Izvor: Blic, 18.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zavinul i VHB na istoj sceni
Zavinul i VHB na istoj sceni
Uoči vanrednog muzičkog događanja u Centru 'Sava', od 18. do 20. novembra, kao da najveće intereovanje vlada za drugo veče(19. novembar) 'Enter Musicfesta' kada pre Joe Zawinula i njegovog 'Syndicate'-a, nastupa 'Vasil Hadžimanov Bend'.
To je u skladu sa koncepcijom festivala da pre jakog internacionalnog, nastupa i najkreativniji domaći bend. VHB je tokom godina menjao svoju strukturu više puta ali je, bez nosača zvuka, uvek više >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << slovio kao atraktivan klupski bend. Nakon 'abartovanja' benda (za dve godine izdata su dva albuma koja odlično idu, pojačana je koncertna aktivnost) karijera Vasila Hadžimanova krenula je uzlaznom putanjom. Na internet sajtu Ministarstva za kulturu RM, ističe se da je, zajedno sa gitaristom Toni Kitanovskim- 'nosilac nove balkanske džez scene', a Vasil se poštujući poreklo predstavio se letos i koncertom u Sidnejskoj operi u okviru dana makedonske kulture. Da li će VHB moći da bude adekvatna podrška slavnom Zavinulu i muzički omađija više hiljada ljudi?
- Mi možemo i dalje da funkcionišemo kao klupski bend, sada još i spontaniji u odnosu na protekle godine, ali VHB je, definitivno, posle drugog izdanja sazreo. Nema razloga da se plašimo većih koncerata, bilo da je to neki od svetskih festivala(na kojima smo, by the way, i nastupali) ili jedan ovakav gde imamo privilegiju da delimo scenu sa najvećima, kakav je Džo Zavinul. Garancija za to su Vlada Samardžić, diplomac Berklija i jedan od najiskusnijih muzičara u našoj zemlji, i dalje u ulozi basiste, čovek koji već deset godina deli sa mnom i dobro i zlo, Srđan Dunkić- Džoni, iskusan bubnjar, sada već godinu i po dana važna karika u bendu, koji se jako brzo snašao, i Bojan Ivković, perkusionista i skat vokal, koji svojom ekstra pozitivnom i otkačenom energijom uspeva da oboji našu priču na osoben način. Kakav je značaj 'Enter' festivala odnosno vašeg nastupa sa Zavinulom koji je, inače, imao jači uticaj na vašu formaciju od drugih džez muzičara?
- Ovo je uspeh ne samo za VHB nego uopšte za našu muzičku scenu. Konačno se ne stidimo naših umetnika i pružamo im šansu da se na istoj sceni pokažu sa najvećima. Lično, Zavinul mi je i više od muzičkog uzora. Meni njegov način muzičkog razmišljanja govori i o tome kakav je on čovek, a o tome posebno govori činjenica da on sa svojih 70 godina i dalje zrači ogromnu energiju sa scene. Voleo bih da mu opet, kao i ‘98. dam flašu šljivovice, pošto je toliko voli, a da nas on posluša barem poslednjih pet minuta kada ćemo svirati jednu od njegovih kompozicija.
Ko je po vama još u balkanskoj džez reprezentaciji? Da li bi, da etno nije postao trend, domaći džez uopšte zakoračio na svetsku scenu?
- Mislim da unošenje balkanskog etno prizvuka nosi specifičnost u odnosu na sve ostale zapadne džez projekte te samim tim privlači zasluženu pažnju. Tako se i mi možemo nositi sa najvećim džez reprezentima. Međutim, bitno je ne eksploatisati etno do kraja, i, istovremeno, poznavati i koristiti i druge muzičke jezike. Po istom kriterijumu u virtuelnu reprezentaciju Balkana svrstao bih još i Teodosi Spasova, Tamaru Obrovec, Bojana Zulfikarpašića i Miroslava Tadića, a ima i drugih koji na sličan način razmišljaju, koji se nisu udavili u etnu. Koja su iskustva koncertnog predstavljanja vašeg drugog albuma?
- Celo leto smo proveli na koncertnom putu po Srbiji, Bosni, Makedoniji i Hrvatskoj promovišući novi album. Čekaju nas nastupi u Crnoj Gori, Sloveniji i još nekim mestima u Bosni i Hrvatskoj, pa, bogami i neke evropske turneje tokom sledeće godine. Nakon mog gostovanja u Operahaus u Sidneju, u okviru 100 godina Ilindena, na Makedonskom kulturnom festivalu, naišao sam na pozitivne kritike tako da se za sledeću godinu planiraju koncerti i u Australiji. Album 'Kafanki' imao je uspeha ne samo kod slušalaca nego je u mnogim anketama rangiran kao izvrstan album instrumentalne muzike dobivši nekoliko nagrada!
- I sa prvim albumom 'Jedanaest razloga za…' dobili smo nagradu Beovizije za najbolji debi album 2002., a za 'Kafanki' dobismo i nagradu za najbolji instrumentalni album 2003. u konkurenciji sa Bregovićem i Stefanovskim, na 'Sunčanim skalama' u Herceg Novom. Moram priznati da su nas iznenadile obe nagrade obzirom da dolaze od institucija koje baš i ne neguju muziku kojom se VHB predstavlja. Drago mi je da se obraća pažnja na ovo što radimo jer to otvara prostor i za druge koji nisu deo stereotipa. M. Pavlović
