Izvor: Politika, 21.Mar.2015, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Želim da budem osoba
Izložba Joškin Šiljana u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić”
„Joškin Šiljan kroz vreme”, čitljiv naslov nove beogradske izložbe slika ovog autora, svojim obimom predstavlja ambiciozni projekat koji se između ostalog odnosi na njegovu stvaralačku posvećenost i ozbiljnu produkciju. Kada i kako je građevinski inženjer Nebojša Stojković (1953), alijas Joškin Šiljan, oslobodio slikara u sebi teško je tačno utvrditi, ali 1987. je prelomna godina koju sam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << autor markira kao početak. Istorija i umetnička praksa ispresecana je poznatim primerima tzv. preobraćanjaautora iz jednog životnog izbora u sasvim drugi. Ovi izuzecine potvrđuju pravilo, ali u slučaju Šiljana potvrđuju danas prilično demode tezu da se umetnik rađa i da specijalistička akademska edukacija nije uvek neophodna u profilisanju profesionalca.
Slučaj i umetnička biografija Joškina Šiljana neposredno ilustruju ovu tezu. Verovatno da je samo pitanje kada besmisao objektivne realnosti ili neki drugi okidači svakodnevnog i ispraznog izazovu bunt i preobraze jedan životni stav ka nepoznatom i izazovnom polju kreativnog delovanja. Muze i okolnosti nekad deluju zajedno i otvore onome ko kuca. Tako su poetske osobenosti Šiljanovog rada brzo prepoznate. Počeo je da izlaže 1994, priredio je niz samostalnih izložbi, a od 2000. je i član Ulusa. Profesionalna afirmacija učvršćena je i dvema relevantnim nagradama na Ulusovim izložbama 2005. i 2006. godine. Svežina, autentičnost, likovnost, imaginacija, instinkt, energija, opsesija, intuicija, ekspresija, lucidnost, spontanost, veština, iskrenost, a pre svega vera u slikarski čin predstavljaju deo Šiljanove stvaralačke individualnosti. Ove osobenosti njegovog dara dominiraju izložbom u UP „Cvijeta Zuzorić”. Ipak, koncept njene postavke u znaku je vizuelne kakofonije izazvane strahom od praznog prostora, bez potrebne selektivnosti izloženo je oko 200 radova (nekad je manje više), bez dovoljnih belina da bi radovi nesmetano disali i da bi se sagledali.
Svoj idejni i vizuelni koncept Šiljan proširuje i tekstualnim zapisima koji u svojoj naivnosti i gotovo dečjoj iskrenosti afirmišu jezičke specifičnosti i atmosferu svog zavičaja i Grdelice u kojoj živi i stvara. I samim naslovima – „Dom za nezbrinute reči”, „Ima li koga”, „Duplo golo”, „Želim da budem osoba”, „Priča koja je izgubila svoj početak” – autor ispisuje neku vrstu intimnog dnevnika u kojem se dotiču iskustvo i mašta, crni humor i strah, intuicija i doživljaj, poznato i nepoznato. Poliptihalne kompozicije uglavnom formirane od zasebnih slika istih formata pojačavaju utisak jedinstvenog idejnog korpusa koji integriše ista rukopisna građa i jezička sintaksa.
U poetskom diskursu Šiljanovog rada preovlađuju ekspresivna i asocijativna figuracija sa naglašenim grafizmom, a nervatura crteža sa energijom bojenog sloja niveliše tenziju kompozicionog toka. Liričnost u njegovom radu očita je u gotovo apstraktnim slikarskim rešenjima u čijoj kleovskoj osetljivosti autor otvara prostor za sofisticirani dijalog sa sopstvenim bićem i publikom. U okviru postavke emituje se i dokumentarni film, koji prati Šiljanov rad u ateljeu, na muralima, u raznim društvenim akcijama.
Na kraju je potrebno istaći veliki nesporazum koji se nadneo nad profesionalni život Joškin Šiljana. Naime, izložba na Kalemegdanu je realizovana u saradnji sa Muzejem naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine, koji je i izdavač monografije ovog slikara. Kontroverzna situacija. Referirajući na Šiljanovu autsajdersku poziciju, što smatramo sasvim neprimerenim, u tekstu monografije se navodi da „slikarstvo Joškina Šiljana predstavlja dragocenu nadgradnju ove umetnosti u Srbiji”. Na ovaj način se relativizuje stvaralački habitus Šiljana i deo njegove dosadašnje umetničke prakse realizovane u okviru pomenutih profesionalnih institucija. Bez predrasuda i želje da polemišemo o terminima naivna ili marginalna ili autsajderska umetnost, smatramo da je naknadno uplitanje u Šiljanovu umetnost Muzeja iz Jagodine nepotrebno, pod uslovom da ovaj autor nije sam izabrao autsajdersku poziciju pod okriljem ove institucije. Put od profesionalnog do amaterskog statusa? Svakako, nije lako sačuvati sopstvenu slobodu i negovati nezavisno stvaralačko krilo, bez tuđih zabluda i pokroviteljstva koje guši.
Ljiljana Ćinkul
objavljeno: 22.03.2015
