Izvor: Politika, 05.Jul.2012, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zebrnjak
Važno je da Srbija obeleži veliku godišnjicu Prvog balkanskog rata
Početkom jeseni navršava se sto godina od početka Prvog balkanskog rata. Bio je to veliki rat posle koga su na Balkanskom poluostrvu uglavnom uspostavljene granice koje postoje i danas. Načelo prema kome narodi imaju pravo da žive slobodni u svojim nezavisnim državama, koje je 1912. godine snagom ujedinjenih vojski slobodnih balkanskih država prvi put trijumfovalo, važi i danas.
Uz sve nedostatke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ishoda balkanskih ratova, treba reći da su njihove tekovine nadživele totalitarne režime koji su tokom 20. veka nastojali da ih poreknu. Nije srpska vojska samo oslobađala Srbe i hrišćane po Kosovu, Metohiji, oblasti Novog Pazara i u Vardarskoj Makedoniji. Pored činjenice da su novoprisajedinjene oblasti uključene u srpsku državu na nedovoljno uspešan način, kao što je tokom i posle ratova bilo zločina i raznih nepravdi, dok je uspostava pravne države bila mukotrpna, ovi krajevi su posle 1912. prvi put postali deo jedne moderne evropske države. Zločini vojski balkanskih naroda postali su smesta tema evropske i svetske politike.
Retko ko ukazuje na značajnu razliku u tumačenju ratnih događaja u „Izveštaju...“ Karnedžijeve komisije i apokaliptičnih vesti koje su stizale uglavnom iz Beča, po pravilu od onih koji su navodnim i stvarnim zločinima srpskih trupa nameravali da opravdaju neporecivi genocid koji će nepune dve godine kasnije austrougarske trupe izvršiti u Podrinju i Mačvi.
Ali dok su zločinima iz balkanskih ratova pravdani budući osvetnički zločini i šest decenija dugotrajno obespravljivanje Srba, retko je ko, čak i u prosvećenim javnostima zapadnih država, spominjao drugu vrstu tekovina balkanskih ratova. Svakako nije tačna vest „Njujork tajmsa“ prema kojoj je Srpska vojska 1912. u Prištini ubila skoro sve Albance (5.000 od 18.000 stanovnika, među kojima su mnogi bili Srbi). Poigravanje žrtvama i njihova politička zloupotreba počeli su još u to vreme i odneli su pobedu devedesetih godina 20. veka, kada žrtve očigledno nisu bile važne, važna je bila njihova funkcija u procesu pobede nad Srbijom i ukidanja prava srpskom narodu. Druga strana ratnih tekovina je, međutim, neporeciva: pre 1912. u oblastima Makedonije, Kosova, Metohije i Novog Pazara radila je 381 škola koju je pohađalo 5.993 učenika, dok je 1937. 1.176 škola pohađalo 142.000 učenika (među njima 54.675 učenica)!
U tom procesu emancipacije naroda koji je vekovima živeo pod osmanskom vlašću svakako nije pomagao pokušaj srbizacije nesumnjivo nesrpskih naroda koji su tamo živeli pored Srba. Ali, koliko bi proces oslobađanja ovih ljudi trajao da Srpska vojska nije odredila granice današnje Makedonije, da posle svih odlaganja tamo nije uspostavljena pravna država, da do 1941. godine nisu sagrađene desetine bolnica, elektrana i više od 1.500 kilometara puteva... Sama ideja o makedonskoj posebnosti i autonomiji nije nastala samo kao posledica delovanja lokalnih rodoljuba, intelektualaca i buntovnika, već je ona delom zasluga i politike Srbije i Bugarske i promišljanja učenih ljudi iz oba naroda, među njima i uticajnog Stojana Novakovića. Konačno, temelj današnje makedonske države udaren je na skupštini održanoj kod manastira Sv. Prohor Pčinjski pod zaštitom Topličkog partizanskog odreda.
Iz svih navedenih razloga važno je zbog istine i političkih interesa balkanskih naroda kojima je 1912. godine prvi put politički pripalo poluostrvo na kome žive, da stogodišnjica ovih velikih događaja bude obeležena. Istina je: pojedini narodi su u srpskoj i jugoslovenskoj kraljevini tokom narednih decenija bili obespravljeni. Takođe je istina da je njihova nacionalna svest u to vreme tek počela da se razvija. Srbima koji su tu svest već imali 1941. oduzeta su legitimna prava i oni ih tek u naše vreme ponovo dobijaju. Na Kosovu i Metohiji ona su ponovo ugrožena i osporena.
Kada se 23. oktobra 2012. okupimo pod ruševinom spomenika na Zebrnjaku setićemo se Kumanovske bitke – jedne od velikih evropskih bitaka u kojoj je na obema stranama učestvovalo 200.000 vojnika, a palo njih 9.000. Ova bitka srušila je osmansko gospodstvo u Evropi. Pred grmljavinom srpske artiljerije, zabeležio je britanski konzul iz Bitolja, nije se povlačila jedna vojska već jedna imperija. Spomenik svetionik srušili su Bugari, nove vlasti su posle 1945. godine razvejale kosti palih srpskih vojnika. Gnusnom odlukom silnika godinama su korišćene na Medicinskom fakultetu u Skoplju za vežbe studenata...
Važno je da Srbija obeleži veliku godišnjicu Prvog balkanskog rata. Postojao je dogovor da Srbija i Makedonija učestvuju u delimičnoj obnovi Zebrnjaka i zajedno dočekaju da se navrši stoleće od početka ovih značajnih događaja.
Zato svakako nisu dobre vesti prema kojima se zvanična Srbija danas predomišlja.
Čedomir Antić
objavljeno: 05.07.2012.
