Izvor: Politika, 27.Jan.2011, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žena-kesa
Ona je kriva uvek, i oduvek. Još od Adama
Prosečna žena u Srbiji je „žena-kesa“. Nekada „žena-zembilj“, poslednje desetleće-dva evoluirala je u „ženu-kesu“.
Svakodnevno, a pogotovu za vikende ili praznike, grad preplave žene s kesama. Po autobusima, ulicama, pijacama, ulazima, liftovima... gledamo žene-kese. Svaka nosi po tašnicu i uz nju jednu kesu, drugu kesu, ili torbu, kolica, mala ili veća. Motaju se svuda oko nas, vuku, cimaju, zapinju, stenju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preznojavaju se... i svakom smetaju.
U samoposluzi, uoči praznika, pred kasom, pomor. Nekako pronalazim jedan poluprazan red i stajem s olakšanjem iza jedne gospođe. Ali ispostaviće se, jedna druga „zaglavila“ se na kasi.
Kasirka se znoji, gospođa kojoj se račun otkucava bori se sa vađenjem kupljenih stvari na pult; vadi, vadi, a onda trpa u torbu sa točkićima od oko 30 kg ili veličine deteta od pet godina. Puni li puni, zajapurena, kada više ne može da stane u torbu, kasirka dodaje kese... i to traje. Žena ispred mene i ja zgledamo se već nervozne što smo bile naivne i tu stale, hukćemo i komentarišemo: auh, hoće li ovome doći kraj. A onda shvatamo da je umesto te žene mogla biti jedna od nas, pa dodajemo: a gde li joj je muž? Mora da je jako zauzet! A deca? Ma, sigurno spavaju…a onda saučesnički: pa, mogla je iz više puta... Pomažemo joj da izađe na vrata, pitamo: „Kako ćete to...” a ona: „Nekako, dok je ravno, a posle imam stepenike, ali dolazi mi sin sa snajom i unucima, pa mi nije teško.“
Razmišljam kako nikada nisam videla, niti mogu i da zamislim, ijednog muškarca u ovakvom poduhvatu. Ni približno. Nemoguće ih je videti ni sa kesicom od kese (osim ako nije taze razveden), a nekmoli s punom torbom ili kolicima. Osim retkih, otprilike jedan takav na sto žena. Žene s kesama, torbama i torbičicama idu na posao, vraćaju se s posla, idu u posete, na poslovne i roditeljske sastanke... Armija žena s kesama.
Ona je naučnica, profesorka, advokatica, bankarska službenica, lekarka, čistačica… s kesom. Osim naravno ako nije Marijana Mateus, Seka Aleksić ili možda Milka Forcan. Kaže se da iza svakog uspešnog muškarca stoji žena. A to u srpskoj verziji znači da iza svakog uspešnog muškarca stoji žena s kesom, odnosno negovateljica i bedinerka. Žena koja čuva muškarca od banalnosti života, jer naravno uzvišenost je njegova mera. Operska diva ili službenica, svejedno, ona je u kući reditelj, dramaturg, scenograf, šaptač, organizator, pomoćni radnik – izvođač predstave koja se zove realni život.
A šta je sa uspešnim ženama? Iza svake uspešne žene, pod uslovom da joj se posrećilo, stoji druga žena: žena za veliko spremanje, za peglanje, za nabavku, za čuvanje dece, žena za kuvanje… može i sve u jednoj, žena-torba-portviš-pegla… Ona koja ne može da plati takvu ženu mora da bude žena-torba-portviš-pegla… plus uspešna.
Verujem da je koliko do juče, ovih dana toliko napadana, gđa Trivan bila jedna od žena s kesom. Ali to nije razlog da se linčuje, jer nije jedina koja se tako ponaša i prema tome dela. Ali pošto je žena, njoj se ne prašta, zato što prosečan Srbin ne voli uspešnu ženu, pogotovu ne političarku. Ženu koja će Njemu da „soli pamet“! Sećate se, verujem, mnogih žena koje Srbi nisu voleli, od Drage Mašin pa do skorašnjih, Sonje Biserko, Nataše Kandić ili Mire Marković i Danice Drašković. Zar se nije do onomad govorilo: „Ma sve je to Mirino maslo…ne bi Sloba“ ili: „Nagovorila ga Dana…znaš ti Vuka, slab je na nju.“ Kako iko da bude kriv a ne Ona. Ona je kriva uvek, i oduvek. Još od Adama.
Radmila Lazić
objavljeno: 27.01.2011.
