Karmine Burane' i njene magije? Otkud uvek toliki uspeh kod publike?
- Uvreženo mišljenje da je srednji vijek samo doba mraka, inkvizicije i dughovne stagnacije, 'Karmina Burana' razbija na jedan upečatljiv način: odom radosti, himnom životu i ljepoti, ljubavi. Od anđeoskih dječijih pjesama proljeću do razuzdanih poklika ljubavi - niže se ogrlica koja kao da objedinjuje sve životne manifestacije, svojstvene i današnjem čovjeku! Kompozitor Karl Orf komponovao je ove bisere profane srednjovjekovne poezije u vrijeme najvećeg ludila u koje je svijet srljao, 1937. godine; ono što će sljedeće godine donijeti daleko prevazilazi priču o srednjevjekovnoj inkviziciji, ali je muzika - i neuništiva ljudska riječ o večitosti i radosti življenja - preživjela sva zla i iskušenja. Ljubav je ovoga puta bila jača od mržnje, a život od smrti. Stereotipi kako je dirigovanje muška profesija, odnosno da žena, ako i ostvari karijeru u tzv. muškoj profesiji, ne postigne puno ostalim uobičajenim ženskim ulogama, u vašem slučaju ne važe.
- Ne bih rekla da pol isključuje profesiju, mada se stalno pokreće to pitanje. Znamo da Karajan nije voleo da ima žene u orkestru ali danas Berlinska filharmonija ima violinistkinje. Kod nas je, kao što vidite, sve više žena dirigenata ili izvođača. Evo, sinoć u mom orkestru, tri žene su svirale…Možda sam prva 'povukla nogu', bila prva žena dirigent koja se ozbiljno bavila tom profesijom. Bila sam osim prodekan i dekan, i pet mandata rektor Univerziteta umetnosti, opet kao prva žena rektor. Na Fakultetu muzičke umetnosti, bila sam, prva žena - dekan. Ili, recimo, prva sam žena koja je ikad dirigovala u podakropoljskom teatru Irodion. Nisam ja nikad išla za tim da bih bila prva, nego sam radila i išla za onim što se zove sticanje znanja. Naravno da nije bilo lako u početku razbiti te predrasude - njih i inače uopšte nije lako trazbiti. Sećam se kad se pojavila Dudarova za nas je bila pojam. Bila je energična, pomalo na muški način, i tada sam shvatila sam da je važno da i pored 'muške' profesije ostanete žena koju krase i sve one osobine žene o čemu sam, kao rođena Bokeljka, još u detinjstvu učila od bake i majke. U Boki se jako poštuje muškarac, a žena, ako radi, kod kuće zaboravlja na posao. Kod kuće ona je supruga koja vodi domaćinstvo, bavi se kulinarstvom, poštuje svoga muža… Kažu da u veoma kratkom roku umete da organizujete 'carsku' večeru?
- Kad kuvam tražim u tome ljepotu relaksacije. Zato ujutro rano prvo kuvam a tek onda obavljam sve duge poslove po kojima me u javnosti poznaju. Jesam brza i organizovana ali volim da kreiram pa moj muž, ponekad i u šali, kad proba jelo pita: Daro molim te da li si zapisala kako si ga spremala?
Milorad Pavlović
