Izvor: Blic, 31.Mar.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatrpani smo besmislom
Zatrpani smo besmislom
U subotu, 1. aprila, publika će imati priliku da prisustvuje kulturnom događaju prvog reda - koncertu na 'Kolarcu' 'Kompozitorski dijalog Arvo Pert - Isidora Žebeljan'. Uz beogradski gudački kvartet nastupiće Ajle Asonji, sopran, i violinisti Andres Kaljuste, Gordana Matijević-Nedeljković i Marija Špengler. Na programu su Pertova dela 'Tabula Rasa' i 'Fratres', a dirigent je Tomas Kapten, 'Skomraška igra' i, premijerno, 'Nove Ladine pesme' Isidore >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Žebeljan.
Tim povodom Isidora Žebeljan za 'Blic' kaže: 'Treba naglasiti da je ‘Jugokoncert’ angažovao vrhunske izvođače; Ajle Asonji je izvrstan sopran. Sarađivale smo u Londonu gde je pevala u mojoj operi ‘Zora D’. Andres Kaljuste je takođe vrstan violinista. Na ‘Kolarcu’ će premijerno biti izvedene ‘Nove Ladine pesme’ za koje sam, što nije baš uobičajeno, prvo pisala muziku, pa tek onda tražila reči, tj. tekst baziran delom na našoj epskoj poeziji, a delom na antologiji srpske građanske poezije XVIII veka. Treba istaći da je Arvo Pert, inače poreklom iz Estonije, kultni kompozitor, svetska ali neuobičajena zvezda. Njegova muzika se, recimo, u jednom periodu oslanjala na arhaično, na crkvenu muziku. Bio je disident i proganjan u negdašnjem SSSR-u zbog muzike koju je pisao.' Maestro Pert ne dolazi u Beograd. Zašto?
- Iz zdravstvenih razloga. Imam potrebu da kažem koliko puno uvažavanja i ljubavi imam prema onome što on radi i kako živi. Potpuno je povučen, ne voli javnost, ne daje intervjue iako ima milionske tiraže. On je u stvari jedna sjajna poruka mladim generacijama - život koji ne stavlja u prvi plan uspeh i slavu nego suštinu. A to je ono što se tako retko sreće i užasno nedostaje. Tu se nameće pitanje odnosa advertajzinga i umetnosti. Sve više se obraća pažnja na formu, na facu, na pakovanje, na spot... Kako to utiče na muziku?
- Sve zavisi od samog čoveka. Nisam ljubitelja advertajzinga u umetnosti, jer mislim da zahvaljujući njemu prolaze užasno površne stvari, a često i dominiraju. Verovatno da je danas takav pristup gotovo neophodan. Jer ljudi su toliko nadraženi gomilom informacija da ih drugačije teško možeš motivisati na reakciju. Prosto se nameće potreba za sve jačim spoljašnjim nadražajima. Suštinski, to je karakteristično za dekadenciju u kojoj mi, nažalost, živimo. No, verujem da takav način promovisanja umetnosti neće dugo trajati. Ono što sledi jeste resetovanje i pojavljivanje nove duhovnosti. Suština uvek pobeđuje, čak i u ovom vremenu potpunog ludila, kad smo bombardovani informacijama. Uverena sam da muzika, kao i sve ostalo što ima svoju vertikalu, svoju suštinu - ostaje. Ono što je bilo gurano advertajzingom, ako ne valja, iščiliće.
U poslednjih nekoliko sedmica doživeli ste velike uspehe u Londonu u Torinu, potpisali ugovor za svetsku izdavačku kuću 'Rikordi'... Šta se zapravo danas od muzike očekuje?
- Mislim da smo na početku jedne važne promene koja se polagano dešava. Ukratko, hermetična, konzervativna muzika koja je izgubila svaku vezu s publikom polako bledi. Ono što se sada traži jeste muzika koja pruža čulni doživljaj, čulno dejstvo. I to me raduje. A šta je vama najvažnije?
- Nisam se nikad priklanjala trendovima. Imala sam i imam svoj put. I uvek mi je bilo važno da znam zbog čega sam nešto počela da radim. Principijelno ili...
- Principijelno, jer čovek se lako pogubi kad je mlad. U današnje vreme se skoro sve relativizuje. Ne zna se šta je dobro, a šta nije. Serviraju vam se uistinu besmislene stvari i ne možete a da se ponekad ne zapitate da li je sa vama sve OK. Da niste možda vi u krivu? A sve je to zapravo jedna priča o carevom novom odelu. Hiperprodukcija besmisla mladog čoveka ljulja iz osnova. Mene je sačuvalo to što sam imala vrlo jasan i čvrst stav, znala sam tačno šta volim, a volim muziku koja ima ogromno čulno dejstvo. Bavite se i primenjenom muzikom, pišete za film, za pozorište. Kad komponujete, da li to radite trudeći se da vaša muzika bude strogo u službi predstave ili vam je važno da delo bude autohtono?
- Pokušavam uvek da radim i jedno i drugo. Trudim se da pogodim ono što je osnovna atmosfera. Muzika je apstraktna, njena suština je emotivno dejstvo i meni je jako važno kad pročitam tekst da odgonetnem osnovnu emotivna nit i onda u tom smislu prilagođavam muziku situacijama koje se dešavaju u komadu. Ali, naravno, važno mi je da ta muzika deluje i sama za sebe. Tatjana Nježić
